Plan davanja desetka proteže se i pre Mojsijevih dana. Od ljudi se tražilo da prinose Bogu darove za verske potrebe i pre nego što je Mojsiju bio predat konačno uobličeni plan, još od Adamovih dana. U skladu sa Božjim zahtevima, oni su svojim prinosima trebali da pokažu zahvalnost za Njegovu milost i blagoslove. To se prenosilo na sledeće naraštaje, a zabeleženo je i da je Avram dao desetak Melhisedeku, svešteniku Svevišnjeg Boga.SPS 59.1

Isto načelo postojalo je i u Jovovim danima. Jakov, kada je u Vetilju kao progonjen i siromašni lutalica jedne noći ležao, usamljen, sa kamenom koji mu je pod glavom bio zamena za jastuk, obećao je Gospodu: „I što mi god daš, od svega ću deseto dati tebi.” (1. Mojsijeva 28,22) Bog ne prisiljava ljude da daju. Sve što prinose mora da bude dobrovoljno. On neće svoju riznicu da puni iznuđenim darovima. (3T 393)SPS 59.2

Pavle je priznao taj plan

U prvom pismu upućenom crkvi u Korintu, Pavle je vernicima dao uputstva o velikim načelima koja se odnose na podupiranje Božjeg dela na Zemlji. Pišući o svom apostolskom radu za njih, pitao je:SPS 59.3

„Ko vojuje kad o svome trošku? Ili ko sadi vinograd i od rodova njegovijeh da ne jede? Ili ko pase stado i od mlijeka stada da ne jede? Eda li ovo govorim po čovjeku? Ne govori li ovo i zakon? Jer je u Mojsijevu zakonu napisano: da ne zavežeš usta volu koji vrše. Eda li se Bog brine za volove? Ili jamačno govori za nas? Jer se za nas napisa: koji ore treba u nadanju da ore; i koji vrše u nadanju da će dobiti od onoga što vrše.”SPS 60.1

„Kada mi vama duhovna sijasmo”, apostol dodatno pita, „je li to što veliko ako mi vama tjelesna požnjemo? Kada se drugi mešaju u vašu vlast, a kamoli ne bi mi? Ali ne učinismo po vlasti ovoj nego sve trpimo da ne učinimo kake smetnje jevanđelju Hristovu. Ne znate li da oni koji čine svetu službu od svetinje se hrane? i koji oltaru služe s oltarom dijele? Tako i Gospod zapovjedi da oni koji jevanđelje propovijedaju od jevanđelja žive.” (1. Korinćanima 9,7-14)SPS 60.2

Apostol ovde govori o Gospodnjem planu izdržavanja sveštenika koji su služili u hramu. One koji su bili odvojeni za ovu svetu službu, izdržavala su njihova braća koju su služili duhovmim blagoslovima. „Istina, i oni od sinova Levijevijeh koji primiše sveštenstvo, imaju zapovijest da uzimaju po zakonu desetak od naroda, to jest od braće svoje, ako su i izišli iz bedara Avraamovijeh.” (Jevrejima 7,5) Gospod je izabrao Levijevo pleme za svetu službu povezanu sa hramom i sveštenstvom. „Jer je njega odabrao Gospod, Bog tvoj... njega i njegove sinove... da obavljaju službu i blagosiljaju u ime Gospoda.” (5. Mojsijeva 18,5) Gospod je desetak svih prihoda smatrao svojim delom...SPS 60.3

Pavle je govorio o ovom planu izdržavanja propovednika kada je rekao: „Tako i Gospod zapovjedi da oni koji jevanđelje propovijedaju od jevanđelja žive.” (1. Korinćanima 9,14) Posle je apostol, pišući Timotiju, rekao: „Jer pismo govori: volu koji vrše ne zavezuj usta, i: radin je dostojan svoje plate.” (1. Timotiju 5,18) (Dela apostolska, str. 211.212)SPS 60.4

Božje pravo nad nama

Bog ima pravo vlasništva nad nama i svim što posedujemo. To je Njegovo vrhovno pravo. I u našoj pokornosti tom pravu, On nas obvezuje da Mu prinesemo određeni deo od svega što nam daje. Taj određeni deo je desetk. Po Gospodnjem uputstvu to Mu je bilo posvećeno još od najranijih vremena...SPS 61.1

Kada je izbavio Izrailjce iz Egipta, kako bi bili Njegovo posebno blago, Bog ih je uputio da odvajaju desetak svoje imovine za službu u Svetinji. Bio je to poseban prinos, za posebno delo. Sve što je ostalo od njihove imovine bilo je Božje i trebalo je da se koristi Njemu na slavu. Međutim, desetak je trebalo odvojiti za izdržavanje onih koji su služili u Svetinji. Trebalo je odvojiti od prvih plodova svakog dobitka i, sa darovima i prinosima, to je osiguralo dovoljno sredstava za podršku službi Jevanđelja u ono vreme.SPS 61.2

Bog od nas ne zahteva ništa manje nego što je tražio od svog naroda u stara vremena. Darovi koje On daje nama nisu manji, nego veći od onih koje su dobijali stari Izrailjci. Njegova služba zahteva i uvek će zahtevati sredstva. Veliko delo misioniranja za spasenje duša treba nastaviti. Putem desetka, darova i prinosa Bog je osigurao dovoljno zaliha za taj posao. Njegova namera je da služba Jevanđelja u potpunosti bude održiva. On kaže da je desetak Njegov, i to bi uvek trebalo smatrati svetim delom koji treba stavljati u Njegovu riznicu za dobrobit i napredak Njegovog dela, za slanje Njegovih radnika u „daleke krajeve”, čak i do najudaljenijih delova sveta.SPS 61.3

Bog je vlasnik svega, čoveka i njegove imovine, jer sve pripada Njemu. On kaže: „Ja posedujem svet, svemir je Moj i zahtevam od tebe da Mojoj službi posvetiš prve plodove svega što Ja svojim blagoslovima stavljam u tvoje ruke.” Božja reč kaže: „Ne oklijevaj s prinosima od svoga bogatstva s gumna i od svoga mladog vina!“(2. Mojsijeva 22,28) „Poštuj Gospoda imanjem svojim i prvinama od svega dohotka svoga.” (Priče 3,9) On zahteva takav dar kao znak naše odanosti.SPS 61.4

Mi pripadamo Bogu, Njegovi smo sinovi i kćeri — Njegovi po stvaranju i Njegovi po daru jedinorodnog Sina za naše otkupljenje. „Ili ne znate da su tjelesa vaša crkva svetoga Duha koji živi u vama, kojega imate od Boga, i nijeste svoji? Jer ste kupljeni skupo. Proslavite dakle Boga u tjelesima svojijem i u dušama svojijem, što je Božje!” (1. Korinćanima 6,19.20) Um, srce, volja i osećanja pripadaju Bogu; novac kojim upravljamo pripada Gospodu. Svako dobro koje primamo i uživamo rezultat je božanske dobronamernosti. Bog je velikodušni darodavac svega dobrog, i On želi da primalac prepozna i prizna te darove koji zadovoljavaju svaku potrebu tela i duše. Bog zahteva samo ono što je Njegovo. Gospodnji deo mora da se koristi kao Njegovo povereno blago. Srce koje je lišeno sebičnosti iskusiće osećaj Božje dobrote i ljubavi i pokoravaće se Njegovim pravednim zahtevima. (R&H, 8. decembar 1896.)SPS 62.1

12 - Ispit odanosti

14 - Lepota plana u jednostavnosti