15 - Pitanje poštenja

Zatvoren, sebičan duh razlog je zbog koga ljudi ne daju Bogu ono što je Njegovo. Gospod je učinio poseban savez sa ljudima prema kojem će ih, ako budu redovno odvajali deo određen za napredak Hristovog carstva, obilno blagosloviti, toliko da više neće biti mesta za primanje Njegovih darova. Međutim, ako ljudi uskraćuju ono što pripada Bogu, Gospod jasno izjavljuje: „Prokleti ste, jer Me zakidate.” (Malahija 3,9)...SPS 67.1

Oni koji postanu svesni svoje zavisnosti o Bogu, shvatiće da moraju biti iskreni prema svojim bližnjima i, iznad svega, prema Bogu od koga dolaze svi blagoslovi života. Zanemarivanje jasnih Božjih zapovesti o desetku i prinosima u nebeskim knjigama vodi se kao potkradanje Boga.SPS 67.2

Niko ko je nepošten prema Bogu ili prema svojim bližnjima ne može stvarno da napreduje. Svevišnji Bog, gospod Neba i Zemlje, kaže: „Nemoj imati u torbi svojoj dvojaku mjeru, veliku i malu. Nemoj imati u kući svojoj dvojaku efu, veliku i malu. Mjera potpuna i prava neka ti je; efa potpuna i prava neka ti je, da bi ti se produljili dani tvoji u zemlji koju ti daje Gospod Bog tvoj.” (5. Mojsijeva 25,13-15) Preko proroka Miheja, Gospod ponovno izražava svoje gnušanje prema nepoštenju: „Nije li jošte u kući bezbožnikovoj blago nepravo? i efa krnja, gadna? Hoće li Mi biti čist u koga su merila lažna i u tobocu prevarno kamenje? ...Zato ću te i Ja biti da oboliš, pustošiću te za grehe tvoje...” (Mihej 6,10.11.13; R&H, 17. decembar 1889.)SPS 67.3

Gubitak mirne savesti

Kada se nepravedno odnosimo prema svojim bližnjima ili prema Bogu, preziremo Božji autoritet i zanemarujemo činjenicu da nas je Hristos otkupio svojim ličnim životom. Svet pljačka Boga na širem planu. Što više dobara daje, to ljudi upornije tvrde da su njihova vlastita i da ih mogu koristiti kako im je po volji. Međutim, da li Hristovi sledbenici treba da slede običaje sveta? Da li čemo se odreći mirne savesti, zajedništva sa Bogom i sa braćom zato što ne posvećujemo Njegovom delu ona sredstva za koja je rekao da su Njegova?SPS 68.1

Neka oni koji tvrde da su hrišćani imaju na umu da koriste kapital koji im je poverio Bog i da se od njih traži da verno slede uputstva iz Svetog pisma koja se odnose na raspolaganje materijalnim sredstvima. Ako je vaše srce pravo pred Bogom, nećete proneveriti dobra svog Gospoda i uložiti ih u lične sebične poduhvate...SPS 68.2

Braćo i sestre, ako vas je Gospod blagoslovio materijalnim sredstvima, nemojte smatrati da su ona vaša. Bog vam ih je dao na upravljanje, zato budite verni i iskreni u davanju desetka i prinosa. Kada date obećanje, budite sigurni da Bog očekuje od vas da ga izvršite što je pre moguće. Nemojte Gospodu obećavati deo, a zatim ga nameniti sebi; u protivnom će Mu vaše molitve postati odvratne. Zanemarivanje tih jasno otkrivenih dužnosti navlači tamu na crkvu. (R&H, 17. decembar 1889.)SPS 68.3

Svetogrđe

Ono što je prema Pismu odvojeno kao Gospodnje vlasništvo, prihod je Jevanđelja i više nije naše. Svetogrđe je ako čovek uzima iz Božje riznice za ličnu korist ili daje drugima za njihove svetovne poslove. Neki nisu bili u pravu kada su sa Božjeg oltara uzeli ono što je bilo posebno posvećeno Njemu. Ovo pitanje svi treba da razmotre u pravom svetlu. Niko ne sme, kada se nađe u teškoj situaciji, da uzima novac posvećen u verske svrhe i da ga koristi za svoju dobit, umirujući savest, uveravajući sebe da će ga jednom u budućnosti vratiti. Mnogo je bolje smanjiti troškove kako bi odgovarali prihodima, ograničiti potrebe i živeti onako kako mu sredstva dopuštaju, nego koristiti Gospodnji novac u svetovne svrhe. (9T 246,247)SPS 68.4