30 - Opasnost u blagostanju

Tokom vekova bogatstvo i slava delovali su vrlo pogubno na poniznost i duhovnost. Kada čovek napreduje, kada svi govore dobro o njemu, tada je u posebnoj opasnosti. Čovek je čovek. Duhovni napredak traje samo toliko dugo dok čovek za mudrost i savršenstvo karaktera u celosti zavisi od Boga. I oni koji najviše osećaju zavisnost od Boga obično imaju najmanje zemaljskog blaga i ljudske časti na koju se mogu osloniti.SPS 133.1

Hvaljenje čoveka

U davanju bogatih darova ili pohvala ljudskim bićima krije se opasnost. Gospodnji miljenici treba stalno da budu na oprezu da se u njima ne bi pojavio i zavladao ponos. Onaj ko uživa nesvakidašnju pažnju, ko je primio mnoge reči pohvale od Gospodnjih glasnika, ima potrebu za posebnom molitvom Božjih vernih stražara kako bi bio zaštićen od opasnosti negovanja samouverenosti i duhovnog ponosa.SPS 133.2

Takav čovek nikada ne bi smeo da postane uobražen ili da postupa kao diktator ili vladar. Neka pazi, moli se i drži pogled usmeren ka Božjoj slavi. Ako se njegova mašta bude bavila nevidljivim stvarima i bude razmišljao o radosti nade koja mu je ponuđena — o dragocenoj milosti večnog života — ljudske pohvale neće ispuniti njegov um oholim mislima. I u vreme kada neprijatelj preduzima posebne napore da ga laskanjem i svetovnom čašću pokvari, njegova braća treba da ga upozore na opasnost u kojoj se nalazi; jer ako bude prepušten sebi, sagrešiće i pokazati ljudske slabosti...SPS 133.3

U dolini poniznosti

Mi nemamo problem sa nošenjem prazne čaše, već sa čašom punom do vrha koja mora pažljivo da se nosi. Bol i nedaće mogu prouzrokovati mnoge neprijatnosti i navući duboku depresiju, ali blagostanje je opasno za duhovni život. Sve dok ljudsko biće nije u stalnoj pokornosti Božjoj volji, dok nije posvećeno istini i dok nema veru koja radi kroz ljubav i pročišćava dušu, blagostanje će sigurno pobuđivati prirodnu sklonost ka uobraženosti.SPS 134.1

Preko je potrebno da upućujemo svoje molitve za ljude na visokim položajima. Njima su potrebne molitve cele crkve jer su im povereni napredak i uticaj.SPS 134.2

U dolini poniznosti, gde svaki ljudski korak zavisi od Božjeg učenja i vođstva, vlada srazmerna sigurnost. Ali neka se svako ko ima živu vezu sa Bogom moli za ljude na odgovornim položajima — za one koji su na vrhu i kojima, zbog njihovog uzvišenog položaja, treba mnogo mudrosti. Sve dok takvi ljudi ne osećaju potrebu da se oslone na Ruku jaču od telesne ruke, sve dok ne budu zavisili od Boga, biće u opasnosti da na stvari gledaju iskrivljeno i pašće. (R&H, 14. decembar 1905.)SPS 134.3

Kvarenje izvornih sposobnosti

Želja za sticanjem bogatstva izvorna je sklonost naše naravi koju je u nas usadio naš nebeski Otac za plemenite ciljeve. Ako biste upitali kapitalistu, koji je usmerio sve svoje snage ka zgrtanju bogatstva i koji je istrajan i vredan u bogaćenju svoje imovine, sa kakvom namerom preduzima takve napore, ne bi mogao da vam da razlog, neku konačnu svrhu zbog koje on stiče zemaljsko blago i gomila bogatstvo. On ne može da spomene nijedan veliki cilj ili svrhu koju ima pred sobom niti bilo koji novi izvor sreće. On ga jednostavno gomila zato što je upregao sve svoje sposobnosti i sve svoje snage u tom smeru.SPS 134.4

Svetovnom čoveku svojstvena je žudnja za nečim što nema. On iz navike usmerava svaku misao i svaku nameru u osiguravanje sredstava za budućnost i kako postaje stariji, spremniji je nego ikada da zgrabi sve što može. Prirodno je da pohlepan čovek postaje još pohlepniji kako se približava vreme kada gubi uporište u zemaljskim stvarima.SPS 135.1

Sva ta energija, sva ta upornost, odlučnost, sa žarom u sticanju ovozemaljskog blaga posledica je izopačenja njegovih sposobnosti i usmerenosti na pogrešan cilj. Svaka sposobnost može biti razvijena vežbanjem do najviše granice za nebeski, besmrtan život i za daleko veću večnu slavu. Običaji i postupci svetovnog čoveka, njegova upornost i njegovo nastojanje i korišćenje svake prilike da uveća svoje zalihe, treba da budu lekcija onima koji tvrde da su Božja deca u potrazi za slavom, čašću i besmrtnošću. Deca sveta mudrija su u svom naraštaju od dece svetlosti, i u tome se sagledava njihova mudrost. Njihov cilj je sticanje zemaljskih dobara i na to usmeravaju sve svoje snage. O, kad bi takva revnost krasila radnika koji se trudi za nebeska dobra! (R&H, 1. mart 1887.)SPS 135.2

Problem sa bogatstvom

Vrlo malo ljudi shvata snagu svoje ljubavi prema novcu dok na njih ne dođe iskušenje. Mnogi koji tvrde da su Hristovi sedbenici tada pokažu da su nespremni za Nebo. Njihova dela svedoče da vole bogatstvo više od svog bližnjeg ili Boga. Kao bogati mladić, oni se raspituju kako treba da žive, ali kada im se to otkrije i pokaže cena, i vide da treba žrtvovati zemaljska dobra, oni kažu da je Nebo preskupo. Što više dragocenosti nakupi ovde na Zemlji, to je vlasniku teže da shvati da one nisu njegove, već da su mu pozajmljene da ih upotrebi na slavu Bogu.SPS 135.3

Isus je ovde iskoristio priliku i dao svojim učenicima upečatljivu lekciju: „A Isus reče učenicima svojijem: ‘zaista vam kažem da je teško bogatome ući u carstvo nebesko. I još vam kažem: lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li bogatome ući u carstvo Božje.’” (Matej 19,23.24)SPS 136.1

Siromašni bogataši i bogati siromasi

Ovde se vidi moć bogatstva. Uticaj ljubavi prema novcu gotovo da parališe. Bogatstvo zaluđuje i uzrokuje da se mnogi koji ga poseduju ponašaju kao da su lišeni razuma. Što više imaju od ovoga sveta, to više žele. Njihov strah da će upasti u nemaštinu raste sa njihovim bogatstvom. Oni su sebi zacrtali cilj da gomilaju sredstva za budućnost. Škrti su i sebični, plaše se da se Bog neće brinuti za njih. Takvi ljudi zaista su siromašni pred Bogom. Kako se njihovo bogatstvo gomilalo, oni su stavljali svoje poverenje u njega i izgubili su veru u Boga i Njegova obećanja.SPS 136.2

Veran, pobožan siromah postaje bogat u Bogu razumno koristeći ono malo što ima i blagosiljajući druge svojim sredstvima. On oseća da je potreban svom bližnjem tako da ga ne može odbiti i istovremeno je poslušan Božjoj zapovesti: „Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.” (Matej 22,39) On smatra da je spasenje njegovih bližnjih vrednije od sveg zlata i srebra na svetu.SPS 136.3

Hristos pokazuje na koji način oni koji imaju bogatstvo, a ipak nisu bogati u Bogu, mogu osigurati pravo bogatstvo. On kaže: „Prodajite što imate i dajite milostinju!” (Luka 12,33), pa zgrćite blago na Nebu. Lek koji On nudi usmerava njihova osećanja na večno nasleđe. Ulaganjem svojih sredstava u Božje delo za pomoć u spasavanju duša i ublažavanje nevolja onih u potrebi, oni postaju bogatiji dobrim delima i prikupljaju sebi „sigurno blago za budućnost kako bi postigli pravi život” (1. Timotiju 6,19) To će se pokazati kao sigurno ulaganje.SPS 136.4

