Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents
Велика Борба Између Христа И Сотоне - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    Поглавље XV - Друга Анђеоска Вест

    Цркве које су одбациле Прву анђеоску вест, одбациле су светлост са Неба. Та вест је послата с милошћу да их пробуди да виде своје право стање световности и отпада и да се припреме за сусрет са својим Господом. Бог је увек захтевао да Његов народ буде одвојен од света, тако да не би био заведен од своје верности према Њему. Он је избавио Израиљ из египатског ропства, како се не би покварили идолопоклонством које их је окруживало. Деца овога света су деца таме. Њихова пажња није управљена на Сунце Правде, него је управљена на њих саме и на земаљско благо. Заслепљени богом овога света, немају право схватање славе и величине правога Бога. Док уживају у његовим даровима, заборављају на захтеве Дародавца. Такви су изабрали да ходају у тами и кнез силе таме их води. Они не воле и не уживају у небеским стварима, јер не препознају њихову вредност и лепоту. Они су се отуђили од Божје светлости и њихово разумевање онога што је право, истинито и свето, постаје тако конфузно да им се ствари Божјег Духа чине као лудост.ВБИХС 239.1

    Прва анђеоска вест била је дата да одвоји Христову цркву од поквареног утицаја света. Али за мноштво, чак и такозване хришћане, везе које су их везивале за земљу, биле су јаче од привлачности Неба. Они су изабрали да слушају глас световне мудрости и окренули су се од вести истине која испитује срце.ВБИХС 239.2

    Петар, надахнут Светим Духом, описао је начин на који ће вест о Христовом другом доласку бити примљена: „И ово знајте најпре да ће у последње дане доћи ругачи који ће живети по својим жељама и говорити: где је обећање доласка његовог? јер од како очеви помреше, све стоји тако од почетка створења. Јер навалице неће да знају да су небеса била од пре и земља из воде и усред воде Божјом речју. Зато тадашњи свет би водом потопљен и погибе. А садашња небеса и земља том истом речи задржана су те се чувају за дан страшнога суда и погибли безаконих људи.” 2 Петрова 3, 3 — 7.ВБИХС 240.1

    Они који су погинули у потопу имали су прилику да га избегну. Сви су били позивани да нађу уточиште у барци, али су многи одбили опомену. Исто тако, када је Прва анђеоска вест била дата, сви који су је чули били су позвани да је прихвате и да учествују у благослову који следи из њеног прихватања, али многи су презрели и одбацили позив. Један се окренуо свом имању, други својој трговини и нису марили за опомену. Надахнуће изјављује, да кад су претпотопни становници одбацили Нојеве речи, Свети Дух је престао да се бори са њима. Тако и сада, када људи презиру опомене које им Бог у својој милости шаље, Његов Дух после неког времена престаје да буди осведочење у њиховим срцима. Бог даје светлост да људи пазе на њу и да је слушају, а не да је презиру и одбацују. Светлост коју Он шаље постаје тама онима који се не обазиру на њу. Када Божји Дух престане да утискује истину на срца људи, свако слушање је узалудно, а исто тако је узалудно и сво проповедање.ВБИХС 240.2

    Када су цркве презреле Божји савет и одбациле Адвентну вест, Господ је одбацио њих. После првог анђела следио је Други објављујући: „Паде, паде Вавилон град велики јер отровним вином курварства својега напоји све народе.” Откривење 14, 8. Адвентисти су разумели да је ова вест била објава моралног пада цркава, јер су одбациле Прву вест. Објава о „Паду Вавилона” била је дата у лето 1844. године и као резултат тога, око педесет хиљада се повукло из тих цркава.ВБИХС 241.1

    Израз Вавилон долази од речи Бабел и означава збрку. Примењује се у Светом писму на разне облике лажне, или отпале религије. Али, вест која објављује пад Вавилона мора да се односи на неко религиозно тело које је једном било чисто, а после се искварило. То не може бити Римска црква, како се овде мисли, јер је та црква у палом стању већ много векова. Али, како је прикладан тај симбол кад се односи на Протестантске цркве. Све оне изјављују да њихова учења потичу из Библије, а ипак су подељене у готово безброј секти. Јединство за које се Христос молио, не постоји. Уместо једног Господа, једне вере, једног крштења, постоји безброј противречних веровања и теорија. Религиозна вера појављује се тако побркано и нескладно да свет не зна у шта да поверује као у истину. Бог није у свему томе; то је дело човека — дело Сотоне.ВБИХС 241.2

    У Откривењу 17. поглавље Вавилон је приказан као жена — слика која се употребљава у Светом писму као симбол цркве. Честита жена представља чисту цркву, а покварена жена, отпалу цркву. Вавилон је, каже се, блудница и пророк ју је видео пијану од крви светаца и мученика. Вавилон, тако описан, представља Рим, ту отпалу цркву која је тако окрутно прогонила Христове следбенике. Али блудница — Вавилон је мати ћеркама које следе њен пример покварености. Тако су представљене оне цркве које се придржавају учења и предања Рима и следе њена светска мерила, а чији је пад објављен у Другој анђеоској вести.ВБИХС 242.1

