САМООДРИЦАЊЕ

Исус се одрекао себе. Ни у чему што је радио није истицао своје „ја”. Све је потчињавао вољи свога Оца. У часу довршења своје земаљске мисије могао је рећи: „Ја тебе прославих на земљи, посао који си ми дао да радим, сврших.” Он и нас саветује: „Научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу.” „Ако ко жели да пође за мном, нека се одрекне себе” и нека се „ја” уклони са престола и престане да влада над душом.ПMX 110.1

Ко посматра Христово одрицање, његову понизност, биће приморан да каже, као што је Данило казао у при-сутности Онога који је изгледао као син човечји: „Лице ми се нагрди и не имах снаге.” Данило 10,8. Људска при-рода стално настоји да се истиче, она је борбена. Али онај који се од Христа научио понизности одриче се себе, своје охолости, жеље за истицањем; у његовој је души мир. Наше „ја” се ставља на располагање Светом Духу. Тада престајемо да тражимо прво место, не ти-скамо се нити лактамо да бисмо пали у очи. Ми осе-ћамо да је прво место код Спаситељевих ногу. Гледамо на Христа, очекујући да нас његова рука води и његов глас саветује. Ово искуство стекао је апостол Павле и изразио га речима: „С Христом се разапех. А ја више не живим, него живи у мени Христос, а што сад живим у телу, живим вером Сина Божјега, који ме је љубио и себе предао за мене.” Гал. 2, 19. 20.ПMX 110.2