ВИ НИСТЕ СВОЈИ

Често чујемо питања: Зар никад да не чиним оно што ми се свиђа? Зар да не идем својим путевима? Мо-рам ли увек да будем обуздаван? Зар никад да не задо-вољим своје склоности?ПMX 40.2

Што се мање поводите за својим природним скло-ностима, боље ће бити за вас и за друге. Наше природне склоности су покварене, а природне силе злоупотре-бљене. Сотона је подигао човека против Бога. Он се без престанка труди да у њему уништи божанску слику. Зато морамо обуздавати своје речи и дела.ПMX 40.3

Плодови потпуног посвећења. — Кад Божја милост испуни срце, оно постаје свесно да треба да разапне зле склоности, наслеђене и стечене. У души мора да отпочне нов живот, под новом контролом. Све што се чини тре-ба да се чини на славу Богу. Ово се тиче како споља-шњег тако и унутрашњег човека. Цело биће, тело, душа и дух мора да буде доведено у послушност Богу, који ће се њиме служити као оруђем правде.ПMX 40.4

Човек се по својој природи не покорава Божјем за-кону; нити то, сам по себи, може. Али кроз веру која га је обновила, из дана у дан он ће живети Христовим животом. Из дана у дан он показује да себе сматра Божјом својином.ПMX 40.5

Тело и душа припадају Богу. Он је дао свог Сина да откупи свет; због тога нам је дат још један рок, време милости у коме треба да развијамо карактер савршене верности. Ослободивши нас од ропства греха, Бог нам је омогућио да живимо обновљеним и преображеним животом службе.ПMX 41.1

Све наше способности припадају Богу. — На нама је печат Божјег власништва. Он нас је откупио и жели да имамо на уму да наше физичке, умне и моралне спо-собности припадају њему. Време, утицај, ум, осећања, савест — све је то Божје, све треба да буде употребљено у складу с његовом вољом: не треба да буде употре-бљено како чини свет који је под утицајем Божјег не-пријатеља.ПMX 41.2

Тело, које је храм душе, припада Богу. Свака те-тива, сваки мишић припада њему. Ни у ком случају не смемо немарношћу или злоупотребом ослабити ни нај-мањи орган. Ми треба да сарађујемо са Богом одржа-вајући наше тело у најбољем могућем здравственом стању како би било храм Светога Духа, који ће у складу с божанском вољом изграђивати све наше физичке и духовне енергије.ПMX 41.3

Ум треба да се обогати здравим начелима. Истина треба да је урезана на плоче нашег срца. Памћење треба да се обогати драгоценим истинама Божје речи. Тада ће, као драго камење, ове истине блистати у животу.ПMX 41.4

Цена једне душе. — Дар који је Бог дао за откуп човечанства показује колико Он цени дела својих руку и колико љуби своју децу. Адам је пао под власт сотоне. Он је донео у свет грех, и кроз грех смрт. Да би човека спасао, Бог је дао свог јединородног Сина. Ово је Он учинио да би удовољио правди и да би оправдао све оне који приме Христа. Човек се продао сотони, али га је Исус откупио ...ПMX 41.5

Ви нисте своји! Исус вас је откупио својом крвљу. Немојте закопати своје таланте у земљу. Употребите их у његовој служби. Било шта да радите, радите то са Исусом. Установиш ли да твоја љубав према Спаситељу понестаје, остави свој посао и реци: „Ево ме, Спаси-тељу, шта хоћеш да чиним? ” Он ће те радо примити и пригрлити својом љубављу. Његовом праштању нема краја, јер је Он милостив и стрпљив и не жели да ко погине...ПMX 41.6

Ми припадамо Богу са свим што имамо. Ми смо дужни да га љубимо свим својим срцем, и то не треба да сматрамо неком жртвом. И само срце треба да му поклонимо као драговољан дар.ПMX 42.1

Треба донети одлуку. — Не треба да оклевамо ми-слећи да ћемо имати неку корист од тога ако попушта-мо завођењима сотоне. Грех доноси срамоту и несрећу свакој души која му се предаје; он је по својој при-роди заслепљив и варљив; лако може да нас заведе својим ласкавим представама. Ко ступи на подручје со-тоне, за њега нема никаквог јемства заштите. Затво-римо, колико до нас стоји, све прилазе којима би нам се кушач могао приближити.ПMX 42.2