ВЕРНОСТ У СЛУЖБИ

Они који се покажу неверни у малим пословима биће неверни ако им се повере и веће одговорности. Такви краду Бога и не прилагођавају се захтевнма божанског закона; не увиђају да би требало Богу да посвете та-ленте који њему припадају. Они који за своје послодавце не чине ништа више него што им је заповеђено, иако знаjу да би за већи успех у раду требало уложити на-рочити труд, неће бити признати верним радницима. Увек има много непредвиђеног посла, на што мора да рачуна веран радник.ПMX 157.2

Има губитака који би могли да се избегну несебич-ним трудом кад би они који призивају Исусово име до-пустили да их воде начела љубави која нам је Он открио. Многи међу онима који раде у Божјем делу слични су слугама које треба стално надгледати.ПMX 158.1

Неверност се бележи. — Најодвратнији вид себично-сти наводи радника да занемари коришћење времена и да је нехатан према имовини послодавца кад зна да није под његовим непосредним надзором. Зар овакви радници мисле да њихова немарност неће бити запажена и да се њихова неверност не бележи? Кад би се очи таквих отвориле, видели би како на њих мотри један Стражар и сваку њихову немарност бележи у небеске књиге.ПMX 158.2

Онима који су немарни у Божјем делу недостају начела; њихове побуде их не руководе да у свакој при-лици чине оно што је право. Божје слуге треба да су свесне да су стално под надзором свог Послодавца. Онај који је посматрао Валтазара за време богохулне гозбе, присутан је у свим нашим установама, у рачуноводству трговца и приватној радионици. Невидлшва рука која је написала осуду богохулног цара, бележи и твоју немар-ност. Страшно осуђење Валтазара било је написано огње-ним писмом: „Измерен си на мерилу, и нашао си се лак.” Иста осуда ће и тебе погодити ако занемариш својесвете дужности према Богу.ПMX 158.3

Праве побуде у служби. — Многи тврде да су хри-шћани иако нису сједињени с Христом. Њихов свако-дневни живот, њихов начин опхођења показује да Хри-стос, нада славе, није у њима. На њих се човек не може ослонити, и ништа им се не може поверити. Њихова је највећа брига да у свој посао уложе што је могуће мање напора, а да у исто време извуку што је могуће већу плату. Реч „слуга” односи се на сваког човека, јер смо сви слуге, и добро је да установимо шта нас покреће у нашем раду: да ли дух неверности или верности?ПMX 158.4

Да ли је главна тежња нас као радника добра воља да урадимо што више посла? Или се радије поводимо за навиком да што пре будемо слободни и да своју плату добијемо уз што мањи напор? Човек се више брине за своју плату него да добро обави поверен посао. Они који кажу да служе Христу требало би да се сете савета апо-стола Павла: „Слуге, слушајте у свему своје господаре по телу, не служећи им на око, као да људима угађате, него у једноставности срца, бојећи се Господа. Што год чините, од срца чините као Господу, а не као људима, знајући да ћете од Господа примити плату баштине. Го-споду Христу служите!” Кол. 3, 22—24.ПMX 159.1

Они који раде само кад је господар присутан не обављају посао који ће моћи издржати испит људи и анђела. Основно за успех у раду је познање Христа; то познање чини нас правичним, племенитим и несебичним; чини нас сличнима Христу коме служимо.ПMX 159.2

Сваки наш рад, ма где се налазили: у кухињи, у ра-дионици, у канцеларији неке издавачке куће, у санато-риjуму, у школи или у којем год делу Божјег винограда, треба да одликује верност, штедња, брижљивост и те-мељитост. „Ко је веран у малом, биће и у великоме, ако је неверан у маломе, биће неверан и у великоме.” Лука 16, 10.ПMX 159.3