Ne smemo preterivati u gradnji skupih domova, u kupovini skupog nameštaja, u popuštanju svetovnom oblačenju ili kupovini luksuzne hrane, već u svemu treba da se setimo duša za koje je Hristos umro. Neka sebičnost i ponos umru. Neka više niko ne troši sredstva na umnožavanje fotografija koje bi poslao svojim prijateljima. Uštedimo svaki dinar koji možemo kako bi se neuporedive Hristove istine mogle izneti dušama koje propadaju.SPS 268.1

Sotona će predložiti mnoge načine na koje možete potrošiti novac. Ali ako je potrošen na ugađanje sebi — za nepotrebne stvari, bez obzira na to koliko beznačajna bila njihova cena — nije potrošen na slavu Bogu. Dobro razmotrimo to pitanje i procenimo odričemo li se koliko bi trebalo. Žrtvujemo li se da poslali svetlost istine izgubljenima?...SPS 268.2

U crkvi bi trebalo da postoji samo jedan interes; jedna želja bi trebalo da upravlja svime, a to je želja da se uskladimo sa Hristom. Svako treba da pokuša da učini za Isusa sve što može ličnim naporima, darovima i žrtvama. Treba da bude hrane u kući Gospodnjoj, a to znači puna blagajna, da bi moglo da se odgovori vapajima koji dolaze iz svih krajeva. Kako je žalosno kada onima koji vape za pomoć moramo da kažemo: „Ne možemo da vam pošaljemo ljude ili novac. Blagajna je prazna.”SPS 268.3

Neka se sav novac, i sitan i krupan, koji je izgubljen za Delo zbog sebične ljubavi prema uživanju, zbog želje za zadovoljavanjem merila sveta, zbog ljubavi prema udobnosti, preusmere u kanal koji se uliva u Božju riznicu. Upravo se potoci koji teku sjedinjuju i stvaraju reku. Budimo savesni hrišćani, budimo Božji saradnici...SPS 269.1

Nova područja rada se moraju otvoriti, treba dovoditi duše u veru, nova imena moraju se pojaviti u crkvenim knjigama — imena koja će se pojaviti u večnim knjigama na Nebu. O, da bar možemo da shvatimo šta bi se moglo učiniti sa novcem koji se troši za zadovoljavanje ličnih prohteva! (R&H, 27. januar 1891.)SPS 269.2

Saradnik u Božjem preduzeću

Božje delo je uvek u potrebi. Zato se od svakog zahteva marljivost — od onih na visokim kao i na niskim položajima, od bogatih i siromašnih, da bi se Bogu vratilo ono što Mu pripada, da bi bilo „hrane” u Njegovoj kući i da se sluge, koje je On pozvao da prenose istinu svetu koji propada, mogu podupreti.SPS 269.3

Bog zahteva ne samo desetak, već i da same sebe upotrebimo Njemu na slavu. Tu ne sme biti rasipnih navika; mi rukujemo Božjom imovinom. Nijedan dinar nije naši lično. Rasipanje novca na raskoš lišava siromašne sredstava kojima bi im se moglo pomoći u hrani i odeći. Ono što se troši za zadovoljenje ponosa u oblačenju, zgradama, nameštaju i ukrašavanju, olakšalo bi boli mnogih nesretnih porodica koje pate. Božji pristavi treba da služe onima koji su u potrebi. To je plod čiste i neokaljane vere. Gospod osuđuje ljude za njihovo popuštanje sebičnosti dok njihovi bližnji pate u potrebi za hranom i odećom...SPS 269.4

Gospod poziva svako svoje dete da omogući da nebeska svetlost — svetlost Njegove lične nesebične ljubavi — zasja usred tame ovog izopačenog vremena. Ako On vidi da Ga priznajete vlasnikom vas samih i svega što imate, ako vidi da koristite sredstva koja su vam poverena kao verni sluga, On će vas upisati u nebeske knjige kao svog saradnika, partnera u Njegovom velikom preduzeću, koji radi za dobro svojih bližnjih. Velika će biti vaša radost u poslednji dan, jer će se videti da su sredstva koja su mudro korišćena u pomaganju drugima preko vas podstakla zahvalnost Bogu. (R&H, 8. decembar 1896.)SPS 269.5

