ПЛЕМЕНИТИ РАЗГОВОРИ
Најученији нису увек најуспешнија оруђа која Бог може употребити. Многи од њих су стављени на страну и замењени другима који су имали мање преимућства да стекну знање из књига, али који су научили практичне ствари потребне за свакодневни живот. Много пута они који се сматрају ученима престају да уче, сматрају да довољно знају и да им ништа не треба, одбијају сваку поуку, чак и од Исуса, највећег Учитеља којег је свет икада познавао.ПMX 299.2
Они који су повећали и развили своје умне способно-сти марљивим истраживањем Писма, како би упознали Божју вољу, моћи ће да буду корисни, јер је Божја реч нашла приступ у њихов живот и карактер. Ова Реч треба да изврши своје нарочито дело, дело растављања „душе и духа, и зглавака и мозга, и да суди мислима и наме-рама срца”. Јевр. 4, 12. Хранећи се Божјом речју, хри-шћанин постаје јак, умно и духовно, способан да се бо-ри за истину и правду.ПMX 299.3
Немојте да се задовољите нижим степеном. — Зашто има младих па чак и оних у зрелим годинама, који се тако лако дају навести у искушење и грех? — То је зато што не проучавају и не размишљају о Божјој речи као што би требало. Кад би они ценили Реч Божју како то она заслужује, имали би унутрашње осећање правде, духовну силу која би им дала снаге да се одупру сото-ниним искушењима. Многима недостаје чврста и непо-колебљива снага воље у животу и карактеру зато штоне проучавају Божје савете и не размишљају о њима.Не улажу потребне напоре како би се дух удаљио од свега што је нечисто и неистинито и усредсредио на оно што је чисто и свето. Не бирају онај бољи део, који је Марија изабрала кад је села код Исусових ногу да прими свете поуке божанског Учитеља, да их затвориу срце и спроведе у живот. Размишљање о оном што је свето уздиже и оплемењује ум и помаже да човек по-стане хришћанин.ПMX 299.4
Бог не може да прими онога који умањује своје духовне моћи телесним жељама, недостојним мислима, речима и делима. Небо је чисто и свето место где нико не може да уђе ако није духован, племенит, чист и свет. Нас чека једно дело које треба да обавимо за себе,које ћемо моћи извршити само онда ако примимо силу од Спаситеља. Требало би да проучавамо Библију више него икоју другу књигу. Требало би да је љубимо и слу-шамо као Божји глас. Треба да разумемо њене захтевеи забране, оно што треба да чинимо и што не смемо да чинимо, и да схватимо њено право значење.ПMX 300.1
Гајимо небеске мисли. — Када тражимо савете у Божјој речи и кад проучавамо Писмо да у њему нађемо светлост, небески анђели се приближавају да утичу на наш ум и расветле наш разум да бисмо могли рећи: „Речи твоје кад се јаве, просветљују и уразумљују про-сте.” Псалам 119, 130. Не треба да се чудимо што млади који се сматрају хришћанима тако мало мисле о небе-ским стварима кад видимо колико мало пажње посве-ћују Божјој речи. Они не слушају Божје савете, не покоравају се његовим уредбама, не траже милост и мудрост одозго да не падну опет у раније грехе и даиз свог карактера одстране и најмањи траг покварено-сти. Ево шта је била Давидова молитва: „Уразуми ме о путу заповести својих, и размишљаћу о чудесима твојим.” Псалам 119, 27.ПMX 300.2
Када би млади, а и старији, водили контролу над својим умом, они би кад се састану разговарали о ономе што је чисто и племенито. Ако је дух чист, ако су мисли оплемењене божанском истином, онда ће и наше речи бити чисте и племените, „као златне јабуке у сребрним судовима”. Али док се хришћани задовоља-вају садашњим схватањем, својим садашњим владањеми својим ниским духовним стањем, њихови ће разго-вори бити ниски и некорисни. Они ће бити „од земље, земаљски”, неће бити прожети духом истине и неба, неће постићи ни онај степен висине на којем се налазе образовани људи овога света.ПMX 301.1
Одлучни напори за посвећењем. — Кад Христос и небо постану предмети нашег размишљања, то ће се приметити и у разговору. Говор ће бити зачињен мило-шћу; онај који говори показаће да је примио своје васпитање у Христовој школи. Псалмиста је рекао: „Пут истине избрах, законе твоје тражим.” Псалам 119, 30.Он је у овоје срце слагао благо Божје речи. Она јеушла у његов разум, не зато да би била презрена, већда би је спроводио у живот.ПMX 301.2
Дан за даном, сат за сатом, у нама треба да се од-вија снажно напредовање у самоодрицању и посвећењу. Тада ће наша спољашња дела показати да Исус станује вером у нашим срцима. Посвећење нас не спречава у стицању знања; напротив, оно помаже да се ум развијаи подстиче га да тражи истину као сакривено благо. Познавање Божје воље унапређује посвећење. Небо по-стоји, и с коликим жаром би требало да се трудимо да дођемо у њ!ПMX 301.3
Обраћам се ученицима наших школа и позивам их да верују у Исуса као у свог Спаситеља. Верујте да јеОн спреман да вам помогне својом милошћу ако му се искрено приближите. Борите се у доброј борби вере! Борите се за круну живота. Борите се, јер вас сотона жели заробити; ако се не отргнете из његових канџи, бићете савладани и упропашћени. Непријатељ је испред и иза вас, здесна и слева; ви треба да га згазите. Бо-рите се да добијете круну победе. Борите се, јер ако је не задобијете, изгубићете све на овом свету и на дру-гоме. Борите се, али нека то буде силом ускрслог Спа-ситеља.ПMX 301.4