Praznik senica upravo je prošao. Sveštenici i rabini u Jerusalimu bili su osujećeni u svojim zaverama protiv Isusa i, pošto se veče spuštalo, »otidoše svaki svojoj kući. A Isus otide na goru Maslinsku«. (Jovan 7,53; 8,1)PBZ 42.3

Isus se odvojio od gradskog uzbuđenja i zbrke, od željne mase i podmuklih rabina i uputio mirnim maslinjacima u kojima je mogao da bude nasamo sa Bogom. U ranu zoru vratio se u Hram, i kada se narod okupio oko Njega, seo je i poučavao ga.PBZ 42.4

Međutim, ubrzo su Ga prekinuli. Približavala Mu se grupa fariseja i književnika, vukući za sobom jednu preplašenu ženu koju su optuživali teškim i oštrim rečima da je prekršila sedmu zapovest. Gurajući je pred Isusa, rekli su licemernim iskazivanjem poštovanja: »Učitelju! ova je žena uhvaćena sad u preljubi; A Mojsije nam u zakonu zapovedi da takve kamenjem ubijamo; a ti šta veliš?« (stihovi 4.5)PBZ 43.1

Njihovo prividno poštovanje skrivaio je brižljivo skovanu zaveru za Njegovo uništenje. U slučaju da Isus oslobodi ženu krivice, mogao bi biti okrivljen za preziranje Mojsijevog zakona. U slučaju da izjavi da je zaslužila smrt, mogao bi biti okrivijen kod Rimljana kao onaj koji uzima vlast koja pripada samo njima.PBZ 43.2

Isus je posmatrao prizor žrtvu koja je drhtala u svom stidu i velikodostojnike stroga izgleda, lišenih čak i ljudske samilosti. Njegov duh, neumrljane čistote, uzdrhtao je nad tim prizorom. Ne dajući znak da je čuo pitanje, On se sagnuo i, očiju prikovanih za tle, počeo da piše po prašini.PBZ 43.3

Nestrpljivi zbog Njegovog oklevanja i očigledne ravnodušnosti, tužitelji su se približili, namećući događaj Njegovoj pažnji. Međutim, kada su njihove oči, prateći Isusove, pogledale na put pod Njegovim nogama, njihovi glasovi utihnuše. Tu, ispisane pred njima, nalazile su se zločinačke tajne njihovog života.PBZ 43.4

Podižući svoje oči prema starešinama koji su se zaverili, Isus je rekao: »Koji je među vama bez greha neka najpre baci kamen na nju.« (stih 7) Sagnuvši se, nastavio je da piše.PBZ 43.5

On nije odbacio Mojsijev zakon niti je okrnjio vlast Rima. Tužitelji su bili pobeđeni. Njihove haljine prividne svetosti sada su bile razderanesa njih i oni su u prisustvu beskrajne Čistote, stajali krivi i osuđeni. Drščući od straha da se tajni greh njihovog života ne bi otkrio mnoštvu, oni su se, oborenih glava i očiju, kradom udaljili, ostavljajući svoju žrtvu sa milostivim Spasiteljem.PBZ 43.6

Isus je ustao, pogledao ženu i rekao: »Gde su oni što te tužahu? Nijedan te ne osudi? A ona reče: nijedan, Gospode! A Isus joj reče: ni ja te ne osuđujem, idi, i otsele više ne greši.« (stih 10.11)PBZ 43.7

Žena je zgrčena od straha stajala pred Isusom. Njegove reči: »Koji je među vama bez greha, neka najpre baci kamen«, doprle su do nje kao smrtna presuda. Nije se usuđivala da svoje oči podigne prema Spasitelje vom licu, već je u tišini očekivala svo ju presudu. Začuđena videla je svoje tužitelje kako bez reči i osramoćeni odlaze i tada reči nade dopreše do njenog uha: »I ja te ne osuđujem; idi, i otsele više ne greši.« Njeno srce je omekšalo i bacivši se pred Isusove noge, ona je jecajući izlivala svoju ljubav punu zahvalnosti i u gorkim suzama ispovedala svoje grehe.PBZ 43.8

