Milost i pravda su se srele kod krsta, 24. avgust

»Milost i istina srešće se, pravda i mir poljubiće se.« Psalam 85,10.SKB 241.1

Pravednost i Milost bile su međusobno udaljene; protivne jedna drugoj, razđvojene širokom provalijom. Gospod, naš Otkupitelj, odenuo je svoju božansku prirodu u ljudsku i, čovekovog dobra radi, izgradio karakter bez mane i mrštine. On je usadio svoj krst na pola puta između Neba i Zemlje, učinio ga objektom privlačnim za obe strane, i tako privukao i Pravednost i Milost preko provalije... Tamo je videla Jednoga koji je jednak Bogu kako podnosi kaznu za sve nepravde i grehe. I savršeno zadovoljna, Pravednost se s poštovanjem poklonila pred krstom i kazala: dovoljno je!SKB 241.2

Žrtvom koja je prinesena nas radi stavljeni smo na sigurno tlo. Grešnik, istrgnut Hristovom silom iz oblasti greha, približava se podignutom krstu i baca se na zemlju pred njim. I tako nastaje novo stvorenje u Isusu Hristu. Grešnik je opran i očišćen. Dato mu je novo srce. Svetost zaključuje da su svi njeni zahtevi ispunjeni. Delo otkupljenja ostavlja posledice koje čovek veoma teško shvata. U ljudsko biće treba da se usadi težnja za usklađenošću sa božanskim obličjem, ono treba da dobije deo nebeskog blaga, savršenstvo sile, koje će ga postaviti na položaj viši od položaja anđela koji nikada nisu pali. Bitka je vodena, “pobeda postignuta. Sukob između greha i pravednosti uzvisio je Gospoda Boga nebeskog, i potvrdio pred spasenom ljudskom porodicom, pred bezgrešnim svetovima, pred celom vojskom saradnika zla, od najmanjeg do najvećeg, Božju svetost, milost, dobrotu i mudrost.SKB 241.3

Hristos na krstu bio je posrednik koji je učinio da se milost i istina sretnu, a pravednost i mir poljube.SKB 241.4

Veličina tog dara trebalo je da ljudima daruje temu za zahvaljivanje i slavljenje koje će potrajati i kroz vreme i kroz večnost.SKB 241.5