ЧВРСТИНА НАМЕРА

Четири јеврејска младића који су стицали образо-вање за службу на двору вавилонског цара нису ми-слили да их Божји благослов ослобађа личног напора који се тражио од њих. Били су марљиви у учењу, јер су знали да њихова судбина зависи колико од Божје милости толико и од њихове воље и личног рада. Тре-бало је да упрегну све своје способности. Искористивши ло највећих мбгућности своје духовне моћи, требало је да извуку највеће преимућство из прилика које су им се пружале за науку и рад.ПMX 98.3

Сарадња са Богом. — Док су ови младићи градили своје спасење, Бог је чинио да су хтели и учинили што му је било угодно. У томе лежи тајна успеха. Ако же-лимо да Божја милост буде у нама, и ми треба да смо спремни да учинимо свој део. Божја намера није да уместо нас Он хоће и чини. Његова милост је дата да пробуди у нама жељу да хоћемо и учинимо, а не да нас ослободи од личног напора. У нама треба да се пробуди мисао за сарадњу; Дух Свети делује у нама, да бисмо могли градити своје спасење. То је практична поука коју Свети Дух жели да усади у нас. „Бог је онај што чини у вама да хоћете иучините што му је угодно.”ПMX 99.1

Господ ће сарађивати са свима који се труде да му верно служе, као што је сарађивао са Данилом и ње-гова три друга. Племените душевне одлике и висок сте-пен моралног карактера нису плод случаја. Бог нам пружа прилике, а успех зависи од тога како ћемо иско-ристити те прилике. Ми треба брзо да уочимо путеве које нам Провиђење отвара и да радо пођемо њима. Има таквих који би постали велики људи када би се, као Данило, научили ослањати на Бога тражећи милост да побеђују, и снагу и способност за обављање свог посла.ПMX 99.2

Служити Богу из свег срца. — Младићи, обраћам се вама: будите верни. Унесите срце у свој посао. Не-мојте се поводити за лењима и онима који раде поло-вично. Често понављана дела стварају навике, а навике стварају карактер. Будите стрпљиви у испуњавању ма-лих дужности у животу. Докле год потцењујете важност верности у малим дужностима, ваша зграда карактера биће несавршена. Свака дужност је важна у очима Свемогућег. Господ је рекао: „Ко је веранумалим стварима, биће веран и, у великим.” У животу правог хришћанина нема неважних дужности.ПMX 99.3

Многи који се називају хришћанима раде супротно Божјим намерама. Многи чекају да им се повери неки велики задатак. Свакодневно занемарују прилике у ко-јима би могли да покажу своју верност Богу. Сваки дан пропуштају да радосно обаве мале дужности, јер им се оне чине неинтересантне. Њихов живот пролази бескорисно у очекивању да изврше неко велико дело за које мисле да имају неке нарочите таленте и да тако задовоље своје амбиције.ПMX 100.1

Драги млади пријатељи, радите иосао који вам је на дохвату руке. Латите се скромнијег посла који вам се нуди. Унесите у тај посао сву своју интелигенцију, цело срце. Присилите своје мисли да се концентришу на мале дужности које можете обављати код куће. Ра-дећи тако оспособљавате се за веће одговорности. Се-тите се онога што је написано о цару Језекији: „У сва-ком послу који је почео трудио се свим срцем својим, и срећан беше.” 2. Днев. 31, 21.ПMX 100.2

Важност концентрације. — Способност да усредсре-димо своје мисли на посао који радимо је велики бла-гослов. Млади који имају страх Божји требало би да се труде да обављају своје дужности савесно; њихове мисли требало би да су управљене жељеном циљу и да раде најбоље што могу. Требало би да се упознају са својим садашњим дужностима и да их обављају не до-пуштајући својим мислима да лутају. Таква умна ди-сциплина ће бити од велике помоћи и донети плодове за цео живот. Они који се навикну да савесно обав-љају све што предузму, ма колико то био мали посао, постаће корисни у свету.ПMX 100.3

Драга омладино, буди ревна и истрајна. „Запрегните бедра свога ума!” 1. Петр. 1, 13. Будите чврсти као Да-нило који је у свом срцу одлучио да остане веран Богу-Немојте разочарати своје родитеље и пријатеље. Има и неко други на кога не смете заборавити. Немојте разочарати Онога који вас је толико љубио да је и Сина свога дао да вас учини сарадницима Божјим.ПMX 100.4

Најузвишеније побуде. — Жеља да прославимо Бога требало би да буде наша најјача побуда. Она би тре-бало да нас покреће да уложимо све своје напоре, да искористимо преимућства и прилике које нам се пру-жају да бисмо знали како да мудро употребимо Господ-ње дарове. Она би требало да нас води да сачувамо свој мозак, кости, мишиће и живце у најбољем здравственом стању, како бисмо физичком снагом и душевним спо-собностима били верни Божји пристави. Себичност, ако јој дамо слободан мах, потамњује дух и одрвењује срце; најзад, ако јој попустимо, она ће уништити нашу ду-ховну способност. Иза тога следе разочарања...ПMX 101.1

Људи и жене могу постићи прави успех ако се обрате истом Богу Кбји је дао успех Данилу. Бог који је читао Данилово срце гледао је са задовољством на чистоту његових побуда и његову одлуку да га прослави. Они који желе да остваре Божје намере које Он има у погледу њих требало би да уложе највећи напор, тру-дећи се да верно и с одушевљењем изврше све штоим је Бог одредиб да раде.ПMX 101.2

Трајна радост. — Дуж стрмог пута који води у вечни живот налази се доста извора радости да освеже уморног путника. Они који ходе путем мудрости осигу-равају себи обиље радости чак и у невољи; јер Онај који их љуби, иако невидљив, иде поред њих. Пењући се, на сваком новом кораку све више осећају додир његове руке. Што даље иду, то слава коју зрачи Не-видљиви све јачом светлошћу обасјава њихову стазу. Њихове песме захвалности бивају све гласније и дижу се Богу сједињујући се са песмама анђела око пре-стола.ПMX 101.3