To je za nju bio početak novog živo ta, života u čistoti i miru, života posvećenog Bogu. U uzdizanju ove posrnu le duše, Isus je učinio veće čudo nego da je izlečio najstrašniju teiesnu bolest; On je izlečio duhovnu bolest koja je uzrok večne smrti. Ova žena, koja se pokajala, postala je jedna od Njegovih nepokolebljivih sledbenica. Požrtvovnom ljubavlju i predanošću, pokazala je svoju zahvalnost za Njegovu milost i praštanje. Prema ovoj zabludeloj ženi svet je pokazivao samo prezir i omalovažavanje, ali Bezgrešni se sažalio na njene slabosti i pružio joj ruku pomoćnicu. Dok su je licemerni fariseji optuživali, Isus joj je zapovedio: »Idi i otse le više ne greši!«PBZ 43.9

Isus poznaje okolnosti svake duše. Ukoliko je grešnikova krivica veća, utoliko mu je više poteban Spasitelj. Njegovo srce puno božanske ljubavi i saučešća otvoreno je pre svega za ono ga koji je beznadežno uhvaćen u zam ku neprijatelja. On je svojom krvlju potpisao dokument o oslobođenju ljudskog roda.PBZ 44.1

»Tada dođite, veli Gospod,
pa ćemo se suditi: ako gresi vaši
budu kao skerlet, postaće beli kao
sneg; ako budu crveni kao crvac,
postaće kao vuna.« Isaija 1,18.PBZ 44.2

Isus ne želi da oni koji su otkupljeni za tako veliku cenu postanu predmet neprijateljevog kušanja. On ne želi da budemo pobeđeni i poginemo. On koji je ukrotio lavove u njihovoj jami i koji je zajedno sa svojim vernim svedocima bio usred razbuktalog plamena, takođe je spreman da radi za nas, da uguši svako zlo u našoj prirodi. On danas stoji pored oltara milosti, iznoseći pred Boga molitve onih koji žele Njegovu pomoć. On ne odbija onoga koji se kaje. Iskreno će oprostiti svi ma koji dolaze k Njemu, tražeći oproštenje i obnovljenje. On nikome neće reći ono što može da otkrije, ali sva koj uzdrhtaloj duši nalaže da se ohrabri. Ko god hoće može da dobije Bož ju silu i sklopi mir sa Njim, i On će dati mir.PBZ 44.3

Duše koje u Njemu traže pribežište, Isus uzdiže iznad jezika koji ih optužuje i koji stvara razdor. Nikakav čovek ili zli anđeo ne može da optuži ove duše. Hristos ih sjedinjuje sa svojom božansko ljudskom prirodom. Oni stoje pored velikog Nosioca greha u svetlosti koja izlazi iz Božjeg prestola.PBZ 44.4

Krv Isusa Hrista čisti nas »od svakoga greha«. (1. Jovanova 1,7) »Ko će optužiti izabrane Božje? Bog koji pravda? Ko će osuditi? Hristos Isus, koji umre, pa još i vaskrse i koji je s desne strane Bogu, i moli za nas?« (Rimljanima 8,33.34)PBZ 44.5

Hristos je pokazao da ima potpunu vlast nad vetrovima i valovima kao i nad ljudima koji su bili opsednuti demonima. On koji je utišao buru i umirio uzburkano more, dao je mir umovima koje je sotona poremetio i potčinio.PBZ 44.6

Dok je u sinagogi u Kapernaumu govorio o svojoj misiji oslobođenja robova greha, Isus je bio prekinut krikom prepunim straha. Jedan umno poremećeni čovek potrčao je iz naroda, vičući: »Prođi se, što je tebi do nas, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas pogubiš? Znam te ko si, svetac Božji.« (Marko 1,24)PBZ 44.7

Isus je ukrotio zlog duha rečima: »Umukni i izađi iz njega. I oborivši ga davo na sredu, izađe iz njega, i nimalo mu ne naudi.« (Luka 4,35)PBZ 44.8

