Поглавље XXV - Непријатељство Између Човека И Сотоне

„И још стављам непријатељство између тебе и жене, и између семена твојега и семена њезина; оно ће ти на главу стајати, а ти ћеш га у пету уједати.” 1. Мојсијева 3, 15. Божанска пресуда изречена над Сотоном после човековог пада била је, такође, пророчанство које обухвата све векове до краја времена и указује на велику борбу у којој ће суделовати сва људска поколења која буду живела на Земљи.ВБИХС 332.1

Бог објављује: „Стављам непријатељство”. Ово непријатељство није нешто природно. Када је човек преступио божански закон, његова је природа постала зла, и он је дошао у сагласност са Сотоном, а не у непријатељство са њиме. По природи не постоји непријатељство између грешног човека и зачетника греха. Обојица су постали зли због отпада. Отпадник нема мира док не нађе разумевање и подршку оних које је успео да заведе да пођу његовим примером. Из овог разлога удружују се пали анђели и зли људи у једну очајну заједницу. Да се Бог није посебно умешао Сотона и људи би ушли у савез против Неба; и уместо да гаји непријатељство према Сотони, цела људска породица би се сјединила у побуни против Бога.ВБИХС 332.2

Сотона је навео човека на грех као што је анђеле навео на побуну, да би тиме себи осигурао сарадњу у борби против Неба. Између њега и палих анђела, у погледу мржње према Христу, постојало је потпуно јединство. Мада је у свим другим тачкама владала неслога, сви су били чврсто сједињени у своме отпору против врховне власти Господара свемира. Али, када је Сотона чуо изјаву да ће постојати непријатељство између њега и жене, и између његовог потомства и њеног потомства, знао је да ће бити осујећени његови напори да поквари људску природу и да ће на неки начин човек бити оспособљен да се одупре његовој сили.ВБИХС 332.3

Милост коју Христос усађује у човекову душу ствара непријатељство према Сотони. Без ове милости која обраћа и обнавља, човек би остао Сотонин роб — слуга који је увек спреман да извршава његове наредбе. Али нови принцип у души ствара борбу тамо где је досада био мир. Снага коју Христос даје оспособљава човека да се одупре насилнику и узурпатору. Ко год мрзи грех, уместо да га воли, ко се год одупире и побеђује страсти које хоће да завладају њиме, показује да у њему делује принцип који долази одозго.ВБИХС 333.1

Непријатељство које постоји између Христовог Духа и духа Сотониног најјасније се показало у начину како је свет примио Исуса. Јевреји Га нису одбацили због тога што је дошао без светског богатства, раскоши и величине. Они су видели да Он има силу која може да надокнади недостатак ових спољашњих преимућстава. Али, Христова чистота и светост изазвали су против Њега мржњу безбожника. Његов живот самоодрицања и савршеног посвећења био је стални укор охолом и похотљивом народу. То је изазвало непријатељство против Божјег Сина. Сотона и зли анђели сјединили су се са злим људима. Све снаге отпадништва завериле су се против Поборника истине.ВБИХС 333.2

Против Христових следбеника показује се исти дух непријатељства који се показивао и према њиховом Господару. Онај који види одвратан карактер греха и који се снагом одозго одупире искушењу, сигурно ће изазвати гнев Сотоне и његових присталица. Мржња против чистих начела истине, изругивање и гоњење њених заступника, постојаће све дотле док буде греха и грешника. Христови следбеници и слуге Сотонине не могу се сложити. Још није престала саблазан крста. „А сви који побожно хоће да живе у Христу Исусу, биће гоњени.” 2. Тимот. 3, 12.ВБИХС 334.1

Сотонина оруђа непрестано раде под његовом управом да учврсте његов ауторитет и подигну његово царство насупрот Божјем царству. Са том намером покушавају да преваре Христове следбенике и да их одврате од њихове верности Богу. Као њихов вођа, и они изврћу Свето писмо да би постигли свој циљ. Као што је Сотона покушавао да на Бога баци срамоту, тако и његова оруђа покушавају да оклеветају Божји народ. Дух који је Христа предао на смрт покреће зле да униште Његове следбенике. Све је то проречено у овом првом пророчанству: „И још стављам непријатељство између тебе и жене, и између потомства твојега и потомства њезина”. Такво дело ће се наставити у великој борби између Христа и Непријатељство између човека и Сотоне Сотоне до завршетка времена.ВБИХС 334.2

Сотона позива све своје силе, и улази у борбу свом снагом. Зашто он не наилази на веће противљење? Зашто су Христови војници тако успавани и равнодушни? — Зато што не схватају своју опасност. Постоји само мало непријатељство против Сотоне и његових дела зато што влада велико незнање у погледу његове моћи и злобе, као и у погледу универзалности његове борбе против Христа и Његове цркве. У овоме су многи заведени. Они не знају да је њихов непријатељ моћни војсковођа који господари над умовима злих анђела и са добро промишљеним плановима и сплеткама води рат против Христа да би спречио спасење душа. Међу тобожњим хришћанима, па чак и међу самим слугама јеванђеља, мало се спомиње Сотона, осим можда узгредно са проповедаонице. Они не опажају доказе његовог сталног деловања и успеха и они занемарују многе опомене о његовој префињености и изгледа да се и не осврћу на његово постојање.ВБИХС 335.1

