Поглавље XXXVI - Опустошење Земље

„Зато ће у један дан доћи зла њезина: смрт и плач и глад, и сажећи ће се огњем; јер је јак Господ Бог који јој суди. И заплакаће и зајаукати за њом цареви земаљски који се њом курваше и беснише, кад виде дим горења њезина. Издалека стојећи од страха мука њезиних говорећи: јаох! јаох! граде велики Вавилоне, граде тврди, јер у један час дође суд твој! И трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што њихових товара нико више не купује.” Откривење 18, 8 - 11 Такви су судови који падају на Вавилон у дан похођења Божјег гнева. Он је напунио меру своје неправде; његово време је дошло; зрео је за уништење.ВБИХС 483.1

Када Божји глас врати Његов народ из ропства, тада настаје страшно пробуђење код оних који су изгубили све у великој игри живота. Док је време милости трајало, били су заслепљени Сотониним обманама и оправдавали су свој грешни начин живота. Богати су се поносили својом надменошћу над онима који нису имали толико погодности; али они су своје богатство стекли преступањем Божјег закона. Занемарили су да нахране гладне, да обуку голе, да поступају праведно и да љубе милосрђе. Они су настојали да се узвисе и стекну поштовање код својих ближњих. Сада су лишени свега што их је чинило великим и остављени су сами и без заштите. Они посматрају уништење идола које су волели више него свог Створитеља. Они су своје душе про дали за земаљска богатства и уживања, и нису се трудили да се обогате у Богу. Последица тога је да су њихови животи промашени; њихова уживања су сада претворена у горчину, а њихово благо у трулеж. Оно што су стицали читавог живота, збрисано је у тренутку. Богати оплакују уништење својих раскошних кућа и растурање њиховог сребра и злата. Али њихово јадиковање је ућуткано због страха да ће и сами пропасти са својим идолима.ВБИХС 483.2

Зли су испуњени жаљењем, не због свог грешног занемаривања Бога и својих ближњих, већ зато што је Бог победио. Они јадикују што је резултат такав, али се не кају због своје покварености. Употребили би свако средство да победе, само ако би могли.ВБИХС 484.1

Свет види управо ону групу људи којој се ругао и подсмевао, и коју је хтео да истреби, како пролази неповређена кроз олују, земљотрес и помор. Онај који је преступницима свога закона огањ који прождире, своме народу је сигуран заклон.ВБИХС 484.2

Проповедник који је жртвовао истину да би задобио наклоност људи, сада увиђа карактер и утицај својих учења. Јасно је да га је пратило око Свезнајућега док је стајао за проповедаоницом, ходао улицама, и када је у разним околностима долазио у везу са људима. Свако осећање душе, сваки написани редак, свака изговорена реч, сваки поступак који је људе наводио да почивају у заклону лажи било је посејано семе; а сада у јадним, изгубљеним душама око себе он гледа жетву.ВБИХС 484.3

Проповедници и народ увиђају да нису имали правилан однос према Богу. Увиђају да су се бунили против Аутора свих добрих и правичних закона. Уклањање божанских прописа омогућио је пораст хиљада зала: свађи, мржњи, неправедности, све док земља није постала једно огромно поприште сукоба, баруштина покварености. То је призор који се сада пружа пред онима који су одбацили истину и изабрали да негују заблуду. Ниједан језик не може изразити чежњу коју непослушни и неверни осећају за оним што су заувек изгубили — вечни живот. Људи које је свет обожавао због њихових способности и речитости сада виде ствари у њиховој правој светлости. Увиђају шта су преступањем изгубили, и падају пред ноге оних чију су верност презирали и исмејавали, и признају да их је Бог љубио.ВБИХС 485.1

Народ увиђа да је био заведен. Једни друге жестоко оптужују да су их водили у пропаст; али сви се сједињују у најогорченијем проклињању проповедника. Неверни пастори су прорицали само миле ствари. Они су наводили своје слушаоце да учине закон Божји неважећим и да прогоне оне који га држе светим. Сада, у своме очајању, ови учитељи признају пред светом своје дело преваре. Мноштво пуно гнева виче: „Ми смо изгубљени, а ви сте узрок наше пропасти”, и окреће се против својих лажних стражара. Управо они који су им се некада највише дивили, изговориће против њих најстрашније клетве. Исте руке које су их некада крунисале ловорикама, подигнуће се да их униште. Мачеви којима је требало да се побије Божји народ, сада су употребљени да униште њихове непријатеље. На све стране је сукоб и крвопролиће.ВБИХС 485.2

