35 - Dragoceno u Božjim očima

Među takozvanom Božjom decom ima onih koji vole svet i sve što on nudi. Te duše su iskvarene svetovnim uticajima. Iz svog karaktera su izbacili božansko. Oni sprovode ciljeve neprijatelja kao oruđa nepravde.SPS 159.1

Nasuprot njima stoji pošten i vredan siromašan čovek koji je spreman da pomogne onima kojima je pomoć potrebna, i koji će pre trpeti nepravdu nego da pokažu sebičan, pohlepan duh bogatih. Taj čovek ceni čistu savest i ispravna načela više nego vrednost zlata. On je spreman da učini svako dobro koliko je u njegovoj moći. Ako za neki plemeniti poduhvat zatreba novac ili njegov rad, on je prvi koji će odgovoriti i često ide daleko iznad svojih stvarnih mogućnosti, uskraćujući sebi neka preko potrebna dobra u svrhu obavljanja svoje dobročiniteljske uloge.SPS 159.2

Taj čovek može da se pohvaliti samo malim zemaljskim blagom, on možda izgleda kao da mu nedostaje prosuđivanje i mudrost; njegov uticaj možda neće biti posebno cenjen, ali u Božjim očima on je dragocen. O njemu se možda misli da ima manjak opažanja, ali se on ogleda u mudrosti koja je daleko iznad proračunatog, gramzivog uma kao što je božanski iznad ljudskog, jer sabira sebi blago na Nebu, neiskvareno, neokaljano i nepropadljivo. (R&H, 19. decembar 1899.)SPS 159.3

Kao miomirisni tamjan

Iskustvo pokazuje da se duh dobročinstva može češće naći među ljudima sa ograničenim sredstvima, nego među bogatima. Mnoge koji žude za bogatstvom upropastiće lična imovina. Kada se takvim osobama povere sredstva, oni često gomilaju ili rasipaju Gospodnji novac, dok Gospod svakom od njih ne kaže: „Više ne možeš kućom upravljati!” (Luka 16,2) Oni nečasno koriste ono što je tuđe kao da je njihovo. Bog im neće poveriti večna bogatstva...SPS 160.1

Dar siromaha — plod odricanja — za širenje dragocene svetlosti istine, prijatan je Bogu kao mirisni tamjan. Svaki čin žrtvovanja za dobro drugih ojačaće duh dobročinstva u srcu davaoca zbližavajući ga sa Otkupiteljem sveta, koji je bio bogat, ali je za naše dobro postao siromašan da bismo se mi Njegovim siromaštvom obogatili.SPS 160.2

Najmanji iznos priložen radosno, kao rezultat odricanja, vredi više u Božjim očima nego prinosi onih koji su mogli da daju hiljade, a da ne osete nedostatak. Siromašna udovica koja je ubacila dva novčića u Gospodnju riznicu pokazala je ljubav, veru i plemenitost... Božji blagoslov nad tim iskrenim darom učinio ga je izvorom velikih blagoslova.SPS 160.3

Udovičini novčići su kao mali potok koji teče kroz vekove širi se i produbljuje, utičući na hiljade smerova u širenju istine i pomaganju siromašnima. Uticaj tog malog dara delovao je na hiljade srca u svakom razdoblju i u svakoj zemlji. Rezultat je da su bezbrojni darovi tekli u Gospodnju riznicu od plemenitih, požrtvovanih siromaha. I opet, njen primer podstakao je na dobra dela hiljade samozadovoljnih, sebičnih i sumnjičavih, i njihovi darovi takođe su doprineli vrednosti njenog prinosa. (Signs, 15. novembra 1910.)SPS 160.4

Darodavci su nagrađeni uprkos pogrešno upotrebljenim darovima

Siromašne porodice, koje su osetile uticaj posvećujuće istine i koje je zato cene i osećaju zahvalnost prema Bogu zbog nje, smatraju da bi trebalo da liše sebe čak i životnih potreba, kako bi svoje prinose donele u Gospodnju riznicu. Neki se odriču garderobe koja im je zaista potrebna. Drugi su prodali svoju jedinu kravu i posvetili Bogu sredstva koja su tako zaradili. U iskrenosti svoje duše, sa suzama zahvalnicama, osećajući prednost što mogu doprineti Božjemu delu, oni su se poklonili pred Gospodom svojim prinosom i prizvali su Njegov blagoslov dok su davali, moleći se da dar bude sredstvo kojim će istina dopreti do duša u tami.SPS 160.5

Tako posvećena sredstva ne usmeravaju se uvek onako kako su požrtvovani darodavci zamislili. Pohlepni, sebični ljudi, koji nemaju duh samoodricanja ili samopožrtvovanosti, neverno su upravljali sredstvima koja su donesena u riznicu i pljačkali su Božju blagajnu prisvajajući sredstva koja nisu pravedno zaradili. Svojim neposvećenim, bezobzirnim upravljanjem potrošili su i rasuli sredstva koja su bila posvećena Bogu sa molitvama i suzama...SPS 161.1

Iako se tako posvećena sredstva pogrešno upotrebljavaju da se ne ostvaruje cilj koji je darodavac imao u vidu — proslavljanje Boga i spasenje duša — oni koji su iskreno žrtvovali svoje duše, s Božjom slavom na umu, neće ostati bez svoje nagrade. (2T 518,519)SPS 161.2

Procena nebeske vage

Na vagi Svetilišta, darovi siromašnih koji su prineseni iz ljubavi prema Hristu, ne procenjuju se prema iznosu, već prema ljubavi koja pokreće na žrtvu. Isusova obećanja se isto tako odnose na plemenitog siromaha koji ima malo, ali koji to malo daje od srca, kao i na bogataša koji daje od svog ostatka. Siromašan čovek žrtvuje od svoje nemaštine, jer tako oseća. On sebe lišava nekih stvari koje su mu potrebne za lično dobro, dok bogataš daje od svog ostatka i ne oseća gubitak, ne uskraćuje sebi ništa što mu je stvarno potrebno. Zato se svetost u prinosima siromašnog čoveka ne nalazi u bogataševom daru, jer bogataš daje od ostatka. Božje proviđenje je napravilo plan dobročinstva za dobro čoveka. Njegovo proviđenje nikada ne miruje. Ako Božje sluge slede vođstvo Njegovog proviđenja, svi će biti aktivni radnici. (3T 398,399)SPS 161.3