Paziti na svaki dinar

Volela bih da mogu utisnuti u svačiji um misao o teškoj grešnosti rasipanja Gospodnjeg novca na nepotrebne troškove. Trošenje svota koje izgledaju male mogu pokrenuti niz okolnosti koje će se protegnuti u večnost. Kada Sud zasedne i knjige se otvore, biće vam razašnjeno gde ste grešili — koliko ste dobra mogli da učinite sa sakupljenom sitninom i većim svotama koje su korišćene u potpuno sebične svrhe...SPS 270.1

Isus ne traži od čoveka nikakvu veliku žrtvu, jer sve što se od nas traži jeste da damo ono bez čega možemo. Mi samo treba da zamenimo ono neznatno, gotovo potpuno bezvredno, za ono veće, što više vredi. Svako zemaljsko razmišljanje o prolaznom mora biti podređeno višem. (R&H, 11. avgusta 1891.)SPS 270.2

Tada će poruka ići sa silom

Božji narod treba da bude vrlo ekonomičan u trošenju novca kako bi mogao nešto doneti Bogu govoreći: „Iz tvojih ruku primivši dasmo Ti.” (1. Dnevnika 29,14) Tako treba iskazati Bogu zahvalnost za blagoslove koje primamo od Njega. Treba položiti svoje blago pred Božji presto.SPS 270.3

Ljudi u ovom svetu na oblačenje troše velike svote novca koji bi trebalo da se iskoristi za hranjenje i oblačenje onih koji pate od gladi i hladnoće. Mnogi za koje je Hristos dao svoj život imaju jedva dovoljno za najjeftiniju i najobičniju odeću, dok drugi troše hiljade dolara na zadovoljavanje nezasitih zahteva mode.SPS 270.4

Gospod je naredio svom narodu da izađe iz sveta i odvoji se. Raskošna i skupa odeća ne pristaje onima koji veruju da živimo u poslednjim danima iskušenja. „Hoću, dakle”, piše apostol Pavle, „da molitve čine ljudi na svakome mjestu, podižući svete ruke bez gnjeva i premišljanja. Tako i žene u pristojnom odijelu, sa stidom i poštenjem da ukrašuju sebe, ne pletenicama, ni zlatom, ili biserom, ili haljinama skupocjenima, nego dobrijem djelima kao što se pristoji ženama koje se obećavaju pobožnosti.” (1. Timotiju 2,8-10)SPS 270.5

Čak i među onima koji tvrde da su Božja deca, ima pojedinaca koji na oblačenje troše više nego što je potrebno. Treba se oblačiti uredno i ukusno, ali, moje sestre, kada kupujete i šijete odeću sebi i svojoj deci, mislite na posao u Gospodnjem vinogradu, koji još uvek čeka da bude obavljen. Ispravno je kupiti dobar materijal i pažljivo ga skrojiti. To je ekonomično. Međutim, bogati dodaci nisu potrebni, i upuštati se u to znači trošiti novac, koji bi trebalo da bude uložen za Božje ciljeve, na ugađanje sebi.SPS 271.1

Ne čini vas vaša haljina vrednom u Gospodnjim očima. Bog ceni unutarnje ukrašavanje, milosrdni duh, ljubaznu reč, iskren obzir prema drugima. Oblačite se bez nepotrebnih ukrasa i stavite na stranu tako ušteđena sredstva za doprinos Božjem delu. Naučite lekciju odricanja i učite tome svoju decu. Sve što može biti ušteđeno odricanjem sada je potrebno da bi se obavio posao. Patnja se mora ublažiti, goli obući, gladni nahraniti; istina za ovo vreme mora biti prenesena onima koji za nju ne znaju. Uskraćujući sebi ono što nam nije potrebno, možemo učestvovati u velikom Božjem delu.SPS 271.2

Mi smo Hristovi svedoci i ne smemo dopustiti da nam svetovni interesi oduzmu vreme i odvrate pažnju sa stvari za koje je Bog rekao da su važnije. U pitanju su viši interesi. „Nego ištite najprije carstva Božjega, i pravde Njegove.” (Matej 6,33) Hristos je dao sve za delo koje je došao da obavi, a poziva i nas: „Ko hoće da ide za Mnom neka se odreče sebe i uzme krst svoj i ide za Mnom!” (Luka 9,23) „I bićete Moji učenici.” (Jovan 15,8)SPS 271.3

