On vodi sinove Božje, 22. januar

»Svi oni koje vodi Božji Duh sinovi su Božji!« Rimljanima 8,14. (Rupčić)SKB 26.1

Sveti Duh je ličnost, jer.svedoči našemu duhu da smo deca Božja. Kada se ovo svedočanstvo daje, ono samo dokazuje sebe. U takvim trenucima mi verujemo i sigurni smo da smo deca Božja.SKB 26.2

Gospod je spreman da puninu svoje milosti izlije na svakog pojedinca koji želi da primi taj nebeski dar. Sveti Duh će sposobnosti, koje je Bog poverio čoveku, iskoristiti u Hristovoj službi. On će oblikovati i prilagoditi ljudsko oruđe u skladu sa božanskim Uzorom, u onoj meri u kojoj sam čovek iskreno želi da bude preobražen.SKB 26.3

Oni koji pristanu da ih vodi Božji Duh biće prosvetljeni i posvećeni. Oni će prepoznati mrsku prirodu greha i lepotu svetosti. Oni će smatrati velikom čašću da budu nazvani sinovima Božjim, znajući da su potpuno nedostojni da budu povezani sa Hristom, jedinorodnim Sinom Oca. Hristos je uzeo našu prirodu da bi nas mogao udružiti sa sobom. Patio je u telu... da bi mogao dovesti Bogu mnoge sinove i kćeri.SKB 26.4

Upravo je Duh zaslužan što blistavi zraci Sunca pravde obasjavaju pomračene umove; On je taj koji čini da ljudska srca plamte novim shvatanjem večnih istina; On čovekovom umu objavljuje velika merila pravednosti, uverava ga u greh; On rasplamsava veru u Onoga koji jedini može da spase od greha; On nastoji da preobrazi karakter uklanjajući iz njega želju za onim što je prolazno i propadljivo i usmeravajući ga prema čovekovom večnom nasledstvu. Duh obnavlja, oplemenjuje, i posvećuje ljudska bića, pripremajući ih da postanu članovi carske porodice, deca nebeskog Cara.SKB 26.5