ПОБЕДА МОГУЋА

Ми немамо појма каквом снагом бисмо расподагали када бисмо били у вези с Оним који је извор сваке снаге. Ми често падамо у грех и мислимо, нажалост, да то тако мора да буде. Ми се тако држимо својих сла-бости као нечег чиме треба да се поносимо. Христос нам каже да наше лице треба да је као кремен ако желимо бити победници. Он је понео наше грехе на своме телу на дрво. Силом коју нам Он даје можемо да се оду-премо свету, телу и ђаволу. Престанимо да говоримо о себи и о својим слабостима; говоримо радије о Хри-сту и његовој сили. Када говоримо о сотонској моћи, ми непријатељу омогућујемо да наваљује на нас. Али кад говоримо о сили Свемогућега, непријатељ одступа од нас. Што се више приближавамо Богу, то ће се Он више приближити нама...ПMX 67.1

Многи од нас неће да искористе своја преимућства. Након неколико слабих покушаја да чине што је право, опет се враћају на свој стари грешан живот. Ако желимо ући у Божје царство, морамо имати савршен карактер, карактер без мане, мрштине или чега сличног: Сотона удвостручава своје напоре јер види да се приближава крај. Он разапиње своје мреже које ми не запажамо да би задобио наш ум. Он се свим силама труди да свакој души помрачи славу Божју. Од нас зависи да ли ће он имати власт над нашим срцима и над нашим умом, или ћемо имати једно место на новој земљи као Аврамови сунаследници.ПMX 67.2

Божја сила, здружена с људским напором, извоје-вала је за нас славну победу. Зар то нећемо ценити? У Исусу су нам дата сва богатства неба. Бог неће допу-стити војсци зла да каже да је Он могао учинити више него што је учинио. Светови које је створио и небески анђели могу посведочити да Он није могао учинити више. Бог располаже изворима силе за коју не знамо, и из тих извора може да нас снабде за случај потребе. Али наши напори се морају увек здружити с божан-ским напорима. Морамо да упрегнемо свој ум, своју моћ запажања и све моћи свога бића... Ако смо спремни да одговоримо хитним позивима за помоћ, ако се наоружамо као људи који чекају свог Господа, ако се трудимо да одстранимо сваку ману из свог карактера, онда ће нам Бог дати више светлости, силе и помоћи.ПMX 67.3

Вера и дужност. — Вера није осећање. Вера је тврдо чекање, онога чему се надамо и доказивање онога што не видимо. Али постоји и обличје побожности које је обична себичност. Оно ужива у светским радостима. Оно се задовољава само са обичним расправљањем о Христовој религији, а не зна ништа о њеној спасоносној моћи. Они који имају такву религију врло се мало узнемирују због греха, јер не познају Христа. Док су у таквом стању, они такође мало полажу на дужност. Али верно испуњавање дужности иде упоредо с правим поштовањем Божјег карактера.ПMX 68.1