    Близак однос цркве са Христом приказан је сликом брака. Господ је сјединио свој народ са собом свечаним заветом, обећавајући да ће бити њихов Бог, а они се обавезују да ће бити његови и само његови. Павле је рекао обраћајући се цркви: „Јер вас обрекох мужу једноме, да девојку чисту изведем пред Христа.” 2 Коринћанима 11, 2. Али, кад су се њено поверење и љубав одвратили од Њега и кад је пошла за таштином и допустила да је љубав према светским стварима одвоји од Бога, тада је изгубила право на предности у овом нарочитом и светом односу. Апостол Јаков назива оне који су се прилагодили свету, „прељубочинци и прељубочинице.” Јаков 4, 4.ВБИХС 242.2

    Исповедање религије је постало популарно у овом свету. Владари, политичари, адвокати, доктори и трговци су се прикључили цркви да би стекли поштовање и поверење друштва и да би унапредили своје светске интересе. Они тако настоје да покрију све своје неправедне послове под именом хришћанства. Различита религиозна тела ојачана богатством и утицајем ових крштених светских људи, покушавају да постигну још већу популарност и финансијску подршку. Величанствене цркве, раскошно украшене подигнуте су у познатим улицама. Верници се одевају у скупу модерну одећу. Висока плата даје се талентованом проповеднику да забавља и привлачи народ. Његове проповеди не смеју да дирну популарне грехе, него морају да буду благе и угодне ушима. Тако су модерни грешници уписани у црквене књиге, а модерни греси прикривени испод лажне побожности. Бог гледа на ове отпале цркве и проглашава их кћерима блуднице. Да би осигурали наклоност и потпору великих људи на Земљи, они су прекинули свој свечани завет верности и оданости Цару Неба.ВБИХС 242.3

    Велики грех због којег је оптужен Вавилон је тај што је „отровним вином напојио све народе”. Ова чаша отрова коју она пружа свету, представља лажна учења која је она прихватила као резултат њене незаконите везе са великим људима Земље. Пријатељство са светом квари њену веру и својом странпутицом она врши покварен утицај на свет поучавањем учењима која се супротстављају најједноставнијим тврдњама Божје речи.ВБИХС 243.1

    Најистакнутије међу овим лажним учењима је учење о земаљском миленијуму — хиљадугодишњици духовног мира и просперитета, у коме ће се свет обратити пре Христовог доласка. Ова „сиренина песма” је уљуљкала хиљаде душа у сан над понором вечне пропасти.ВБИХС 243.2

    Учење о природној бесмртности душе је отворило пут за подмукло деловање Сотоне кроз модерни спиритизам. Поред римских заблуда о чистилишту, молитвама за мртве, призивању светаца и других заблуда које су се рашириле из тог извора, оно је навело многе протестанте да одбаце васкрсење и суд, и довело је до уздизања гнусне јереси о вечном мучењу и опасне заблуде о општем спасењу.ВБИХС 244.1

    Још опасније и раширеније од свега овога је мишљење да је Божји закон укинут на крсту и да је први дан седмице, недеља, сада свети дан, уместо суботе, четврте заповести.ВБИХС 244.2

    Када верни учитељи тумаче Реч Божју, подижу се учени људи, проповедници, који тврде да разумеју Свето писмо и јасно учење осуђују као јерес и тако одвраћају оне који истражују истину. Да свет није тако безнадно опијен вином Вавилона, мноштво би се осведочило и обратило помоћу јасних, оштрих истина Божје речи. Грех непокајаности света лежи пред вратима цркве.ВБИХС 244.3

    Бог је послао свом такозваном народу вест којом би се исправила зла која су их одвојила од Његове наклоности. Стање јединства, вере и љубави завладало је међу онима који су из сваке хришћанске заједнице прихватили Адвентно учење. Да су цркве примиле исту истину, исти благословени резултати би се остварили. Али, Вавилон је с презиром одбацио последње средство које је Небо имало у резерви за његово враћање у првобитно стање, и тада се са још већим жаром окренуо да тражи пријатељство овога света.ВБИХС 244.4

    Они који су проповедали Прву вест нису очекивали, нити су имали циљ да проузрокују поделе у црквама, или да формирају одвојене организације. „У целом свом раду”, каже Вилијам Милер, „никада нисам желео, или мислио да остварим неки посебан интерес у корист једне, или на штету друге од постојећих верских заједница. Радио сам за добро свих, претпостављајући да ће се сви хришћани радовати очекивању Христовог доласка и да они који нису могли разумети ову истину као што сам је ја разумео, неће мање волети оне који прихвате ову науку. Нисам ни помишљао да ће икада бити потребни неки одвојени састанци. Мој једини циљ била је жеља да се душе обрате Богу, да обавестим свет о долазећем суду и да своје ближње подстакнем да изврше припрему срца која ће их оспособити да у миру сусретну свог Господа. Већина оних који су се обратили мојим радом била је повезана са различитим постојећим црквама. Кад би појединци пришли к мени и распитивали се о својим дужностима, ја сам им увек говорио да иду тамо где ће се осећати као код куће. Саветујући их, никада нисам био наклоњен ни једној верској заједници”.ВБИХС 245.1

