Mnogi od onih koji su dolazili Hristu, sami na sebe navu kli su bolest, pa ipak On nije odbio da ih izleči. Kada je Njegova čudotvorna moć doprla do ovih duša, one su shvatile svoj greh i mnogi su se izlečili od svojih duhovnih bolesti i telesnih slabosti.PBZ 37.1

Među ovim ljudima nalazio se i oduzeti iz Kapernauma. Kao i gubavac, on je izgubio svaku nadu u ozdravljenje. Njegova bolest nastala je kao ishod grešnog života, a njegove patnje bile su otežane i grižom savesti. Uzalud je molio fariseje i književnike za pomoć. Oni su ga oglasili neizlečivim, proglasili grešnikom i izjavili da će umreti od Božjeg gneva. oduzeti je pao u očajanje. Tada je čuo o Hristovim delima. Drugi, isto tako grešni i bespomoćni kao i on, bili su izlečeni, pa se ohra brio i poverovao da bi i on mogao da se izleči, ako bi ga neko mogao pone ti do Isusa. Međutim, kada je pomislio na uzrok svoje bolesti, njegova nada je klonula. Ipak, nije mogao da odbaci mogućnost isceljenja.PBZ 37.2

Imao je snažnu želju da se oslobodi tereta greha. Čeznuo je da vidi Isusa i primi čvrsto obećanje o praštanju i pomirenju sa Nebom. Tada bi postao zadovoljan, bez obzira na život ili smrt, kako bude po Božjoj volji.PBZ 38.1

Nije imao vremena za gubljenje. Njegovo iscrpljeno telo nosilo je na sebi znake smrti. preklinjao je svoje prijatelje da ga na postelji prenesu do Isusa, a oni su rado prihvatili da to učine. Međutim, mnoštvo koje se sakupilo u kući i oko kuće u kojoj se Isus nalazio, bilo je tako gusto zbijeno, da je bolesnom i njegovim prijateljima postalo nemoguće da stignu do Njega ili do mesta do koga je dopirao Njegov glas. Isus je učio u Petrovom domu. Po svom običaju, učenici su sedeli blizu Njega, a »seđahu fariseji i zakonici koji bejahu došli iz sviju sela Galilejskih i Judejskih i iz Jerusalima«. (Luka 5,17) Mnogi od njih došli su da uhode, tražeći da optuže Isusa. osim ovih, tiskalo se pomešano mnoštvo željnih, poniznih, ljubopitljivih i nevernih. Bile su zastupljene sve narodnosti i svi društveni slojevi. »I sila Gospodnja isceljivaše ih.« (stih 17). Duh života nadneo se nad skupom, ali fariseji i književnici nisu prepoznali Njegovo prisustvo. Nisu osećali nikakvu potrebu i nije im bilo potrebno isceljenje. »Gladne napuni blaga, i bogate otpusti prazne.« (Luka 1,53).PBZ 38.2

Oni koji su nosili oduzetog uzaludno su pokušavali da prokrče sebi put kroz mnoštvo. Bolesnik je sa neiskazanom tugom gledao oko sebe. Kako može da napusti nadu, kada je pomoć, za kojom je toliko dugo čeznuo, bila tako blizu? Na njegov predlog njegovi prijatelji podigli su ga na krov kuće i, otvorivši krov, spustili su ga pred Isusove noge.PBZ 38.3

Razgovor je bio prekinut. Spasitelj je uočio tužan izgled i zapazio molećive oči prikovane za Njega. On je dobro znao težnju ove opterećene duše. Još dok je bolesnik bio u svojoj kući, Hri stos je probudio Njegovu savest. Kada se pokajao od svojih grehova i kada je poverovao u Isusovu silu isceljenja, Spasiteljeva milost blagoslovila je njegovo srce. Hristos je zapazio kako prvi zra čak vere prerasta u ubeđenje da je Onjedini Pomoćnik grešnika i video kako sve više napreduje sa svakim naporom da dođe do Njega. Sam Isus privukao je paćenike k sebi. Spasitelj je, rečima koje su kao muzika dopirale do ušiju slušaoca, rekao: »Ne boj se, sinko, opraštaju ti se gresi tvoji.« (Matej 9,2)PBZ 38.4

Sa duše bolesnog čoveka spao je te ret krivice. On nije mogao da sumnja. Hristove reči otkrile su Njegovu moć da čita srca. Ko može da porekne Njego vu silu kojom prašta grehe? Nada je zauzela mesto beznađa, radost mesto teške nesreće. Čovekov telesni bol nestao je, a sve njegovo biće se preobrazilo. Ne tražeći ništa više, ležao je u mirnoj ćutljivosti i toliko srećan da nije mogao da govori.PBZ 38.5

Mnogi su bez daha i sa zanimanjem posmatrali svaki pokret u ovom čudotvornom delu. Mnogi su osećali da su Hristove reči bile poziv upućen njima. Zar nisu pokazali grižu savesti zbog svojih grehova? Zar nisu želeli da se oslobode ovog tereta?PBZ 38.6

