Поглавље XX - Трећа Анђеоска Вест

Када је Христос ушао у Светињу над светињама, небеске светиње, да изврши завршно дело помирења, Он је предао својим слугама последњу вест милости да објаве свету. То је опомена Трећег анђела из Откривења 14. Одмах после објаве те вести, пророк је видео Сина човечјег како долази у слави да пожње жетву земаљску.ВБИХС 281.1

Као што је проречено у Светом писму, Христова служба у Светињи над светињама почела је на крају пророчких дана 1844. године. На ово време односе се речи из Откривења: „И отвори се црква Божја на небу и показа се ковчег завета његова у цркви његовој.” Откривење 11, 19. Ковчег Божјег завета је у другом делу Светиње. Када је Христос ушао тамо да служи у корист грешника, унутрашњи део храма се отворио и показао се Божји ковчег. Божја величанственост и сила се открила онима који су вером гледали Спаситеља у Његовој посредничкој служби. Када је Његова слава испунила храм, светлост из Светиње над светињама је засјала над Његовим народом на Земљи који Га је чекао.ВБИХС 281.2

Они су вером пратили свог Првосвештеника из Светиње у Светињу над светињама и видели су Га како заступа својом крвљу пред Божјим ковчегом. У том светом ковчегу је Божји закон, онај исти који је сам Бог изговорио усред громова на Синају и написао својим прстом на камене плоче. Ниједна заповест није укинута, нити јота или титла промењена. Када је Бог дао Мојсију копију свог закона, Он је сачувао велики оригинал горе у Светињи. Истражујући редом свете прописе, истраживачи истине су нашли у самој средини Декалога, четврту заповест, онако како је први пут објављена: „Сећај се дана од одмора да га светкујеш. Шест дана ради и свршуј све послове своје. А седми је дан одмор Господу Богу твојему; тада немој радити ниједнога посла, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни живинче твоје, ни странац који је међу вратима твојим. Јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, море и што је год у њима; а у седми дан почину, зато је благословио Господ дан од одмора и посветио га.” 2 Мојсијева 20, 8 - 11.ВБИХС 281.3

Божји Дух је утицао на срца оних који су проучавали Његову реч. Они су дошли до уверења да су у незнању преступали четврту заповест, тиме што нису поштовали Створитељев дан одмора. Почели су да испитују разлоге за светковање првог дана седмице на место дана који је Бог посветио. Они нису могли да нађу у Светом писму никакав доказ да је четврта заповест укинута, или да је субота промењена. Благослов којим је у почетку био посвећен седми дан, никад му није одузет. Искрено су тражили да упознају Божју вољу и сада када су видели да су преступници Његовог закона, жалост је испунила њихова срца. Они су одмах доказали своју оданост Богу тиме што су почели да светкују Његову свету суботу. ВБИХС 282.1

Многи озбиљни напори учињени су са циљем да поруше њихову веру. Свако је могао да увиди да, ако је земаљска светиња била слика или копија небеске, онда је и Закон који је чуван у ковчегу завета на Земљи, био тачан препис Закона који се налази у ковчегу на Небу, и да прихватање истине о небеској светињи обухвата и признање Божјег закона и обавезу држања суботе — четврте заповести. То је била тајна огорченог и одлучног противљења против складног тумачења Светог писма које је откривало Христову службу у небеској светињи. Како су упорно људи покушавали да затворе врата која је Бог отворио, а да отворе врата која је Бог затворио! Али, Онај „који отвори и нико не затвори, који затвори и нико не отвори”, рекао је: „Гле, дадох пред тобом врата отворена, и нико их не може затворити” Откривење 3, 7. 8. Христос је отворио врата или службу у Светињи над светињама, светлост је засјала кроз отворена врата небеске светиње и показало се да је и четврта заповест саставни део закона који је у ковчегу. Што је Бог поставио, ниједан човек не може оборити.ВБИХС 283.1