Dobrovoljno i radosno Hristos je dao sebe za sprovođenje Božje volje. Postao je poslušan do smrti, a smrti krstove. Da li će nama biti teško da se odričemo? Da li ćemo odbaciti prednost da budemo učesnici u Njegovim patnjama? Njegova smrt treba da uzburka svaki delić našeg bića kako bismo posvetili Njegovom delu sve što imamo i jesmo. Dok razmišljamo o onome što je učinio za nas, naše srce trebalo bi da bude ispunjeno ljubavlju.SPS 272.1

Kada se oni koji poznaju istinu odriču, kao što je u Božjoj reči naloženo, vest će napredovati u sili. Gospod će čuti naše molitve za obraćenje duša. Zasijaće svetlost Božjeg naroda, a nevernici će, gledajući njegova dobra dela, proslavljati našeg nebeskog Oca. Uskladimo se sa Bogom samopožrtvovanom poslušnošću. (R&H, 1. decembar 1910.)SPS 272.2

Napredak uprkos siromaštvu

U početku nas je bilo vrlo malo koji smo nosili teret napredovanja Dela, i bilo je neophodno da budemo jednog uma kako bi posao napredovao uredno i ujednačeno. Kada smo videli koliko je važno da budemo u jedinstvu vere, bile su uslišene naše i Hristova molitva da budemo jedno kao što je On jedno sa Ocem. Bili smo u istoj takvoj nestašici kao i vi ovde, (pisano u Evropi), često smo bili gladni i patili od hladnoće zbog nedostatka odgovarajuće odeće. Međutim, videli smo da istina mora napredovati i da moramo imati sredstva da je nosimo. Tada smo iskrenije tražili od Gospoda da nam otvori vrata kako bismo mogli da dopremo do ljudi u različitim gradovima i mestima pa smo moj suprug i ja morali da radimo svojim rukama kako bismo sakupili sredstva za putovanje od mesta do mesta i otvarali riznice vere drugima. U tom poslu mogli smo videti kako Gospod Neba priprema put pred nama.SPS 272.3

Moj suprug je radio sa kamenom sve dok mu se koža nije zgulila sa prstiju i krv počela teći iz rana, kako bi mogao pribaviti sredstva da putuje od mesta do mesta i govori ljudima reči istine. Tako je delo išlo u početku, a sada se prema nebeskom Bogu moraju uzdizati naše molbe kao što su se uzdizale tada, da otvori put i istina pronađe put do srca. Zlato i srebro je Gospodnje. Njegova je stoka na pašnjacima hiljada brežuljaka; ali On želi da idete napred u veri tako daleko i tako brzo koliko možete. Gospodnji blagoslov počivaće na onima koji čine najbolje što mogu...SPS 272.4

Kada je Sveto pismo bilo otvoreno u Pijemontskim dolinama, istinu su prenosili oni koji su bili vrlo siromašni u dobrima ovoga sveta. Onima koji su imali biblijsku istinu nije bilo dopušteno da je iznose pred ljudima; nisu mogli donositi Bibliju porodicima, tako da su išli kao trgovci koji prodaju robu i sa sobom nosili delove Biblije, i kada bi se ukazala prilika, čitali su iz Pisma. Oni koji su bili gladni istine na taj način su dobili svetlost. Golim i krvavim stopalima ti ljudi su putovali preko grubih stena u planinama kako bi mogli dosegnuti duše i otvoriti im reči života. Volela bih da isti duh koji je pokretao njih, sada pokrene srce svakog ko propoveda istinu za današnje vreme.SPS 273.1

Svako od nas može da učini nešto ako prihvati zadatak koji Bog ima za njega. Svaki potez koji učinite kako biste prosvetlili druge, dovodi vas bliže nebeskom Bogu. Ako sednete, pogledate se i kažete: „Jedva mogu da izdržavam svoju porodicu”, nikada nećete učiniti ništa, ali ako kažete: „Učiniću nešto za istinu, nastojaću da napreduje, učiniću sve što mogu”, Bog će otvoriti vrata da možete učiniti nešto. Trebalo bi da ulažete u istinu kako biste osećali da ste deo tog dela.SPS 273.2

Bog ne traži od čoveka kome je dao jedan talenat da mu kao rezultat rada donese deset. Setite se da je onaj čovek koji je dobio jedan talenat, taj talenat zamotao i sakrio u zemlju. Taj talenat je trebalo koristiti za uticaj i sredstva koja vam je Bog dao da možete učestvovati u Njegovom delu. (R&H, 8. jul 1890.)SPS 273.3

57 - Obraćanje mladima

59 - Obećanja Bogu obvezuju