ДОСТОЈАНСТВО РАДА

Божја је намера била да се напорним радом ублажи зло које је непослушношћу човека дошло на свет. Рад је требало да сачува човека од сотониних искушења и да заустави поплаву зла. Иако праћен бригом, умором и болом, рад је још увек извор среће и напретка, а у исто време и заштита против искушења. Дисциплина коју рад намеће спречава нас да угађамо себи, а подстиче на марљивост, чистоту и одлучност. Рад је, дакле, део ве-ликог Божјег плана, који има циљ да подигне човека из понора греха.ПMX 147.1

Физички рад насупрот играма. — У свету се мисли да физички рад понижава човека; па ипак се људи исцр-пљују до изнемоглости играјући фудбал, хокеј и бокс, а да се то не сматра понижењем. Сотона се радује када људи троше своје физичке и умне снаге на оно што није ни васпитно ни корисно, и што нимало не помаже убла-жавању беде невољних. Док млади постају стручњаци у играма које не користе много ни њима ни другима, дотле се сотона игра њиховим душама, одузимајући им таленте које им је Бог дао и замењује их својим злим особинама. Тако он улаже напоре да људе заведе да презиру Бога. Настоји да оптерети и заокупи ум тако потпуно да у њему више нема места за Бога. Он не жели да народ позна свог Створитеља. Веома је задовољан ако може да заокугш младе играма и позоришним предста-вама, које ће толико занети њихова чула да забораве Бога и небо.ПMX 147.2

Користан рад је најбоља заштита против зла. С дру-ге стране, леност је једно од највећих проклетстава. По-роци, злочини и беда су последице лености. Они који су стално у послу, који радосно обављају своје свако-дневне дужности су корисни чланови друштва. Обавља-јући верно своје различите дужности које су им доде-љене, они чине живот благословом за себе и за друге. Марљив рад их штити од многих замки онога „који увек има нешто зло за незапослене руке”.ПMX 147.3

Устајала бара, пре или касније, постаје одврагна, али поток који тече шири здравље и радост. Бара је слика лењивца, а поток вредна човека ...ПMX 148.1

Христов пример. — Ма колико стаза рада изгледала становницима земље тешка и заморна, Откупитељ ју је посветио оставивши на њој траг својих стопала; свако који иде тим путем је сигуран. Христос је речју и при-мером уздигао користан рад. Још у детињству Исус је научио да ради. Највећи део свог земаљског живота Хри-стос је провео у дрводељској радионици у Назарету, где је стрпљиво радио. У оделу обичног радника, Господ жи-вота корачао је улицама малог града у коме је живео, одлазећи на свој скромни посао и враћајући се са њега. Анђели су га пратили на путу док је ишао поред сељака и радника, који га нису препознали нити ценили.ПMX 148.2

Користан рад је прави лек за људски род. Слабе јача, сиромашне обогаћује а несрећне усрећује. Сотона стоји у заседи да уништи оне који му овојом леношћу пружају прилику да им се приближи у неком примамљи-вом облику. Он никад није успешнији него кад их нађе доконе.ПMX 148.3

Задовољство у раду. — Једно од највећих зала богат-ства је мисао да је рад нешто понижавајуће. Пророк Језекиљ је изјавио: „Ево, ово беше безакоње сестре твоје Содома: у поносу, у изобиљу хлеба и безбрижном миру беше она и кћери њезине, а не помагаху сиромаху И убогоме.” Јез. 16, 49. Овај текст открива страшне по-следице лености; она слаби разум, понижава душу и изопачујс ум; чини проклетством оно што је људима било дано за благослов. Радни људи су обично они који знају да уоче шта има великог и лепог у животу, и који са вером и надом примају на себе животне одговор-ности ...ПMX 148.4

Многи Христови следбеници још увек треба да уче основне поуке које проистичу из марљивог обављања свакодневних дужности са задовољством. Радити за Бога у својству механичара, трговца, адвоката или земљорад-ника, уносећи у свакодневни посао Христова начела, за-хтева више Божје милости и строге дисциплине карак-тера неголи радити као мисионар у страном пољу. Од човека се тражи много духовне храбрости да би унео веру у радионицу и канцеларију, како би посветио и најмање активности свакодневног живота и свршавао све послове по правилима Божје речи. То је оно што Господ од нас тражи.ПMX 149.1

Апостол Павле је леност сматрао грехом. Он је на-учио ћилимарски занат, те је више пута у току своје службе радио тај занат да би намирио своје потребе и својих другова у делу. Време овако утрошено Павле није сматрао губитком. Својим радом у занату дошао је у додир с онима којима се на други начин не би могао приближити. Својим је друговима доказао да је вештина у занату такође дар Божји. Он је учио да и у најтежем послу треба да прославимо Бога. Његове грубе радничке руке нису нимало умањивале силу дирљивих позива као проповедника еванђеља.ПMX 149.2

Бог је одредио да сви раде. И животиња која вуче боље испуњава сврху коју јој је Створитељ наменио не-голи лењ човек. Бог стално ради. Анђели такође раде, и они су Божје слуге за добро синова људских. Они који мисле да ће небо бити место беспосличења варају се. На небу нема места за нераднике. Али уморнима и нато-варенима је обећан одмор. Због добро обављеног рада биће верни слуга позван да суделује у радости свог Го-сподара. Он ће с радошћу одложити своје оруђе за рад и заборавити на буку животне борбе кад уђе у славни мир припремљен онима који су кроз Христов крст изво-јевали победу.ПMX 149.3