Они који су прихватили светлост о Христовом посредовању и непроменљивости Божјег закона, пронашли су да су ове истине представљене у Трећој вести. ^{9Види додатак, белешка 7.} Анђео објављује: „овде је трпљење светих који држе заповести Божје и веру Исусову.” Ова тврдња долази после свечане и страшне опомене: „Ко се год поклони звери и икони њезиној и прими жиг на чело своје или на руку своју и он ће пити од вина гнева Божјега које је непомешано уточено у чашу гнева његова.” Откривење 14, 9.ВБИХС 283.2

10. Да би се ова вест разумела, потребно је протумачити симболе који се овде употребљавају. Шта представљају звер, икона и жиг? Опет су се они који су тражили истину, вратили проучавању пророчанстава.ВБИХС 284.1

У књизи Откривења, симболима велике црвене аждаје, звери као рис и звери са два рога као у јагњета представљене су оне земаљске власти које су нарочито умешане у гажењу Божјег закона и прогонству Његовог народа. Њихов рат се наставља до завршетка времена. Божји народ који је представљен светом женом и њеном децом је веома у мањини. У последњим данима постојаће само остатак. Јован говори о њима као о онима који држе „Божје заповести и имају сведочанство Исуса Христа.” Откривење 12, 17.ВБИХС 284.2

Велике силе којима су се руководили паганизам и папство, симболизоване су аждајом и звери као рис. Кроз те звери, Сотона је вековима уништавао Божје верне сведоке. Под влашћу Рима били су мучени и убијани више од хиљаду година, али папству је на крају одузета његова снага и присиљено је да престане да прогања. Откривење 13, 3. 10. У то време пророк је видео нову силу како се диже, представљену симболом звери са роговима као у јагњета. Појављивање ове звери и начин њеног уздизања указују да сила којом је представљена ова звер не личи на оне које су показане у претходним симболима. Велика царства која су владала светом, стекла су своју власт рушењем и револуцијом и оне су представљене пророку Данилу као грабљиве звери које су се појавиле када су се „четири ветра небеска ударила на великом мору.” Данило 7, 2. Али, звер са роговима сличним јагњетовим, виђена „где излази из земље” Откривење 13,11. означава нацију која, уместо да руши друге власти да би успоставила своју, диже се на раније незаузетој територији и расте постепено и мирно.ВБИХС 284.3

Ово је очигледан симбол уздизања и пораста наше сопствене нације. Рогови слични јагњетовим представљају невиност и благост, а, такође представљају и карактер наше владе који је изражен у њена два основна начела — републиканизам и протестантизам. Хришћанске избеглице које су прве дошле у Америку тражиле су уточиште од краљевског тлачења и свештеничке нетрпељивости и одлучиле су да успоставе власт на широком темељу грађанске и религиозне слободе. Ова начела су тајна наше моћи и напретка као нације. Милиони из других земаља потражили су наше обале и Сједињене Државе су се уздигле у ред најмоћнијих нација у свету.ВБИХС 285.1

Али, страшни записи пророчке оловке откривају једну промену у овом мирном призору. Та звер која има рогове као јагње, говори гласом аждаје и „сву власт прве звери чињаше пред њом.” Дух прогонства који су испољили незнабоштво и папство, опет ће се открити. Пророчанство објављује да ће ова сила рећи „онима што живе на Земљи да начине икону звери.” Откривење 13, 14. Икона је направљена према првој звери или звери као рис која је приказана у Трећој анђеоској вести. Ова прва звер представља Римску цркву, једно црквено тело обучено у цивилну силу, које има моћ да казни све отпаднике. Икона зверина представља једно друго религиозно тело обучено сличном силом. Формирање ове иконе је дело оне звери чије мирно уздизање и блага изјава, показују тако изразит симбол Сједињених Држава. Овде ће се наћи икона папства. Кад цркве наше земље, уједињујући се на оним тачкама вере које међусобно држе, утичу на државу да стави на снагу њихове наредбе и подупре њихове установе, тада ће протестантска Америка начинити икону Римске хијерархије. Тада ће на праву цркву навалити прогонство, попут Божјег народа у прошлости. Готово сваки век пружа нам пример шта фанатична приврженост и злоба могу да учине под изговором да служе Богу бранећи права цркве и државе. Протестантске цркве које су ишле стопама Рима стварајући савез са светским силама, показују сличну жељу да ограниче слободу савести. У седамнаестом веку хиљаде нонконформистичких проповедника, патило је под влашћу енглеске цркве. Кад год светске власти испољавају религиозну пристрасност, као последица настаје прогонство.ВБИХС 285.2