Međutim, fariseji, bojeći se da ne izgube svoj uticaj na mnoštvo, rekli su u svojim srcima: »Sta ovaj tako huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednoga Boga.« (Marko 2,7) Upravlja jući svoj pogled prema njima, od koga su drhtali i pred kojim su se povlačili, Isus je rekao: »Zašto zlo mislite u srci ma svojim? Jer šta je lakše reći: opraštaju ti se gresi; ili reći: ustani i hodi? Ali da znate da vlast ima sin čovečiji na zemlji opraštati grehe (tada reče uzetome): ustani, uzmi odar svoj i idi doma.« (Matej 9,46)PBZ 39.1

Tada ustade onaj koji je bio donesen Isusu na odru, na svoje noge gipko i u mladalačkoj snazi. I odmah »uzevši odar iziđe pred svima tako da se svi divlja hu i hvaljahu Boga govoreći: nigda to ga videli nismo.« (Marko 2,12)PBZ 39.2

Ovom telu koje se raspadalo nije bilo potrebno ništa drugo da obnovi zdravlje osim stvaralačke sile. Isti glas koji je dao život čoveku stvorenom od pra ha zemaljskog, dao je život i oduzetom koji je bio na umoru. Ista sila koja je dala život telu, obnovila je i srce. On koji prilikom stvaranja »reče i postade«, koji »zapovedi, i pokaza se« (Psalam 33,9), dao je život duši koja je bila mr tva u prestupima i gresima. Isceljenje tela dokazalo je silu koja je obnovila srce. Hristos je naredio oduzetom da ustane i hoda i dodao: »Da znate da Sin čovečji na zemlji ima silu da pra šta grehe.«PBZ 39.3

Oduzeti je u Hristu našao isceljenje i duše i tela. Njemu je bilo potrebno zdravlje duše da bi mogao da ceni zdravlje tela. Hristos je morao da da zdravlje umu i očisti dušu od greha pre nego što je mogao da izleči telesnu bolest. Ova pouka ne sme se zanemariti. Danas ima hiljade onih koji pate od telesnih bolesti koji, kao i oduzeti, čeznu za vešću »oprošteni su ti gresi«. Temelj njihovih bolesti je teret greha sa svojim nemirom i neudovoljenim željama. Oni ne mogu da nađu izlečenje, dok ne dođu Iscelitelju duše. Mir koji jedino On može da da, obnoviće sna gu uma i zdravlje tela.PBZ 39.4

Utisak koji je izlečenje oduzetog ostavilo na narod bio je kao otvoreno nebo koje je otkrilo svu slavu boljeg sveta. Dok je izlečeni prolazio kroz mnoštvo, blagosiljajući Boga na svakom koraku i noseći svoj teret lako kao pero, ljudi na čijim licima se ogledalo strahopoštovanje, povlačili su se da bi mu napravili mesta, i posmatrajući ga tiho međusobno šaputali: »Čuda se nagledasmo danas.« (Luka 5,26)PBZ 39.5

Kada se vratio svojoj porodici, nose ći sa lakoćom ležaj na kome je pre kratkog vremena polako odnesen iz njihove sredine, u domu oduzetog nastalo je veliko veselje. Okupljali su se sa suzama radosnicama, jedva se usuđujući da veruju svojim očima. On je stajao pred njima u punoj muževnoj snazi. Ruke koje su bile beživotne, sada su brzo izvršavale njegovu volju. Telo koje je bilo zgrčeno i olovne boje, sada je bilo sveže i rumeno. Hodao je čvrstim i slobodnim korakom. Radost i nada ispisivali su se na svakoj crti njegovog lica, a izraz čistote i mira zauzeo je mesto znakova greha i patnji. Iz ovog doma uzdizala se radosna zahvalnost i Bog se proslavio u svome Sinu koji je obnovio nadu beznadežnom i snagu bolesnom. Ovaj čovek i njegova porodica bili su spremni da svoj život polože za Isusa. Nikakva sumnja nije pomračila njihovu veru, nikakvo neverstvo nije kvarilo njihovu vernost Njemu, koji je uneo svetlost u njihov mračan dom.PBZ 39.6

»Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda,
i sve što je u meni sveto ime njegovo.
Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda,
i ne zaboravljaj nijednoga dobra
što ti je učinio.
On ti prašta sve grehe i
isceljuje sve bolesti tvoje,
Izbavlja od groba život tvoj, ...
Ponavlja se kao u orla mladost
tvoja. Gospod tvori pravdu
i sud svima kojima se krivo čini...
Ne postupa s nama po gresima
našim, niti nam vraća po
nepravdama našim ...
Kako otac žali sinove,
tako Gospod žali one
koji ga se boje.
Jer zna građu našu,
opominje se da smo prah.« Psalam 103,1-14.PBZ 40.1

»I naći ćete mir!«

»Hoćeš li da budeš zdrav?«