    Једно време, многе цркве су поздрављале његов рад, али када су се одлучиле против Адвентне истине, желеле су да угуше сваку расправу о овом предмету. Они који су прихватили то учење, нашли су се у положају велике збуњености и кушања. Они су волели своје цркве и нису били склони да се одвоје од њих. Али, када су били исмејавани и угњетавани и кад им је било ускраћено право да говоре о својој нади, као и да присуствују проповедима о Господњем доласку, многи су се, после свега, подигли и збацили јарам који им је био наметнут.ВБИХС 245.2

    У данима реформације, благ и побожан Меланхтон је изјавио: „Не постоји друга црква, осим скупа оних који имају Реч Божју и који су њоме очишћени”. Видећи да су цркве одбациле сведочанство Божје речи, Адвентисти их више нису могли поштовати као део Христове цркве која је „стуб и тврђа истине”. И кад се вест, „Паде Вавилон”, почела објављивати, они су сматрали да је оправдано раскинути своје раније везе.ВБИХС 246.1

    После одбацивања Прве вести у црквама се збила жалосна промена. Кад се истина презре, заблуда је примљена и поштована. Љубав према Богу и вера у Његову реч је охладнела. Цркве су ожалостиле Духа Божјег и он се у великој мери повукао од њих. Речи пророка Језекиље веома су прикладне: „Сине човечији, ови су људи ставили у срца своја гадне богове своје, и метнули су преда се о што се спотичу на безакоње своје; траже ли ме заиста?...Ја, Господ, одговорићу му кад дође за мноштво гадних богова његових.” Језекиља 14, 3. 4. Људи се можда не клањају идолима од камена и дрвета, али сви који љубе ствари овога света и уживају у неправедности, поставили су идоле у своја срца. Већина такозваних хришћана поред Господа служи другим боговима. Охолост и раскош су гајени, идоли су постављени у светињу и њена света места су оскрнављена.ВБИХС 246.2

    Давно је Господ објавио својим слугама о Израиљу: „Јер који воде тај народ, они га заводе, а које воде, они су пропали.” Исаија 9, 16. „Пророци пророкују лажно и свештеници господаре преко њих, и народу је мојему то мило. А шта ћете радити на послетку?” Јеремија 5, 31. „Јер од малога до великога сви се дадоше на лакомство, и пророк и свештеник, сви су варалице.” Јеремија 6, 13. Јеврејска црква, којој је једном Господ био тако високо наклоњен, постала је чуђење и прекор јер је занемарила да искористи благослове који су јој поклоњени. Охолост и неверство су је одвели у пропаст. Али, ове речи из Светог писма не односе се само на стари Израиљ. Карактер и стање многих хришћанских цркава по имену, овде су приказани. Иако поседују далеко веће благослове него што је даровано Јеврејима, они иду стопама тог народа. А што је већа светлост и привилегије, већа је и кривица оних који дозвољавају да прође неискоришћена.ВБИХС 247.1

    Призор који је апостол Павле описао о такозваном Божјем народу у последњим данима је жалосна, али верна слика популарних цркава нашег времена. „Имају обличје побожности, а силе су се њене одрекли, који више маре за сласт него за Бога, саможиви, среброљубци, хвалише и поносити” 2 Тимотијева 3, 2 - 7. — — ово су само неки детаљи из страшног описа који је Павле дао. С обзиром на честа и запањујућа открића криминала, чак и међу онима који служе у светим стварима, ко се усуђује да устврди да не постоји ни један грех од оних које је апостол Павле набројао, који није прикривен под плаштем такозваног хришћанства?ВБИХС 247.2

    „Јер шта има правда са безакоњем?, „Како се слаже Христос с Велијаром?”, „Или како се слаже црква Божја с идолима? Јер сте ви црква Бога живога, као што рече Бог: уселићу се у њих, и живећу с њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ. Зато изађите између њих и одвојте се, Говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити, и бићу вам Отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ.” 2. Коринћанима 6,14-18.ВБИХС 248.1

    У време објаве Прве анђеоске вести, народ Божји био је у Вавилону, и много правих хришћана се још увек налази у њеном заједништву. Није мали број оних који никада нису увидели посебне истине за ово време и који су незадовољни својим садашњим стањем и чезну за чистом светлошћу. Они узалуд траже Христов лик у цркви. Док се цркве одвајају све више и даље од истине и удружују све више са светом, доћи ће време када они који се боје и славе Бога, неће моћи више да остану повезани са њима. Они који „не вероваше истини, него волеше неправду”, биће препуштени да приме „силу преваре” и да „верују лаж”. 2. Солуњанима 2, 11. 12. Тада ће се опет открити дух прогонства. Али, светлост истине сијаће над свима онима чија су срца отворена да је приме. И сва Божја деца која су још у Вавилону послушаће позив, „изађите из ње, народе мој”.ВБИХС 248.2

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents