Поглавље XXXI - Сукоб Који Долази

Највећа и најповлашћенија нација на свету су Сједињене Државе. Милостиво провиђење заштитило је ову земљу и излило на њу најодабраније небеске благослове. Овде су прогоњени и угњетавани пронашли уточиште. Овде је поучавана хришћанска вера у својој чистоти. Овај народ је примио велику светлост и неупоредиву милост. Али, на ове дарове узвраћено је незахвалношћу и заборављањем Бога. Бесконачни врши обрачун са народима и кривица им је одмерена према светлости коју су одбацили. Против наше земље сада у небеском записнику стоји страшан запис; али онај злочин који ће напунити меру њене покварености је укидање Божјег закона.ВБИХС 408.1

Последњи велики сукоб у борби између истине и заблуде, биће између људских закона и Јеховиних прописа. Ми сада улазимо у ту битку — не у битку између супарничких цркава које се боре за превласт, већ између библијске вере и вере у људске приче и предања. Оруђа која ће се ујединити у овој борби против истине и правде сада су активно на делу.ВБИХС 408.2

Света Божја Реч која нам је предата по цену толиког страдања и крви, мало се цени. Библија је свима на дохвату, али је само неколицина оних који је стварно прихватају као вођу у животу. Неверство преовладава до забрињавајућих размера, не само у свету, него и у цркви. Многи су дошли, чак дотле да поричу учења која су сами стубови хришћанске вере. Велика дела о стварању, како нам га износе надахнути писци, пад човека, помирење и непролазност Божјег закона практично су одбачени од великог дела такозваног хришћанског света. Хиљаде њих који се поносе својом мудрошћу и независношћу сматрају да је потпуно поверење у Библију доказ слабости, а да је доказ веће обдарености и учености ако критикују Свето писмо и оспоравају његове најважније истине. Многи проповедници подучавају своје чланове, а многи професори и учитељи своје ученике да је Божји закон промењен, или укинут и они се ругају онима који су тако безазлени да прихватају све његове захтеве.ВБИХС 408.3

Одбацивањем истине људи одбацују њеног Аутора. Гажењем Божјег закона они поричу ауторитет Законодавца. Исто је тако лако начинити идола од лажних учења и теорија као и од дрвета или од камена. Сотона наводи људе да имају погрешну представу о Божјем карактеру, приписујући Му особине које не поседује. Филозофски идол устоличен је на Јеховино место; док правог Бога — онако како је откривен у Његовој речи, у Христу и у делима стварања, поштује само неколицина. Хиљаде њих обожавају природу, док се Бога природе одричу. Иако у другачијем облику, идолопоклонство постоји у данашњем хришћанском свету тако стварно, као што је постојало у старом Израиљу за време Илије. Бог многих такозваних мудраца, филозофа, песника, политичара, новинара — бог отмених кругова модерних колеџа и универзитета, па чак и неких теолошких установа — мало је бољи од Вала, феничанског бога Сунца.ВБИХС 409.1

Ниједна заблуда прихваћена од хришћанског света не подиже се смелије против ауторитета Неба, ниједна се непосредније не супротставља здравоме разуму, и ниједна није опаснија по својим последицама него модерна наука која тако брзо осваја Земљу, да Божји закон није више обавезан за људе. Свака земља има своје законе који захтевају поштовање и послушност; а зар Створитељ неба и Земље нема закон који управља бићима које је створио? Претпоставимо да истакнути проповедници јавно уче да закони који управљају нашим народом и штите права грађана нису обавезни, да они ограничавају слободу народа и да их зато не треба поштовати; колико дуго би овакве људе трпели на проповедаоници? А зар је већа увреда не поштовати законе држава и народа, него газити божанске прописе који су темељ свих влада? Када се уклони мерило праведности, отворен је пут Кнезу зла да успостави своју власт на Земљи.ВБИХС 410.1

За народе би било пуно прихватљивије да укину своје законе и допусте људима да раде шта хоће, неголи да Господар свемира поништи свој закон и остави свет без мерила за суђење криваца или оправдање послушних. Да ли желимо да сазнамо какве су последице укидања Божјег закона? Овај експеримент је већ испробан. Страшни су били призори који су се одиграли у Француској када је завладао атеизам. Тада је свету било показано да отклонити ограничења која је Бог поставио, значи прихватити владавину најсвирепијег тиранина.ВБИХС 410.2

Где год се одбаце божански прописи, грех престаје да изгледа грешан, а правда пожељна. Они који одбијају да се покоре Божјој владавини, потпуно су неспособни да владају сами собом. Кроз њихова погубна учења, дух непокорности је усађен у срца деце и омладине која по својој природи не подносе ограничења, и резултат тога је друштво у којем влада безакоње и разузданост. Док се ругају лаковерности оних који се покоравају Божјим захтевима, многи похлепно прихватају Сотонине обмане. Они попуштају телесним жељама и чине грехе који су изазивали судове на незнабошце.ВБИХС 411.1

Ако би потпуно уклонили ограде постављене божанским законом и људски закони би ускоро били омаловажени. Пошто Бог забрањује непоштена дела, похлепу, лажи и преваре, људи су спремни да газе Његове прописе као сметњу свом светском напретку; али последице одбацивања ових прописа биле би такве какве они не могу ни да замисле. Ако закон не би био обавезан, зашто би се ико бојао да га преступи? Лична својина не би више била сигурна. Људи би насиљем отимали имања својих ближњих, и најјачи би постао најбогатији. Ни сам живот не би се ценио. Они који омаловажавају заповести Божје, сеју непослушност да би непослушност и пожњели. Брачни завет не би више стајао као свети заклон да штити породицу. Онај који има власт, могао би, ако би пожелео, да на силу отме жену своме ближњему. Пета заповест би била одбачена заједно са четвртом. Деца се не би устезала да одузму живот својим родитељима ако би тиме могла да остваре жеље свога покваренога срца. Цивилизован свет би постао хорда разбојника и убица; а мир, спокојство и срећа би били прогнани са Земље.ВБИХС 411.2

Већ сама наука да су људи ослобођени послушности Божјим захтевима је ослабила силу моралне дужности и отворила бране безакоња на свет. Безакоње, расипност и поквареност наваљују на нас као силна плима. У породици Сотона је на делу. Његова застава се вије, чак, и у, такозваним, хришћанским домовима. Ту постоји завист, зле претпоставке, лицемерство, отуђивање, расправе, свађе, издаја свете брачне дужности и попуштање страстима. Цели систем верских начела и учења који би требало да сачињава темељ и оквир друштвеног живота, изгледа да је расклимана гомила спремна да се сруши. Најподлији криминалци када падну у затвор због својих злочина, често су обасипани даровима и поклања им се пажња као да су стекли неко завидно одликовање. Њиховој личности и њиховим злочинима даје се највећи публицитет. Штампа објављује гнусне појединости о злочину и тиме наводи и друге на преваре, разбојништва и убиства, а Сотона се радује успеху својих паклених планова. Заслепљеност пороком, безобзирно одузимање живота, страшан пораст неумерености и безакоња у свим облицима и степенима, требало би да подстрекну све оне који се боје Бога да испитају шта се може учинити да се заустави плима зла.ВБИХС 412.1

Судови правде су корумпирани. Владари су вођени жељом за добитком и љубављу за чулним уживањима. Неумереност је ослабила способност многих, тако да Сотона има над њима готово потпуну власт. Правници су искварени, подмитљиви и непоуздани. Пијанство, банчење, страст, завист, непоштење сваке врсте налазе се међу онима који прописују законе. „Правда стоји издалека; јер је истина пала на улицу и правда не може да прође.” Исаија 59, 14.ВБИХС 413.1

Поквареност и духовна тама које су владале под врховном влашћу Рима, биле су неизбежна последица забрањивања Светог писма; али, где да се нађе узрок тако широко распрострањеног неверства, одбацивања Божјег закона и покварености која из тога произилази, под пуним сјајем јеванђеоске светлости у доба верске слободе? Сада када Сотона више не може да држи свет под својом влашћу одузимањем Светог писма, он прибегава другим средствима да би остварио исти циљ. Уништити веру у Библију служи његовој намери исто тако, као и уништити саму Библију. Уводећи веровање да Божји закон није обавезан, он успешно наводи људе да греше као да не знају Његова правила. И сада, као и у ранијим вековима, он је деловао кроз цркву да подрупре своје намере. Кад су данашње верске заједнице одбиле да слушају непопуларне истине јасно изнесене у Светом писму, оне су нашироко посејале семе скептицизма. Држећи се чврсто папске заблуде о природној бесмртности и свесном стању људи за време смрти, оне су одбациле једину одбрану од обмана спиритизма. Али, то није све. Када су захтеви четврте заповести изнесени пред народ, популарни учитељи увидели су да је светковање седмог дана — суботе, записано, и као једини излаз да се ослободе дужности коју нису вољни да испуне, они изјављују да закон Божји више не важи. На овај начин они одбацују заједно закон и суботу. Док се дело суботне реформе шири, ово одбацивање божанског закона, како би се избегли захтеви четврте заповести, постаће готово свеопште. На тим верским вођама, чија су учења отворила врата неверовању, спиритизму и презиру Божјег светог закона, почива страшна одговорност за безакоње које постоји у хришћанском свету.ВБИХС 413.2

Па, ипак, баш ова класа људи тврди да се поквареност која се брзо шири највише може приписати оскврњивању такозване, „хришћанске суботе” и да би принудно светковање недеље у великој мери поправило друштвени морал. Повезујући реформу у погледу умерености са недељним покретом, они се представљају као они који се залажу за унапређење највиших интереса друштва, а они који одбијају да се уједине са њима оптужени су као непријатељи умерености и реформе. Али, чињеница да је покрет за успостављање заблуде повезан са делом који је сам по себи добар, није доказ у прилог заблуде. Ми можемо да сакријемо отров ако га помешамо са здравом храном, али тиме не мењамо његову природу. Напротив, он постаје још опаснији, јер је сасвим могуће да ће бити узет несвесно. Један од Сотониних изума јесте да са лажју помеша управо толико истине колико је потреБно да јој да уверљивост. Вође недељног покрета могу заступати реформе које су потребне људима, начела која су у складу са Библијом; али пошто се међу овим захтевима налазе и они који се противе Божјем закону, Божје слуге се не могу сјединити с њима. Ништа их не може оправдати што уклањају Божје заповести ради људских прописа.ВБИХС 414.1

Двема великим заблудама, заблудом о бесмртности душе и заблудом о светости недеље, Сотона ће преварити људе. Док прва заблуда поставља темељ спиритизму, друга ствара везу пријатељства са Римом. Протестантизам ће још пружити своју руку преко понора да ухвати руку спиритизма, он ће се испружити преко бездана да се рукује са римском силом, и под утицајем овог троструког савеза, наша земља ће поћи стопама Рима у гажењу права савести.ВБИХС 415.1

Спиритизам сада мења своју спољашњост покривајући нека од својих обележја којима се може приговорити и која су неморална, и поприма хришћанско обличје. Некада је оптуживао Христа и Библију, сада јавно изјављује да прихвата обоје. Библија је тумачена на начин који је привлачан необновљеном срцу, док су свечане и животне истине приказане безвредним. Представљен је Бог љубави, али Његова правда, Његово жигосање греха, захтеви Његовог светог закона, све се то избегава. Угодне очаравајуће приче освајају осећања оних који нису учинили Божју Реч темељем своје вере. Христос се одбацује исто као и пре, али је Сотона тако заслепио очи народа да не примећују превару.ВБИХС 415.2

