On će nam biti utočište, 13. decembar

»Jer bi me sakrio u kolibi svojoj u zlo doba, sklonio bi me pod krov šatora svojega, na kamenu goru popeo bi me.« Psalam 27,5.SKB 352.1

Iskreni, verni hrišćanin gaji radost i nadu o kojoj pripadnici sveta ništa ne znaju. Za njih je to tajna. Hrišćaninova nada je velika u svojoj neumrlosti i puna slave. Ona prodire i iza zavese, i predstavlja lenger duše, siguran i čvrst. I kad se oluja Božjeg gneva bude sručila na bezbožne, ova nada neće izneveriti, i hrišćani će biti zaštićeni kao da se nalaze usred kuće Božje.SKB 352.2

Teška vremena su pred nama; Božji sudovi dolaze na naš svet. Narodi na Zemlji će zadrhtati. Biće nevolja i teškoća na sve strane; ljudska srca će zastajati od straha. A što ćemo mi raditi tog dana? Iako će se Zemlja tresti kao pijan čovek, i biti uklonjena sa svog mesta kao koliba, ako se budemo pouzdali u Boga, On će nas izbaviti. »Koji živi u zaklonu Višnjega, u senu Svemogućega počiva.« (Psalam 90,1) »Jer si ti, Gospode, pouzdanje moje. Višnjega si izabrao sebi za utočište. Neće te zlo zadesiti...Jer anđelima svojim zapoveda za tebe da te čuvaju na svim putovima tvojim.« (Psalam 91,9.10.11)SKB 352.3

Hristos vidi završetak sukoba. Bitka postaje sve oštrija i oštrija. Uskoro će doći Onaj na čijoj je strani pravo i uzeti sebi sve što je na Zemlji. Sva zbrka u našem svetu, sve nasilje i svi zločini, sve je to samo ispunjenje Hristovih reči. Sve su to znaci blizine Njegovog dolaska. Na dan svog dolaska Hristos će sačuvati one koji su išli za Njime koji je Put, Istina i Život. On se zavetovao da bude njihovo utočište. On im kaže: Uđi u siguran zaklon za neko vreme, skloni se malo dok ne očistim Zemlju od njenog bezakonja!SKB 352.4