ХРАБРОСТ

Они који буду извојевали коначну победу имаће у свом духовном животу часове страшне збуњености и ве-ликих искушења; али они не смеју да одбаце своје по-уздање у Бога, јер је то део њиховог васпитања у Хри-стовој школи; то је неопходно потребно да би се очи-стили од сваке троске. Слуга Божји треба храбро да се одупре сваком нападу непријатеља, његовим дрским ругањима, и да савлада све препреке које сотона ставља на његов пут.ПMX 36.2

Сотона ће се трудити да обесхрабри Христове след-бенике, да их одврати од молитве и проучавања Писма. Он ће бацити своју одвратну сенку на стазу испред њих како би заклонио њихов поглед на Христа, његову љу-бав и славу небеског наследства. Радује се кад може учи-нити да Божја деца путују кроз овај свет жалосна, у страху, стално мучена сумњама. Труди се да им учини живот што тежим. Ипак, ако управљате свој поглед горе, уместо да гледате на ваше земаљске тешкоће, ви нећете подлећи. Видећете како вам Исус пружа руку помоћи. Доста ће бити да му са детињским поверењем и ви пру-жите своју, и Он ће вас водити. Поверавајући се њему, бићете оснажени надом.ПMX 37.1

У Господњој сили. — Исус је видело света. Ви треба да изградите свој живот према његовом животу. Он ће вам помоћи да изградите јак, уравнотежен, диван ка-рактер. Сотона не може да спречи утицај видела које зрачи такав карактер. Господ има за свакога од нас је-дан задатак. Он не жели да нас одржава људска хвала и ласкање. Свака душа треба да стоји у Господњој сили. Бог нам је дао свој најбољи дар, свог јединородног Сина, да би нас подигао, оплеменио и оспособио за своје цар-ство обукавши нас у савршенство свог карактера. Исус је дошао на свет и живео као што очекује да ми жи-вимо. Ако угађамо својим жељама, ако смо одвише лењи да ревно сарађујемо у дивном Божјем делу, искусићемо губитак у овом животу, али и у будућем, бе-смртном.ПMX 37.2

Божја је намера да радимо не из обичаја, већ са вером и надом. Када проучавајући Писмо, расветљени Духом Божјим, посматрамо дивну љубав коју нам је по-казао Отац тиме што је Исуса послао на свет, да није-дан који у њега верује не погине него да има живот вечни, ми ћемо се радовати неисказаном радошћу у пу-нини славе. Све што можемо постићи васпитањем Бог жели да употребимо за напредак истине. Из нашег вла- дања и карактера мора да извире истинска и жива по-божност да би пред светом био уздигнут Христов крст и да би се у светлости тог крста видела вредност душе. Наш ум треба да се отвори за разумевање Писма; хра-нећи се небеском маном постајемо духовно јаки.ПMX 37.3