Пошто се спиритизам све више изједначује са данашњим такозваним хришћанством, он има већу моћ преваре и завођења. Сам Сотона се обратио после савременог поретка ствари. Он ће се појавити у карактеру анђела светлости. Кроз деловање спиритизма чиниће се чудеса; болесни ће бити излечени и дешаваће се многа непобитна чуда. И док ће духови исповедати веру у Библију и изражавати поштовање према недељи, њихово дело ће бити прихваћено као манифестација божанске моћи.ВБИХС 416.1

Разлика између такозваних хришћана и неверника једва се може сада приметити. Чланови цркве воле оно што свет воли и спремни су да се сједине са њима; а Сотона одлучује да их обједини у једно тело и тако ојача своју ствар увлачећи све у редове спиритизма. Паписти који се хвале чудима као поузданим знаком праве цркве, биће лако преварени од ове силе која чини чуда, и протестанти, пошто су одбацили штит истине, биће, такође, преварени. Паписти, протестанти и светски људи ће подједнако прихватити обличје побожности без силе, и у том уједињењу они ће видети велики покрет за обраћење света и увођење дуго очекиваног миленијума.ВБИХС 416.2

Кроз спиритизам Сотона се појављује као добротвор људског рода; он лечи болести народа и проповеда нови и узвишенији систем религиозног веровања, а у исто време ради као рушилац. Његова искушења воде мноштво у пропаст. Неумереност отупљује разум; овоме следе чулна задовољства, свађе и крвопролића. Сотона ужива у рату, јер рат побуђује најниже страсти душе, и онда баца у вечну пропаст своје жртве огрезле у пороку и крви. Његов је циљ да народе раздражи да ратују један против другога, јер тако он може да одврати мисли људи од дела припреме да опстану у дан Божји.ВБИХС 416.3

Сотона, такође, делује кроз стихије да сакупи неспремне душе за своју жетву. Он је проучио тајне лабараторија природе и употребљава сву своју моћ да управља стихијама колико му то Бог допушта. Кад му је било допуштено да повреди Јова, како су брзо била збрисана стада, слуге, куће и деца: у тренутку је једна невоља следила другу. Бог је тај који штити своја створења и ограђује их од силе затирача. Али, хришћански свет је презрео закон Јехове, и Господ чини управо оно што је објавио да ће учинити; Он повлачи своје благослове са Земље и уклања своју заштиту од оних који устају против Његовог закона и уче друге и приморавају их да то исто чине. Сотона има контролу над свима који нису под Божјом нарочитом заштитом. Он ће некима омогућити благостање и напредак да би остварио своје намере, а на друге ће навући невоље и навести људе да верују да је Бог тај који их мучи.ВБИХС 417.1

Док се приказује синовима људским као велики лекар који може да излечи све њихове болести, он ће донети болест и пропаст на густо насељене градове све док их не доведе до рушевина и пустоши. У незгодама и несрећама на мору и на копну, у великим пожарима, у жестоким орканима и страшним олујама, у бурама, поплавама, циклонима, таласима плиме и земљотресима, на сваком месту и на хиљаду начина Сотона испољава своју моћ. Он уништава дозрелу жетву, па следи глад и оскудица. Он пушта у ваздух смртоносне заразе и хиљаде умиру од епидемија. Ова похођења су постала све више и више учесталија и погубнија. Уништење ће бити над становницима Земље. Пољске звери ће уздисати, а земља ће сахнути.ВБИХС 418.1

