6 - Život kao praktična propoved

Davanje za potrebe svetih i za napredak Božjeg carstva je praktična propoved koja svedoči da oni koji daju nisu primili Božju milost uzalud. Živi primer nesebičnog karaktera po uzoru na Hrista ima veliki uticaj na ljude. Oni koji ne žive za sebe, neće trošiti svaki novčić na ispunjavanje svojih sebičnih prohteva i udoban život, već će imati na umu da su Hristovi sledbenici i da postoje i drugi kojima je hrana i odeća potrebna.SPS 25.1

Oni koji žive za zadovoljavanje apetita i sebičnih želja, izgubiće Božju pažnju i nebesku nagradu. Oni svedoče svetu da nemaju istinsku veru, pa kada pokušaju drugima da prenesu svoje znanje o sadašnjoj istini, svet će njihove reči doživeti kao „zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči“ (1 Korinćanima 13,1). Neka svako pokaže svoju veru delima. „Tako je i vera bez dobrih dela mrtva.“ (Jakov 2,26) „Pokažite, dakle, na njima svedočanstvo svoje ljubavi i naše hvale vama i pred crkvama.“ (2. Korinćanima 8,24; R&H, 21. avgust 1894.)SPS 25.2

Najteža propoved

Samoodricanje je propoved koju je najteže sprovesti u delo. Lakomisleni grešnik zatvara vrata za dobro koje bi moglo biti učinjeno ali nije, zato što je novac bio uložen u sebične svrhe. Nemoguće je zadržati Božju pažnju i uživati u zajedništvu sa Spasiteljem, a isto tako biti ravnodušan prema potrebama bližnjih koji nemaju život u Hristu, koji propadaju u svojim gresima. Hristos nam je ostavio predivan primer samopožrtvovanosti...SPS 25.3

Dok sledimo Hrista na putu samoodricanja, uzimamo krst i nosimo ga pred Njim na putu ka Očevom domu, u svom životu otkrićemo lepotu života. Na oltaru samopožrtvovanosti — mestu susreta Boga i duše — iz Božje ruke primamo nebesku baklju koja ispituje srce otkrivajući potrebu da tamo živi Hristos. (R&H, 31. januar 1907.)SPS 26.1

Proširuje srce, sedinjuje sa Hristom

Prinosi siromašnih, nesebično darovani za pomoć u širenju dragocenog svetla spasonosne istine, ne samo da će biti prijatan miris Bogu i potpuno prihvatljivi kao posvećeni dar, već sam čin davanja proširuje srce darodavca, pa ga potpunije sedinjuje sa Otkupiteljem sveta. On je bio bogat, ali je zbog nas postao siromašan da bismo se mi Njegovim siromaštvom obogatili. Najmanji darovi koje radosno daju oni koji su u nedostatku, jednako su prihvatljivi Bogu, pa čak i od veće vrednosti u Njegovim očima od prinosa bogatih koji daruju svoje hiljade bez samoodricanja i koji ne osećaju nedostatak. (R&H, 31. oktobar 1878.)SPS 26.2

Radosno i spremno davanje

Duh hrišćanske velikodušnosti jačaće kako bude delovao i neće biti potrebno da se podstiče. Svi koji imaju taj duh, Hristov duh, radosno će i spremno donositi svoje darove u Gospodnju riznicu. Nadahnuti ljubavlju prema Hristu i dušama za koje je On umro, oni osećaju snažnu želju za vernom službom. (R&H, 16. maj 1893.)SPS 26.3