ОДЕЛО И КАРАКТЕР

Христос је своје следбенике упоредио са сољу и свет-лошћу. Без спасоносног утицаја хришћана, свет би про-пао у својој покварености. Али погледајте оне хришћане који занемарују своје одело и себе; који су немарни у својим пословима као што то показује њихово одело; груби и неучтиви у свом понашању, прости у својим разговорима, и који истовремено ове мане сматрају зна-цима праве побожности и правог хришћанства. Мислите ли да би их Опаситељ кад би био на земљи могао на-звати сољу и виделом свету? Не, никад!ПMX 244.2

У свом међусобном понашању хришћани се служе бираним речима; иако сматрају да је ласкати лудост и грех, они су увек учтиви, љубазни и великодушни. Њи-хове речи су искрене и истините. Они су искрени у свом односу према браћи и према свету. Избегавају у свом одевању све што је сувишно и ташто; ипак се одевају чисто, неупадљиво, скромно, уредно и укусно. Нарочито треба да пазимо да се тако одевамо да покажемо свето поштовање према суботи и богослужењу.ПMX 244.3

Између таквих хришћана и света постоји видљива граница. Хришћани би вршили десет пута већи утицај кад би, пошто су примили истину, напустили своје не-марне и неуредне навике у одевању; кад би под утица-јем истине која посвећује и оплемењује стекли навику одржавања чистоће, реда и пристојног одевања. Наш Бог је Бог реда, који не трпи немарност, нечистоћу и грех.ПMX 245.1

Наш став према моди. — Хришћани не треба да се труде да на себе скрећу пажњу одевајући се друкчијеод осталих људи. Али ако у складу са својом вером и својом дужношћу — да се одевају скромно и здрав-ствено — морају да се удаље од моде, не треба да про-мене свој начин одевања да би били слични свету. Они треба да покажу самосталност вредну похвале и морал-ну храброст да чине оно што је право, макар се сви разликовали од њих. Ако свет усвоји скроман, прикла-дан и здрав начин одевања, који је у складу са Би-блијом, онда га и ми можемо прихватити а да тимене променимо наш однос према Богу и свету. Хришћани би требало да следе Христа, и у погледу одевања да се владају по Божјој речи. Треба да избегавају сваку крајност и треба да иду право својим путем не марећи за одобравања или прекоре људи, држећи се онога што је добро због тога што је то добро.ПMX 245.2