Звер са роговима као у јагњета наређује „сви, мали и велики, богати и сиромашни, слободни и робови, да приме жиг на десној руци њиховој или на челима њиховим, да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, или име звери, или број имена њезина” Откривење 13, 16. 17. Ово је жиг на који Трећи анђео упозорава. То је жиг прве звери или папства и, према томе, треба га тражити међу главним карактеристикама те силе. Пророк Данило је изјавио да је Римска црква, представљена малим рогом, помишљала да промени времена и законе, Данило 7, 25, док ју је Павле назвао човеком безакоња 2. Солуњанима 2, 3. 4, који ће узвисити себе изнад Бога. Само изменом Божјег закона, папство је могло да себе издигне изнад Бога. Свако ко свесно држи овако промењен закон, одаје тиме највишу част власти која га је променила. Оваква послушност папским законима је знак или жиг верности папи, а не Богу.ВБИХС 286.1

Папство је покушало да промени Божји закон. Друга заповест која забрањује обожавање икона, уклоњена је из Закона, а четврта заповест је тако промењена да одобрава светковање првог, уместо седмог дана одмора. Али, паписти, као разлог за изостављање друге заповести, наводе то да је она непотребна, будући да је већ укључена у прву заповест и да они дају закон тачно онако како је Бог одредио да се разуме. Али, то не може бити она промена коју је прорекао пророк. Намерна и промишљена промена је представљена овако: „и помишљаће да промени времена и законе”. Промена четврте заповести тачно испуњава ово пророчанство. Једини ауторитет који је тврдио да полаже право на ову промену је црква. Овде папска моћ отворено поставља себе изнад Бога.ВБИХС 287.1

Тако често истицано тврђење да је Христос променио суботу оповргнуто је Његовим властитим речима. У својој проповеди на гори, Он каже: „Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нисам дошао да покварим, него да испуним. Јер вам заиста кажем: докле небо и Земља стоји, неће нестати ни најмањега словца, или једне титле из закона док се све не изврши. Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небескоме.” Матеј 5, 17 19.ВБИХС 288.1

Римокатолици признају да је промену суботе извршила њихова црква и напомињу да је ова промена доказ ауторитета цркве да успоставља законе у божанским стварима, и изјављују да протестанти светкујући измењени дан одмора признају њену власт. Римска црква се није одрекла свог захтева за превлашћу и када свет и протестантске цркве прихвате дан одмора који је она створила, а одбаце библијску суботу, онда они у суштини признају њену власт. Они се могу позивати на ауторитет отаца и предања за ову промену, али чинећи то, поричу управо оно начело које их одваја од Рима — да је „Библија и само Библија”, вера Протестаната. Паписти могу видети да Протестанти варају сами себе и да намерно затварају, у овом случају, очи пред чињеницама. Док установа недеље наилази на одобравање, они се радују знајући да ће ово на крају довести цео протестантски свет под заставу Рима.ВБИХС 288.2

Четврта заповест коју je Рим покушао да стави на страну је једини пропис од Десет заповести који истиче Бога као Створитеља неба и Земље и тако разликује правога Бога од свих лажних богова. Субота је успостављена да подсећа на дело стварања и да управља умове људи на правога и живога Бога. Чињеница о Његовој стваралачкој моћи наводи се у Светом писму као доказ да је Бог Израиљев изнад свих многобожачких богова. Да је субота увек била поштована, мисли и осећања човека били би вођени своме Творцу као Бићу достојном слављења и поштовања и никада не би постојао идолопоклоник, атеиста или неверник.ВБИХС 289.1

