Na Galilejskom jezeru osvanu lo je jutro. Isus i Njegovi uče nici stigli su na obalu posle noći provedene na uzburka noj vodi. Svetlost Sunca, koje se rađa, blagoslovom mira dodirnula je more i zemlju. Međutim, na obali ih je doče kao pogled strašniji od uzburkanog mora. Sa mesta skrivenog među grobovima, dva umobolnika pojurila su prema njima, kao da su želeli da ih raskomadaju. Sa ovih ljudi visili su delovi lanaca, koje su raskinuli bežeći iz zatočeništva. Njihovo telo je u ranama i krvavi, njihove oči oštro sevaju kroz dugačku kosu koja je ostala bez sjaja, tako je bila izbrisana svaka sličnost sa ljudskim bićima. Oni više izgledaju kao zveri, a ne kao ljudi.PBZ 47.1

Učenici i njihovi prijatelji pobegli su u strahu i odmah shvatili da Isus nije sa njima, pa su se okrenuli da Ga potra že. Stajao je tamo gde su Ga ostavili. On koji je utišao buru, koji se ranije susreo sa sotonom i pobedio ga, nije bežao pred ovim zlim duhovima. Kad su Mu ovi ljudi, škrgućući zubima i bacajući penu iz usta, prišli, Isus je podigao ruku kojom je jednim zamahom umi rio talase, i umobolni nisu mogli prići bliže. Stajali su pred Njim, razdraženi, ali bespomoćni.PBZ 47.2

Svojom vlašću naredio je nečistim duhovima da izađu iz njih. Nesrećni ljudi shvatili su da je pred njima Onaj koji može da ih spase od muka koje im zadaju zli duhovi. Pali su pred Spasiteljeve noge da mole za milost, ali kada su otvorili usta, zli duhovi progovorili su kroz njih vičući: »Sta je tebi do nas, Isuse, sine Božji? zar si došao amo pre vremena da mučiš nas?« (Matej 8,29)PBZ 48.1

Zli duhovi morali su da napuste svoje žrtve i divna promena nastala je u ljudima koji su bili opsednuti njima. Njihovi umovi bili su rasvetljeni svetlošću. Njihove oči zračile su bistrinom uma. Likovi koji su tako dugo bili izobličeni u sotonski lik, postali su neočekivano blagi, ruke umrljane krvlju, postale su mirne, a ljudi su podigli svoj glas proslavljajući Boga.PBZ 48.2

U međuvremenu, zli duhovi proterani iz ovog ljudskog prebivališta, ušli su u svinje i oterali ih u smrt, u uništenje. Čuvari svinja požurili su da objave ovu novost, pa se celokupno stanovništvo okupilo u gomilu da susretne Isusa. Dva čoveka opsednuta zlim duhovima bili su strah i trepet za okolinu. Sada su ovi ljudi, obučeni i pri zdravoj pameti, sedeli kod Isusovih nogu, slušali Njegove reči i slavili ime Onoga koji ih je izlečio. Međutim, oni koji su posmatrali ovaj divan prizor, nisu se radovali. Gubitak svinja imao je za njih veći značaj nego oslobođenje ovih sotoninih robova. U strahu su se tiskali oko Isusa, preklinjući Ga da se udalji od njih, a On je udovoljio njihovoj želji i odmah čamcem prešao na drugu obalu.PBZ 48.3

»U njoj beše život,
i život beše videio ljudima.
I videlo se svetii u tami,
i tama ga ne obuze...
Ali koji ga primiše dade im
vlast da budu sinovi Božji,
koji veruju u ime njegovo.« Jovan 1,4-12.