Док људи не познају његова лукавства, овај будни непријатељ увек их прати у стопу. Он намеће своју присутност у сваки кутак дома, у сваку улицу наших градова, у цркве, скупштине и судове; он збуњује, обмањује и заводи, свуда упропашћује душе и тела људи, жена и деце, разара породице, сеје мржњу, неслогу, свађе и буне и убиства. А хришћански свет изгледа да на све то гледа као на нешто што је Бог одредио и мора тако да буде.ВБИХС 335.2

Сотона се непрестано труди да надвлада Божји народ рушењем ограда које га деле од Непријатељство између човека и Сотоне 331 света. Стари Израиљ је био наведен на грех када је ступио у недозвољене везе са многобошцима. На сличан начин је заведен и савремени Израиљ. „У којима је бог овога света ослепио мисли да не виде светлост јеванђеља о слави Христовој, који је слика Божја.” 2. Коринћанима 4, 4. Сви они који нису одлучни Христови следбеници, слуге су Сотонине. У непрепорођеном срцу влада љубав према греху и склоност да се грех гаји и оправдава. У обновљеном срцу се налази мржња према греху и одлучан отпор против њега. Када хришћани изаберу друштво безбожника и неверника, сами се излажу искушењу. Сотона се прикрива и тајно им навлачи покривало преко очију. Они не могу да виде да је то друштво намењено да им нашкоди, и док се читаво време изједначују са светом у карактеру, речима и делима, они постају све више и више заслепљени. Присност са грехом неминовно ће учинити да грех изгледа мање одвратан. Онај ко за своје друштво бира Сотонине слуге, убрзо престаје да се боји њиховог господара.ВБИХС 336.1

Кушач често најуспешније делује кроз оне у које најмање сумњамо да су под његовом контролом. Код многих преовлађује мишљење да све што изгледа као учтивост или углађеност мора у извесном смислу, да је од Христа. Никада није било веће заблуде. Ове особине треба да красе карактер сваког хришћанина, јер оне би извршиле снажан утицај у корист праве религије, али оне морају бити посвећене Богу, иначе постају сила за зло. Многи образовани људи углађеног понашања, који се не би понизили да учине оно што се у јавности сматра неморалним, само су углађена оруђа у рукама Сотоне. Подмукли и варљиви карактер њиховог утицаја и примера чини их опаснијим непријатељима Христовог дела од оних који су непривлачни, неуглађени, груби и понижени.ВБИХС 336.2

Усрдном молитвом и ослањањем на Бога, Соломун је добио мудрост која је зачудила и задивила свет. Али, када се одвојио од Извора своје снаге и пошао напред уздајући се само у себе, пао је као плен кушача. Тада су дивне особине дате овом најмудријем цару, начиниле њега још делотворнијим средством непријатеља душа.ВБИХС 337.1

Док Сотона непрестано настоји да заслепи њихове умове у погледу ове чињенице, нека хришћани никад не забораве да: „наш рат није с крвљу и с телом, него са поглаварима и властима и са управитељима таме овога света, са духовима пакости испод неба.” Ефесцима 6, 12. Надахнуто упозорење одјекује вековима све до нашег времена: Док Сотона непрестано настоји да заслепи њихове умове у погледу ове чињенице, нека хришћани никад не забораве да: „наш рат није с крвљу и с телом, него са поглаварима и властима и са управитељима таме овога света, са духовима пакости испод неба.” Ефесцима 6, 12. Надахнуто упозорење одјекује вековима све до нашег времена: „Будите трезни и пазите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере.” 1. Петрова 5, 8. „Обуците се у све оружје Божје, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволскога.” Ефесцима 6,11.ВБИХС 337.2

Од Адамових дана, па све до нашег времена, наш велики непријатељ је развијао своју моћ да тлачи и уништава. Он се сада припрема за свој последњи поход против цркве. Сви који настоје да следе Исуса биће увучени у борбу са овим немилосрдним непријатељем. Уколико хришћанин више настоји да се угледа на божански Пример, утолико је сигурније да ће постати мета Сотонских напада. Сви који су активно запослени у Божјем делу и труде се да разоткрију Сотонске преваре и да људе упознају са Христом, биће оспособљени да достигну Павлово сведочанство у којем он говори о служењу Господу „са сваком понизношћу, са много суза и искушења”.ВБИХС 338.1

Сотона је нападао Христа најсуровијим и најпрефи њенијим искушењима; али је у сваком сукобу био одбијен. Ове битке су вођене ради нас; ове победе омогућавају нам да и ми победимо. Христос ће дати снагу свима који је траже. Сотона не може надвладати ни једног човека без његовог сопственог пристанка. Кушач нема власт над људском вољом, нити може да душу примора на грех. Он може нанети бол, али не може упрљати. Он може проузроковати агонију, али не може опоганити. Чињеница да је Христос победио треба да надахне Његове следбенике да се мушки боре у борби против греха и Сотоне.ВБИХС 338.2