И тада ће велики варалица убедити људе да су узрочници ових несрећа они који служе Богу. Класа људи која је изазвала негодовање Неба оптужиће за све своје невоље неколицину верних које је Господ послао к њима са порукама упозорења и укора. Биће објављено да нација вређа Бога кршењем недељног одмора; да је овај грех донео несреће које неће престати све док светковање недеље не буде строго наметнуто и да су они који износе захтеве четврте заповести, поткопавајући тако поштовање недеље, они који доносе невољу на народ, спречавајући га да поново буде у божанској наклоности и светском благостању. Тако ће оптужбе изнесене још давно у прошлости против Божјег слуге бити поновљене и засноване на истом темељу: „А кад виде Ахав Илију, рече му Ахав: Јеси ли ти онај што несрећу доносиш на Израиља? А он рече: Не доносим ја несрећу на Израиља, него ти и дом оца твојега оставивши заповести Господње и приставши за Валима.” 1 Царевима 18, 17. 18.Када лажне оптужбе буду изазвале гнев народа, они ће прогонити Божје посланике на исти начин на који је отпали Израиљ прогонио Илију.ВБИХС 418.2

Чудотворна сила која се манифестовала кроз спиритизам употребиће свој утицај против оних који су изабрали да радије слушају Бога него људе. Поруке ће долазити од духова објављујући да их је Бог послао да обавесте оне који одбијају недељу да су у заблуди и да закони земље треба да се поштују као Божји закон. Они ће оплакивати велико зло у свету и подржаваће сведочанство верских учитеља, да је срозавање морала проузроковано оскврњивањем недеље. Велико негодовање ће се подићи против свих оних који одбију да прихвате њихово сведочанство.ВБИХС 419.1

Они који поштују библијску суботу биће жигосани као непријатељи закона и реда, као они који руше моралне ограде друштва, узрокујући безвлашће и покавреност, и тиме изазивају на Земљу Божје судове. Њихово уверење савести биће проглашено као тврдоглавост, непопустљивост и презирање ауторитета. Они ће бити оптужени да не поштују власти. Проповедници који поричу обавезност божанског закона проповедаће са проповедаонице о дужности да се грађанске власти, као од Бога одређене, морају слушати. Они који држе Божје заповести биће у законодавним дворанама и судовима лажно представљени и осуђени. Њиховим речима ће се дати лажни смисао, а њиховим поступцима биће приписане најгоре побуде.ВБИХС 419.2

Протестантске цркве су одбациле јасне, библијске аргументе у одбрану Божјег закона, и оне теже да ућуткају оне чију веру не могу Библијом да оборе. Иако затварају очи пред чињеницом, оне сада прихватају пут који ће их довести до прогонства оних који због савести одбијају да чине оно што остали хришћански свет чини и који не признају захтеве папске „суботе”.ВБИХС 420.1

Достојанственици цркве и државе удружиће се да подмите, наговоре, или приморају све сталеже да светкују недељу. Недостатак божанског ауторитета биће замењен присилним законским мерама. Политичка поквареност уништава љубав према правди и поштовање према истини, и законодавци да би осигурали наклоност јавности, попустиће популарном захтеву за законским наметањем поштовања недеље. Слобода савести која је ову нацију коштала толико великих жртава, неће се више поштовати. У сукобу који ускоро долази видећемо примером растумачене пророчке речи: „И разгњеви се змија на жену, и отиде да се побије с осталим семеном њезиним, које држи заповести Божје и има сведочанство Исуса Христа.” Откривење 12, 17.ВБИХС 420.2

Наша земља је у опасности. Приближава се време када ће се њени законодавци тако одрећи начела протестантизма, да ће дати подршку римском отпаду. Народ за који је Бог тако чудесно радио, дајући му снагу да одбаци мрски јарам папства, државним актом ће дати снагу изопаченој вери Рима и тако изазвати насиље које само чека на додир да поново крене у окрутност и тиранију. Брзим корацима се већ приближавамо том раздобљу. Када протестантске цркве буду затражиле подршку световних сила, следећи тако пример оне отпале цркве, за супротстављање ономе због чега су њихови преци претрпели најжешћа прогонства — тада ће настати национални отпад који ће завршити једино у националној пропасти.ВБИХС 420.3