Uzrok patnji ovog čoveka nalazio se u njegovom načinu života. On je bio očaran grešnim zadovoljstvima i mislio je da ceo svoj život pretvori u veliko veselje karneval. Neumerenost i lakomislenost toliko su izopačile plemenite osobine njegove prirode, da je sotona potpuno ovladao njim. Kajanje je stiglo prekasno. Kada je poželeo da žrtvuje bogatstvo i zadovoljstvo i povrati svoju izgubljenu snagu, postao je bespomoćan u sotoninoj vlasti.PBZ 44.9

U Spasiteljevoj prisutnosti prenuo se i počeo da čezne za slobodom, ali zli duh odupirao se Hristovoj sili. Kad god je čovek pokušao da moli Isusa za pomoć, zli duh je stavljao reči u njegova usta i on je u duševnoj patnji vikao od straha. Opsednuti od zlog duha delimično je shvatao da se nalazi u prisutnosti Onoga koji može da ga oslobo di, ali kada je pokušao da dođe nadohvat toj moćnoj ruci, volja nekog drugog zadržala ga je i reči drugoga izrazile su se preko njega.PBZ 45.1

Sukob između sotonske sile i njegove želje za oslobođenjem bio je strašan. Izgledalo je kao da će namučeni čovek izgubiti svoj život u okršaju sa neprijateljem koji je uništio njegovu muževnu snagu. Spasitelj je, ipak, govorio kao Onaj koji ima potpunu moć i oslobodio je ovog roba. Čovek koji je bio opsednut zlim duhom, stajao je pred začuđenim narodom oslobođen i pri zdravoj svesti.PBZ 45.2

Radosnim glasom hvalio je Boga za oslobođenje. Oko koje je donedavno sijalo sjajem duševne poremećenosti, sada je prepuno suza zahvalnica blistalo razboritošću. Narod je zapanjen ćutao. Čim su se povratili i došli do reči, ljudi su jedan drugome dovikivali: »Šta je ovo? i kakva je ovo nauka nova, da s vlasti i duhovima nečistim zapoveda, i slušaju ga?« (Marko 1,27)PBZ 45.3

I danas postoji mnoštvo koje je takođe pod uticajem sile zlih anđela, kao što je bio i opsednuti zlim duhom u Kapernaumu. Svi koji samovoljno odbacuju Božje zapovesti, potčinjavaju se sotonskoj vlasti. Mnogi ljudi mešaju se sa zlom, misleći da mogu, kad god to požele, da ga ostave, ali ono sve vise mami, dok se konačno ne nađu pod vlašću jedne volje koja je jača od njihove. Oni ne mogu da se oslobode njegove tajanstvene sile. Tajni greh i strast mogu ih zarobiti da mogu postati tako bespomoćni kao što je bio stanovnik Kapernauma opsednut zlim duhom.PBZ 45.4

Pa ipak, njihovo stanje nije beznadežno. Bog ne želi da zavlada našim umom bez naše saglasnosti. Svaki čovek ima slobodu da bira silu koja će upravljati njime. Niko nije tako duboko pao, niko nije tako grešan da od Hri sta ne može da dobije oslobođenje. Opsednuti zlim duhom umesto molitve, mogao je da izgovori samo sotonine reči, pa ipak čuo je neizgovorenu želju srca. Nijedan uzvik nevoljne duše koji se ne može izraziti rečima, neće biti zanemaren. Oni koji pristaju da sklope zavet sa Bogom, neće biti prepušteni sotoninoj sili ili siabosti svoje prirode.PBZ 45.5

»Hoće li se junaku uzeti plen i hoće li se oteti roblje pobedniku? Jer ovako govori Gospod: i roblje junaku uzeće se i plen junaku oteće se, jer ću se ja pre ti s onima koji se s tobom pru, i sino ve tvoje ja ću izbaviti.« (Isaija 49,24.25)PBZ 45.6

Veličanstven će biti preobražaj koji je izvršen u onome koji verom otvara vrata srca Spasitelju.PBZ 45.7

»Hoćeš li da budeš zdrav?«

»Dajem vam vlast!«