ПРАВА ДУХОВНА ХРАНА
„Шта ће чинити наша деца?” То је важно питање које захтева озбиљан одговор. Ја осећам дубоку жалост и веома сам забринута када у хришћанским домовима налазим часописе и новине које садрже приче и романе у наставцима, а који не остављају никакав добар утисак на њихов ум. Посматрала сам оне који су удовољавали свом укусу за читањем романа. Они су имали прилику да чују истине Божје речи и да се упознају са доказима наше вере. Они су постали зрели младићи, а да никад нису искусили шта је права побожност.ПMX 195.2
Овој драгој омладини неопходно је потребно да узи-да у зграду свог карактера најбољи материјал — љубав, страх Божји и познање Исуса Христа. Али мало њих имају право знање о истини каква је у Исусу. Они су хранили свој ум узбудљивим приповеткама. Они су жи-вели и још увек живе у измишљеном свету и то их оне-способљава за практичне дужности живота.ПMX 195.3
Последица читања романа. — Посматрала сам децу којој је било допуштено да читају та дела. Било да су код куће или изван ње, она су немирна или су незаинте-ресована и неспособна да разговарају осим о најобични-јим предметима. Племените способности, намењене за постизање виших циљева искварене су бављењем око безначајних, ништавних ствари. Младог читаоца ово то-лико прожме да је једва способан да се уздигне ка нечем вишем.ПMX 196.1
Умна храна на коју је навикао врши на њ штетан утицај и изазива нечисте и телесне мисли. Моје срцеје пуно саучешћа за те душе кад видим шта све оне губе занемарујући прилике да упознају Христа, нашу једину наду за вечни живот. Колико они губе драгоценог вре-мена које би могли да употребе за проучавање Узора праве доброте.ПMX 196.2
Ја лично познајем многе који су изгубили способност правилног мишљења навиком читања лоших књига. Такви пролазе кроз живот са болесном маштом, која увеличава сваку малу тешкоћу. Незнатне ствари, на које здрав и разуман човек не обраћа пажњу, постају за њих под утицајем њихове маште неподношљиве тешкоће и непремостиве препреке. Они стално живе у тами.ПMX 196.3
Они који су се навикли да гутају узбудљиве припо-ветке осакаћују своју духовну снагу и постају неспо-собни за дубље размишљање и истраживање. Има доста људи који су при крају живота, и који се још нису изле-чили од последица неумереног читања.ПMX 196.4
Навике из детињства су с њима расле и учвршћи-вале се. Њихови каснији напори да се ослободе тих на-вика, ма како били одлучни, имали су само делимичан успех. Многи нису никада више опет повратили своју првобитну умну снагу. Сви њихови напори да постану практични хришћани, остали су само жеља. Они не могу постати слични Христу ако и даље хране свој ум овак-вом лектиром.ПMX 196.5
Читање романа утиче исто тако штетно и на тело. Нервни систем се узалуд умара том страшћу читања.У неким случајевима млади, па чак и старији погођени су узетошћу једино због претеривања у читању. Њихов је ум био стално у узбуђеном стању док нежни меха-низам мозга није ослабио и постао неспособан да даље функционише, и то је проузроковало парализу.ПMX 197.1
Душевна опијеност. — Осећање морала се квари кад човек навикне да чита узбудљиве приповетке, те његов ум постаје незадовољан ако се не храни том лошом и штетном храном. Видела сам младе девојке, које се сма-трају хришћанкама а које су биле несрећне ако нису имале при руци неки роман или неку приповетку. Ум се навикне на овакву узбуђујућу литературу, као што се организам пијанице навикне на алкохолна пића. Ове младе особе немају праве побожности; оне не обасјавају стазу својих пријатеља ниједним зраком светлости, који би их водио ка извору знања. Оне никад нису имале право религиозно искуство. Кад не би увек имале узасе овакву литературу, онда би још било наде да се могу поправити. Али оне осећају неодољиву потребу за том литературом и не могу се уздржати да ту потребу не задовоље.ПMX 197.2
Ожалошћена сам кад видим младиће и девојке како упропашћују своју корисиост у овом животу и губе при-лику да стекну искуства, која би их могла оспособитиза вечни живот у друштву небеских бића. Не можемо наћи за њих боље име него „интелектуалне пијанице”. Неумереност у читању врши на њих исто тако штетан утицај као и неумереност у јелу и пићу.ПMX 197.3
Лек. — Најбољи начин да спречимо напредовање то-га зла је да искористимо земљиште ума. Потребно је да са највећом пажњом и највећом будношћу негујемо ум и да у њега сејемо драгоцено семе библијских истина. Господ нам је у својој бескрајној милости открио у Све-том писму законе светог живљења ...ПMX 197.4
Он је надахнуо свете људе да у нашу корист опишу опасности којима је закрчена наша стаза и начин како да те опасности избегнемо. Они који испитују Свето пи-смо и управљају се по његовим саветима неће остатиу овом погледу у незнању. Усред опасности последњих дана сваки члан Христове цркве треба добро да познаје основне истине своје вере и наде, — истине које није тешко упознати. Ако желимо расти у милости и у по-знању Господа нашега Исуса Христа, ми ћемо имати довољно предмета за размишљање.ПMX 198.1
Први корак на путу греха. — Пре него што хршпћа-нин учини неки јавни грех, у његовом срцу се одвија, свету непознат, дуги претходни процес. Његов се ум не срозава одједном од чистоте и светости ка покварено-сти, изопачености и злочину. Потребно је време док се бића створена по Божјем обличју не спусте до сотонске изопачености. Ми се преображавамо према слици коју гледамо. Човек који се бави грешним мислима досте-пено ће се толико променити да ће са задовољством гле-дати грех над којим се раније гнушао.ПMX 198.2