Та установа која истиче Бога као Створитеља знак је Његовог праведног ауторитета над створењима које је Он створио. Промена суботе је знак или жиг ауторитета Римске цркве. Они који схватајући захтеве четврте заповести, изаберу да поштују лажну, уместо праве суботе, одају поштовање управо тој сили која је то заповедила. Промена четврте заповести је промена на коју пророчанство указује и држање фалсификоване суботе је примање жига. Али, хришћани прошлих генерација светковали су први дан сматрајући да држе библијски дан одмора. И данас, у црквама, постоје многи који искрено верују да је недеља дан одмора и божанска одредба. Они нису примили жиг зверин. Има правих хришћана у свакој цркви, не изузимајући римокатоличко заједништво. Испит по овом питању неће доћи све док светковање недеље не буде законом наметнуто, а свет буде упућен у погледу дужности према правој суботи. Кад се ово питање отворено изнесе пред људе и они се нађу у положају да бирају између Божјих заповести и људских заповести, тада ће они који остану у преступу, примити жиг зверин.ВБИХС 289.2

Најстрашнија претња која је икада упућена смртницима налази се у Трећој анђеоској вести. Мора да је страшан тај грех који изазива Божји гнев непомешан са милошћу. Људи не смеју остати у тами у погледу овог важног предмета. Опомена против овог греха даће се свету пре похођења Божјих судова да би сви могли знати зашто ће бити кажњени и да би им се пружила прилика да је избегну.ВБИХС 290.1

На крају велике борбе две различите, супротне класе су оформљене. Једна класа, „клања се звери и икони њеној и прима жиг” и навлачи на себе страшне судове којима прети Трећи анђео. Друга класа, обележена супротно од света „држи заповести Божје и веру Исусову”. Иако ће земаљске силе позвати своје снаге да принуде „све мале и велике, богате и сиромашне, слободне и робове” да приме жиг зверин, ипак, Божји народ га неће примити. Пророк са Патмоса гледа „оне што победише звер и икону њезину, и жиг њезин и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме и имају гусле Божје; и певаху песму Мојсија слуге Божјега, и песму Јагњетову.” Откривење 15, 2. 3.ВБИХС 290.2

Тако су биле значајне истине које су се откривале онима који су прихватили Трећу анђеоску вест. Кад су поново испитали своје искуство од првог објављивања Другог доласка до истека утврђеног времена 1844, видели су објашњење свога разочарења, и нада и радост је опет оживела у њиховим срцима. Светлост из Светиње разјаснила је прошлост, садашњост и будућност, и знали су да их је Бог водио својим непогрешивим провиђењем. Сада су се с новом храброшћу и чвршћом вером сјединили у објављивању опомене Трећег анђела.ВБИХС 291.1

Дело суботне реформе које ће бити извршено у последњим данима, јасно је изнесено у пророчанству Исаије: „Овако вели Господ: пазите на суд, и творите правду, јер ће скоро доћи спасење моје, и правда ће се моја објавити. Благо човеку који тако чини, и сину човечјему који се држи тога, чувајући суботу да је не оскврни, чувајући руку своју да не учини зла”. „А туђине који пристану уз Господа да му служе и да љубе име Господње, да му буду слуге који год држе суботу да је не оскврне и држе завет мој, њих ћу довести на свету гору своју и развеселићу их у дому својем молитвеном.” Исаија 56, 1. 2. 6. 7.ВБИХС 291.2

Ове речи се односе на хришћанско доба, као што се то види из ових речи: „Господ Господ говори, који сабира прогнанике Израиљеве; још ћу њему и друге народе код већ сабраних сабрати.” Исаија 56, 8. Овде је наговештено прикупљање незнабожаца Јеванђељем. Над онима који ће тада поштовати суботу, изриче се благослов. Тако се обавеза четврте заповести протеже преко распећа, васкрсења и вазнесења Христа, до времена када ће Његове слуге проповедати радосну вест свим народима.ВБИХС 291.3

