Hristovom smrću smo se pomirili sa Bogom, 10. avgust

»Jer kad smo se pomirili s Bogom smrču Sina njegova dok smo još bili neprijatelji, mnogo ćemo se većma spasti u životu njegovu kad smo se pomirili.« Rimljanima 5,10.SKB 227.1

Krst je bio okružen silom koju jezik ne može izraziti. Hristova žrtva za ljudski rod postiđuje naše jadne napore i metode da upoznamo i uzdignemo ljudski rod, da pomognemo grešnim ljudima i ženama da nađu Isusa.SKB 227.2

Rad sinova i kceri Božjih mora se po karakteru razlikovati od onoga što se do sada pokazivalo kod mnogih. Ako oni zaista vole Isusa, tada će imati i sveobuhvatnije zamisli o ljubavi koja je bila pokazana prema grešnom čoveku i koja je zahtevala prinošenje tako skupe žrtve da bi se spasao ljudski rod... Naš Spasitelj traži saradnju svakog Adamovog sina i kćeri koji su postali sinovi i kćeri Božje... Naš Spasitelj objavljuje da je sa Neba doneo večni život kao svoj dar. Trebalo je da On bude uzdignut na krst na Golgoti da bi sve ljude privukao k sebi. Kako bismo se onda morali ponašati prema Hristovom otkupljenom nasledstvu? Nežnost, poštovanje, ljubaznost, saučešće, i ljubav, to su vrline koje im moramo pokazati. Tek tada ćemo moći raditi da bismo pomogli jedni drugima, da bismo bili na blagoslov jedni drugima. U tom poslu naćićemo nešto što je daleko više od jednostavnog ljudskog bratstva. Imaćemo uzvišeno društvo nebeskih anđela. Oni sarađuju sa nama u delu prosvetljivanja svih, i malih i velikih.SKB 227.3

Prihvativši se tog posla, zadivljujućeg dela našeg spasenja, Hristos je, u dogovoru sa svojim Ocem, odlučio da neće izostaviti ništa, bez obzira na cenu, da neće uskratiti ništa, bez obzira koliko visoko bilo procenjeno, čime bi mogao izbaviti jadnog grešnika. On bi celo Nebo uključio u ovo delo spasenja, obnavljanja Božjeg moralnog lika u čoveku... Biti Božje dete znači biti jedno sa Hristom u Bogu, pružiti svoje ruke sa ozbiljnom, požrtvovnom ljubavlju da bismo doneli snagu i blagoslov dušama koje propadaju u svojim gresima.SKB 227.4