PBZ 48.4

»Jer se ne stidim
jevanđelja Hristova;
jer je sila Božja na spasenje
svakome koji veruje.« Rimljanima 1,16.PBZ 48.5

Osećanja izlečenih ljudi, koji su bili opsednuti zlim duhovima, bila su sasvim drukčija. Oni su želeli prijateljstvo sa svojim Oslobodiocem. U Njegovoj prisutnosti osećali su se sigurnim od zlih duhova koji su otežavali njihov život i uništili njihovo muževno doba. Kada je Isus trebalo da uđe u čamac, došli su do Njega, klekli kraj Njegovih nogu i molili Ga da ostanu pored Njega, da slušaju Njegove reči. Isus im je naredio da se vrate kući i kažu kako im je veliko delo učinio Bog.PBZ 48.6

Evo, posla koji oni treba da obave da idu u neznabožački dom i govore o blagoslovima koje su primili od Isusa. Njima je bilo teško da se odvoje od Spasitelja. Doživeće velike teškoće u druženju sa svojim nevernim zemljacima. Njihova duga odvojenost od društva kao da ih je onesposobila za ovaj posao. Međutim, čim im je ukazao na njihovu dužnost, bili su spremni da poslušaju.PBZ 48.7

Nisu samo svojim domaćima i susedima govorili o Isusu, već su išli kroz ceo Dekapolis, svuda objavljujući Njegovu spasonosnu silu i opisujući kako ih je oslobodio zlih duhova.PBZ 49.1

Iako narod Gergese nije primio Isusa, On ga nije ostavio u tami koju je izabrao. Kada su Ga zamolili da ode od njih, oni još nisu čuli Njegove reči. Nisu znali šta su odbacili. Zato je tom narodu poslao svetlost preko onih koje neće odbiti da slušaju.PBZ 49.2

Uništenjem svinja, sotona je pokušao da odvrati narod od Spasitelja i spreči propovedanje Jevanđelja u ovom kraju. Međutim, ovaj događaj uzdrmao je ovaj kraj i skrenuo pažnju na Hrista. Iako je Spasitelj lično otišao, ljudi koje je On iscelio ostali su kao svedoci Njegove moći Oni koji su bili oruđa kneza tame, postali su sredstvo svetlosti, vesnici Božjeg Sina. Kada se Isus vratio u Dekapolis, narod se odmah okupio oko Nje ga i za tri dana hiljade ljudi iz okolnih krajeva čuli su vest spasenja.PBZ 49.3

Dva isceljena čoveka koja su bila opsednuta zlim duhovima, bili su prvi misionari koje je Isus poslao da propovedaju Jevanđelje u oblasti Dekapolisa. Ovi ljudi slušali su Njegovu reč malo vremena. Do njihovih ušiju nikada nije doprla nijedna propoved sa Njegovih usana. Nisu mogli da poučavaju narod kao što su to mogli učenici, koji su svakog dana bili sa Hristom. Međutim, oni su mogli da kažu ono što su znali; ono što su sami videli, i čuli, i osetili delovanjem Spasiteljeve sile. To je ono što svako, čije je srce taknuto Božjom milošću, može da učini. To je svedočenje koje naš Gospod očekuje i zbog čijeg nedostatka ovaj svet gine.PBZ 49.4

Jevanđelje ne treba iznositi kao beživotnu teoriju, već kao živu silu koja menja život. Bog je želeo da Njegove slu ge svedoče o činjenici da ljudi uticajem Njegove milosti, mogu da poseduju karakter sličan Hristovom, i mogu da se raduju u sigurnosti Njegove velike ljubavi. Isus želi da posvedočimo o činjenici da On ne može biti zadovoljan, sve dok se svi koji žele da prime spasenje, ne vrate i opet kao Njegovi sinovi i kćeri ne prime svoje svete povlastice.PBZ 49.5

Hristos rado prima čak i one koji su Ga svojim životom najviše vređali. Kada se pokaju, On im dodeljuje svoj božanski Duh i šalje ih među nevernike da objave Njegovu milost. Duše koje su tako duboko pale i postale sotonska oruđa, još uvek se Hristovom silom preobražavaju u vesnike pravde i polaze da objave velika dela koja je Gospod u svojoj milosti učinio za njih.PBZ 49.6

»Dajem vam vlast!«

»Hvaliću Te bez prestanka!«