Знак избављења стављен је на оне „који уздишу и ридају ради свих гадости које су учињене”. Сада пролази анђео смрти који је у Језекиљевој утвари представљен као људи са смртним оружјем, којима је заповеђено: „старце и младиће, и девојке и децу и жене побијте да се истребе, али на коме год буде знак, к њему не приступајте; и почните од моје светиње”. Пророк каже: „И почеше од старешина што беху пред домом.” Језекиља 9, 6. Дело уништења почиње међу онима који тврде да су духовни чувари народа. Прво падају лажни пастири. Никога неће сажаљевати, или поштедети. Људи, жене, девојке и мала деца гину заједно.ВБИХС 486.1

„Јер гле, Господ излази из места својега да походи становнике земаљске за безакоње њихово, и земља ће открити крви своје, нити ће више покривати побијених својих.” Исаија 26, 21. „А ово ће бити зло којим ће Господ ударити све народе који би војевали на Јерусалим: тело ће сваком посахнути док још стоји на ногама, и очи ће сваком посахнути у рупама својим, и језик ће сваком посахнути у устима. И у то ће време бити велика сметња међу њима од Господа, и хватаће један другог за руку, и рука ће се једнога подигнути на руку другога.” Захарија 14, 12. 13. У сулудом сукобу, распаљени својим страстима и страшним изливањем Божјег непомешаног гнева, падају зли становници Земље — проповедници, владари и народ, богати и сиромашни, велики и мали. „И у онај дан ће бити од краја до краја земље побијени од Господа, неће бити оплакани, нити ће се покупити и погрепсти.” Јеремија 25, 33.ВБИХС 486.2

Приликом Христовог доласка зли су збрисани са лица целе Земље — сатрти духом уста његових и уништени бљеском Његове славе. Христос узноси свој народ до Божјег града и Земља остаје празна без становника. „Гле, Господ ће испразнити Земљу и опустети је, преврнуће је и расејаће становнике њене”. „Сасвим ће се испразнити Земља и сасвим ће се опленити. Јер Господ рече ову реч”. „Јер преступише законе, изменише уредбе, раскидоше завет вечни. Зато ће проклетство прождрети Земљу, и затрће се становници њезини; зато ће изгорети становници земаљски.” Исаија 24, 1. 3. 5. 6.ВБИХС 487.1

Читава Земља изгледа као пустош. Рушевине градова и села разорених земљотресом, ишчупано дрвеће, голе стене избачене из мора или из саме земље, леже разбацане по њеној површини, док огромни бездани обележавају места одакле су планине ишчупане из својих темеља. Овде ће бити дом Сотони и његовим злим анђелима хиљаду година. Овде ће он бити заробљен да лута тамо - амо уништеним лицем земље, и посматра последице своје побуне против Божјег закона. Хиљаду година може „уживати” у плоду проклетства које је изазвао. Ограничен само на Земљу, он неће имати привилегију да обилази друге планете и да куша и узнемирава оне који нису пали. У току овог времена, Сотона веома пати. Од свог пада његов живот непрестане активности није му пружао времена за размишљање. Али сада, он је лишен своје силе, и остављен је да размишља о улози коју је имао откако се први пут побунио против владавине Неба, и да са страхом и дрхтањем гледа у страшну будућност, када ће морати да испашта због свег зла што је починио и да буде кажњен за све грехе које је проузроковао.ВБИХС 487.2

Победоносни узвици уздижу се од анђела и откупљених светих, што их Сотона неће више узнемиравати и кушати и што су становници других светова избављени од његове присутности и саблазни.ВБИХС 488.1

За време ових хиљаду година између првог и другог васкрсења одржава се суд над мртвим грешницима. Праведници владају као цареви и свештеници Богу, и заједно са Христом они суде злима упоређујући њихова дела са књигом закона, Библијом, и одлучују сваки случај према делима која су учинили у телу. Тада се казна коју зли морају поднети, одређује према њиховим делима и то се уписује поред њихових имена у књигу смрти. Сотони, а, такође, и злим анђелима суде Христос и Његов народ.ВБИХС 488.2