26 - Zakidanje Boga u službi koja Mu pripada

U redovima onih koji drže Subotu ima nekih koji su prionuli uz svoje zemaljsko blago. Ono je njihov bog, njihov idol i oni vole svoj novac, svoje farme, svoju stoku i svoja dobra više nego svog Spasitelja koji je zbog njihovog dobra postao siromašan da bi se oni Njegovim siromaštvom obogatili. Oni veličaju svoje zemaljske riznice smatrajući ih vrednijim od ljudskih duša. Da li će takvi čuti reči: „Valjaš, slugo dobri i verni”? Ne, nikada. Neopoziva naredba: „Odlazite od Mene”, iznenadiće njihova osećanja. Hristos ih ne može upotrebiti. Bili su lenje sluge koji su gomilali sredstva koja im je Bog dao, dok su njihovi bližnji stradali u tami i grehu.SPS 111.1

Osećanja moje duše dopiru u dubinu ovoga problema. Da li će ljudi sa materijalnim sredstvima spavati dok ne bude prekasno? Dok Bog ne odbaci i njih i njihova blaga govoreći: „Hodite vi sad, bogati, plačite i ridajte za svoje ljute nevolje koje idu na vas. Bogatstvo vaše istruhnu, i haljine vaše pojedoše moljci. Zlato vaše i srebro zarđa, i rđa njihova biće svjedočanstvo na vas: izješće tijelo vaše kao oganj. Stekoste bogatstvo u pošljednje dane.” (Jakov 5,1-3) Kakve će se stvari razotkriti u dan Božji, kada nagomilana blaga i zakinuti i prevareni radnici budu vikali protiv svojih vlasnika, onih koji su navodno bili dobri hrišćani i koji su laskali sebi da se drže Božjeg zakona, a voleli su dobitak više od Hristove otkupiteljske krvi i duša ljudi.SPS 111.2

Sada je vreme da se svi late posla... Šta će mnogi odgovoriti u dan Božji kad On bude pitao: „Šta ste učinili za Mene, vi kojima sam dao svoje bogatstvo, svoju čast, svoje zakone i svoj život da vas spasim od propasti?” Oni koji nisu učinili ništa ostaće bez reči toga dana. Jasno će videti greh svog nemara. Oni su zakidali Boga za službu života. Nisu ni na koga uticali na dobro. Nijednu dušu nisu doveli Isusu. Ništa nisu učinili za Gospoda i sada ne samo da su bez nagrade, već su u večnom gubitku. Oni stradaju zajedno sa zlima iako su govorili da su Hristovi sledbenici. (R&H, 14. mart 1878.)SPS 112.1

Veliki greh takozvanih hrišćana

Svakom čoveku bez obzira na njegovu delatnost ili zanimanje, Božje delo trebalo bi da bude na prvom mestu; on ne samo da bi trebalo da koristi svoje talente za unapređivanje Gospodnjeg dela, već bi trebalo da neguje svoje sposobnosti do krajnjih granica. Mnogi posvećuju mesece i godine napretku u delatnosti ili zanimanju kako bi postali uspešni radnici u svetu; pa ipak ne preduzimaju neke posebne napore da neguju one talente koji bi ih učinili uspešnim radnicima u Gospodnjem vinogradu. Oni izopačuju svoju moć, zloupotrebljavaju svoje talente. Pokazuju nepoštovanje prema svom nebeskom Gospodu. To je veliki greh nazovi Božjeg naroda. Oni služe sebi i svetu. Možda se nazivaju mudri, uspešni finansijeri, ali oni ne umnožavaju talente korišćenjem, one talente koje im je Bog dao za Njegovu službu. Svete veštine razvijaju se vežbanjem, a duhovne slabe zbog neaktivnosti. (R&H, 1. januar 1884.)SPS 112.2

Greh nemara

Kada bi oni čiji talenti rđaju zbog nedelovanja potražili pomoć Božjeg Duha i prionuli na posao, videli bismo mnogo više ostvarenog. Hitni pozivi za pomoć trebalo bi da uznemire srca, a odgovor da glasi: „Učinićemo sve što možemo u svojoj slabosti i neznanju i tražiti od Velikog Učitelja mudrost.” Da li je moguće da će usred svih tih otvorenih vrata da se učini nešto korisno, usred tih očajničkih poziva u pomoć, muškarci i žene sedeti skrštenih ruku ili će ih uposliti samo u sebične svrhe za zemaljske ciljeve?SPS 112.3

„Vi ste videlo svetu“(Matej 5,12), rekao je Isus svojim učenicima. Ali kako ih je malo svesno lične moći i uticaja, kako samo nekolicina shvata šta bi mogla da učini da bude na pomoć i blagoslov drugima. Oni zamotavaju svoj talenat u krpu i zakopavaju ga u zemlju, a laskaju sebi da se odlikuju hvale vrednom poniznošću. Međutim, nebeske knjige svedoče protiv tih besposličara i beleže ih kao lenje, zle sluge koji bolno greše protiv Boga zanemarujući posao koji im je dao. Oni neće imati izgovor za nesposobnost kada nebeski zapisi budu otvoreni, otkrivajući njihov očigledan nemar.SPS 113.1

Bez obzira na to koji nam je talenat poveren, mi smo dužni da ga koristimo u službi Bogu, a ne u službi nagomilavanja bogatstva...SPS 113.2

Oni koji skrivaju svoje talente u zemlju odbacuju mogućnost da dobiju krunu ukrašenu zvezdama. Sve dok ne nastupi velika završnica poslednjeg suda, neće biti poznato koliko je muškaraca i žena to činilo niti koliko je života propalo u tami zbog toga što su Bogom dani talenti za poslovanje bili zakopani umesto da su bili iskorišćeni u službi Darodavca...SPS 113.3

Ljudi... mogu biti zainteresovani za rudnike koji donose bogatu zaradu u zlatu i srebru. Oni posvećuju ceo život zgrtanju u zemaljske riznice, ali umiru i ostavljaju sve iza sebe. Oni ne mogu poneti ni jedan novčić sa sobom da im bude koristan u veličanstvenom drugom svetu. Da li su ti ljudi mudri? Zar su skrenuli s uma kada dopuštaju da im dragoceni časovi iskušenja prolaze, a oni se ne pripremaju za budući život? Oni koji su mudri položiće „neprolazno blago na nebesima” — „da tako sebi osiguraju sigurno blago za budućnost kako bi ostvarili pravi život”. (Luka 12,33; 1. Timotiju 6,19). Ako želimo da osiguramo trajno bogatstvo, počnimo sada da prenosimo svoje blago na drugu stranu i naše srce biće tamo gde je naše blago. (R&H, 7. oktobar 1884.)SPS 113.4