Krvlju Isusa Hrista postali smo sinovi Božji, 9. avgust

»Imajući, dakle, slobodu, braćo, ulaziti u svetinju krvlju Isusa Hrista, putem novim i živim, koji nam je obnovio zavetom, to jest telom svojim.« Jevrejima 10,19.20.SKB 226.1

Isus je bio prikovan na krst između trećeg i šestog sata, što znači, između devet i dvanaest sati. Posle podne je umro. Bilo je to u vreme večernje žrtve. I tada se zavesa u Hramu, koja je sakrivala Božju slavu od pogleda okupljenih Izrailjaca, razderala nadvoje, od vrha do dna.SKB 226.2

Preko Hrista je trebalo da se razotkrije sakrivena slava svetinje nad svetinjama. On je pretrpeo smrt za svakog čoveka, i tim darom, sinovi čovečji trebalo je da postanu sinovi Božji. Otvorenih lica, gledajući kao kroz stakio u zagonetki slavu Gospodnju, oni koji veruju u Hrista trebalo je da se preobraze u to isto obličje, iz slave u slavu. Presto milosti, na kojem je počivala slava Božja u svetinji nad svetinjama, dostupan je svima koji prihvate Hrista kao svoje pomirenje za greh, i koji Njegovim posredovanjem uspostave zajedništvo sa Bogom. Veo je razderan, zidovi razdvajanja oboreni, rukopis obreda precrtan. Zaslugom Njegove krvi neprijateljstvo je ukinuto.SKB 226.3

Jednostavna priča o Hristovom krstu, Njegovim patnjama i umiranju za svet, Njegovom vaskrsenju i vaznesenju, Njegovom posredovanju za grešnika pred Ocem, obuzdava i lomi tvrdo i grešno srce, dovodi grešnika do pokajanja. Sveti Duh iznosi problem pred njega u novoj svetlosti i grešnik shvata da greh mora biti strašno zlo kada je bila neophodna takva žrtva pomirenja... Kako je strašan greh kada se kao lek nije moglo upotrebiti ništa drugo osim smrti Božjega Sina da bi se čovek oslobodio posledica svoje krivice. Zašto je to sve bilo učinjeno za čoveka? — Zato što ga je Bog voleo, i nije bio spreman da dozvoli da bilo ko pogine, već da svi dođu u pokajanje, da poveruju u Isusa kao u svog Spasitelja i dobiju večni život.SKB 226.4