Razbojnik na samrti priznaje Hrista kao Spasitelja, 31. avgust

»I reče Isusu: opomeni me se, Gospode, kada dođeš u carstvo svoje.« Luka 23,42.SKB 248.1

Sve do kraja svoga rada Hristos je opraštao grehe. Duboko usred noći, dok je Zvezda Vitlejemska polako gubila svest, gle, usred moraine tame zasjala je jasnom svetlošću vera umirućeg grešnika koji se oslonio na umirućeg Spasitelja.SKB 248.2

Ovakva vera se može predstaviti radnicima koji su došli u jedanaesti sat i primili istu nagradu kao i oni koji su radili mnogo sati. Razbojnik je zaiskao u veri, u pokajanju, u skrušenosti. Tražio je iskreno, kao da zaista shvata da ga Isus može spasti, samo ako to želi. Nada u njegovom glasu bila je pomešana sa strahom, jer je shvatio da ako Isus neće da ga spase da će biti izgubljen, izgubljen za celu večnost. Priljubio se svojom bespomoćnom, umirućom dušom i telom uz Isusa Hrista.SKB 248.3

Čuo je Pilata kako objavljuje: »Na njemu ne nalazim ni-kakve krivice!« (Jovan 19,4) Zapazio je Njegovo božansko držanje, i Njegovo milostivo opraštanje svojim mučiteljima... Mnogi prolaznici su branili Isusa. Čuo ih je kako ponavljaju Njegove reči, kako govore o Njegovim delima. U njemu se budilo ubeđenje... da je ovo Hristos... Kad je bio osuđen zbog svoje krivice, razbojnik je izgubio nadu i pao u očajanje; ali su se sada pojavile čudne, nežne misli. Podsetio se svega što su mu govorili o Isusu ... Čuo je reči onih koji su verovali u Isusa i sledili Ga sa suzama... Sveti Duh je prosvetlio njegov um, i malo po malo dokazi se povezuju u lanac. U Isusu, izranjavljenom, prezrenom, raspetom na krstu, on vidi Jagnje Božje, koje uzima na sebe grehe sveta. Nada se meša sa strahom u njegovom glasu kada se kao bespomoćna, umiruća duša baca u naručje umirućeg Spasitelja... Odgovor je brzo došao. Mekim i zvučnim glasom, punim ljubavi, saučešća i snage, Isus izgovara reči: »Zaista, zaista ti kažem danas, bićeš sa mnom u raju...« (Luka 23,43) Pokajanog razbojnika je obuzeo savršeni mir, jer je osetio da je prihvaćen pred Bogom.SKB 248.4