Postajemo slični Njemu, 30. novembar

»Oče, hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja; da vide slavu moju koju si mi dao, jer si imao ljubav k meni pre postanja sveta.« Jovan 17,24.SKB 339.1

U svom radu mi se susrećemo sa mnogim obeshrabrenjima. Ali, mi nećemo dobiti ni delić snage baveći se obeshrabrenjima. Gledanjem se menjamo. Dok u veri gledamo Isusa, Njegovo obličje nam se urezuje u srce. Naš karakter se preobražava.SKB 339.2

Ima mnogo onih koji, suviše se baveći teorijom, gube iz vida živu snagu Spasiteljevog primera. Oni gube iz vida Njega kao skromnog, požrtvovnog radnika. Njima je neophodno da gledaju Isusa. Nama je svakoga dana neophodno novo otkrivenje Njegove prisutnosti.SKB 339.3

Dok tako razaznajemo savršenstvo Spasiteljevog karaktera, želimo da se potpuno preobrazimo, da se obnovimo u obličje Njegove neporočnosti. Što više budemo znali o Bogu, to će uzvišeniji biti naš ideal karaktera i ozbiljnija naša čežnja da odražavamo Njegov lik. Božanski element se sjedinjuje sa ljudskim kad duša seže za Bogom.SKB 339.4

Kad se neko upozna sa istorijom Otkupitelja, otkriva u sebi ozbiljne nedostatke... On poprima izgled, duh, svog ljubljenog Učitelja... Mi počinjemo da imitiramo Isusov život ne tako što skrećemo svoj pogled sa Njega, već razgovarajući o Njemu, baveći se Njegovim savršenstvom, tradeći se da oplemenimo svoj ukus i uzdignemo karakter, pokušavajući, u veri i u ljubavi, ozbiljnim, istrajnim naporima, da se približimo savršenom Uzoru. Prikupljajući znanje o Isusu — Njegovim rečima, Njegovim običajima, Njegovim poukama i savetima — mi prisvajamo vrline karaktera koji smo tako pažljivo proučavali, i postajemo nadahnuti duhom kome smo se toliko divili. Isus nam postaje kao »Zastavnik izmedu deset tisuća« i »sav ljubak«. (Pesma nad pesmama 5,10.16)SKB 339.5