Преко истог пророка Бог заповеда: „Свежи сведочанство, запечати закон мојим ученицима.” Исаија 8, 16. Печат Божјег закона налази се у четвртој заповести. Само ова заповест од свих десет, објављује име и титулу законодавца. Она га објављује као Створитеља неба и Земље и тако показује да само Њега треба прослављати и обожавати. Поред ове заповести нема ниједне друге у Декалогу која би показивала чијим ауторитетом је дат закон. Када је папска власт променила суботу, скинут је печат са Закона. Исусови ученици су позвани да врате тај печат, уздижући суботу — четврту заповест на њено право место, као успомену на Створитеља и знак Његовог ауторитета.ВБИХС 292.1

„Закон и сведочанство тражите”. Док обилују противречна учења и теорије, Божји закон је једино непогрешиво мерило по коме сва мишљења, учења и теорије треба испитати. Пророк каже: „Ако ли ко не говори тако, њему нема зоре.” Исаија 8, 20.ВБИХС 292.2

Опет је дата заповест: „Вичи из грла, не устежи се, подигни глас свој као труба, и објави народу мојему безакоња његова и дому Јаковљеву грехе њихове.” Исаија 58, 1. То није безбожни свет, већ они које Господ назива „мој народ” — њих треба укорити за преступе. Он каже даље: „Премда ме сваки дан траже и ради су знати путеве моје, као народ који твори правду и не оставља суда Бога својега.” Исаија 58, 2. Овде је представљена једна класа људи који мисле да су праведни и који наизглед показују велико интересовање за службу Богу, али озбиљан и свечан укор од Онога који испитује срца, доказује им да они газе божанске прописе.ВБИХС 292.3

Пророк овако указује на наредбу која је била напуштена: „И твоји ће сазидати старе пустолине, и подигнућеш темеље који ће стајати од колена до колена, и прозваћеш се: који сазида развалине и оправи путеве за насеље. Ако одвратиш ногу своју од суботе да не чиниш што је теби драго на мој свети дан, и ако прозовеш суботу милином, свети дан Господњи славним, и будеш га славио не идући својим путевима и не чинећи што је теби драго, ни говорећи празне речи, тада ћеш се веселити у Господу.” Исаија 58, 12 - 14. Ово пророчанство се, такође, односи на наше време. Када је римска сила променила суботу, развалина је направљена у Божјем закону. Али, дошло је време да се та божанска установа поново успостави. Развалина ће се сазидати и темељ многим генерацијама ће се подигнути.ВБИХС 293.1

Са посебном прикладношћу, суботу можемо назвати темељем многим генерацијама. Суботу посвећену Створитељевим благословом и одмором, светковао је још Адам у својој невиности у светом Едему, али и касније у свом палом, али покајничком стању, када је био истеран из своје срећне домовине. Сви патријарси, од Авеља, па до праведног Ноја, Аврама, Јакова, светковали су суботу. Када је изабрани народ био у египатском ропству, многи су изгубили познање Божјег закона усред идолопоклонства које је тамо преовладавало. Али, када је Господ ослободио Израиља, Он је објавио свој закон на величанствен начин који улива страхопоштовање, да би сакупљено мноштво знало Његову вољу, бојали Га се и били Му увек послушни.ВБИХС 293.2

Од тада па све до данас, сачувано је на Земљи познање о Божјем закону, и субота као четврта заповест се светковала. Иако је човек безакоња успео да погази суботу, ипак је и у раздобљу његове превласти било верних душа скривених на тајним местима које су поштовале Створитељев дан одмора.ВБИХС 294.1

Од реформације у свакој генерацији било је сведока за Бога који су уздизали барјак старе суботе. Иако често усред понижења и прогонства, непрекидно се рађало сведочанство о овој истини. Од 1844, у испуњењу пророчанства Треће анђеоске вести, пажња света је позвана на праву суботу и непрекидно расте број оних који се враћају држању Божјег светог дана.ВБИХС 294.2