Međutim mnogi svojim delima pokazuju da ne veruju nebeskoj banci. Oni veruju svojim sredstvima na Zemlji umesto da ih pošalju pred sobom na Nebo. Oni treba da obave veliki posao kako bi pobedili pohlepu i ljubav prema svetu. Bogati siromasi, koji tvrde da služe Bogu, predmet su sažaljenja. Dok govore da poznaju Boga, delima Ga poriču. Kako je velika njihova pomračenost! Oni ispovedaju veru u istinu, ali njihova dela ne odgovaraju njihovim rečima. Ljubav prema bogatstvu čini čoveka sebičnim, zahtevnim i oholim. (R&H, 15 januar 1880.)SPS 137.1

Pitanje sleđenja Isusa

Isus je od njega (bogatog mladog kneza) zahtevao samo da ide tamo kuda ga je On vodio. Trnovit put dužnosti postaje lakši kada sledimo Njegove božanske tragove koji su ispred nas prokrčili korov. Hristos bi prihvatio tog talentovanog i plemenitog kneza da je pristao na Njegove zahteve isto tako spremno kao što je prihvatio siromašne ribare koje je pozvao da Ga slede.SPS 137.2

Mladićeva sposobnost sticanja bogatstva ne bi mu bila na štetu da je ljubio svog bližnjeg kao samog sebe i da nije bio nepravedan prema drugima u sticanju tog bogatstva. Sama ta sposobnost, da je bila upotrebljena u Božjoj službi spasavanja duša od propadanja, bila bi prihvatljiva božanskom Učitelju, i on je mogao dad postane iskren i uspešan radnik za Hrista. Međutim, odbio je uzvišenu prednost da sarađuje sa Hristom u spasavanju duša; okrenuo se od veličanstvenog blaga koje mu je obećano u Božjem carstvu jer mu je omilelo prolazno zemaljsko blago...SPS 137.3

Mladi vladar predstavlja veliku grupu ljudi koji bi bili odlični hrišćani kada ne bi bilo krsta koji moraju da nose, nikakvog ponižavajućeg tereta koji će trpeti, nikakvih zemaljskih prednosti kojih bi morali da se odreknu, žrtvovanja imovine ili osećanja. Hristos im je poverio kapital talenata i sredstava i očekuje odgovarajući povraćaj. To što imamo nije naše, već treba da bude upotrebljeno u službi Onome od koga smo primili sve što imamo. (R&H, 21. mart 1878.)SPS 137.4

Vera je retka među bogatima

Stabilna vera retka je među bogatim ljudima. Retka je prava vera poduprta delima. Ali nikome ko poseduje takvu veru neće nedostajati uticaj. Oni će biti slični Hristu u nesebičnoj dobroti i delu spasavanja duša. Hristovi sledbenici trebali bi da cene duše kao što ih je On cenio. Njihove simpatije trebalo bi da prionu uz delo Njihovog dragog Otkupitelja i oni bi, uz bilo koju žrtvu, trebalo da spasavaju ono što je otkupljeno Njegovom krvlju. Šta su novac, kuće i zemljišta u poređenju sa samo jednom dušom? (R&H, 23. februar 1886.)SPS 138.1

Bogatstvo nije otkup za prestupnika

Sva bogatstva, čak ni najveća, ne mogu sakriti ni najmanji greh od Boga. Ni bogatstvo ni intelekt neće biti prihvaćeni kao otkup za prestupnika. Samo pokajanje, prava poniznost, skrušeno srce i pokajnički duh biće prijatni Bogu.SPS 138.2

Ima mnogo vernika u našim crkvama koji bi trebalo da donesu velike prinose, a ne da se zadovolje davanjem oskudnih darova Onome koji je toliko učinio za njih. Nemerljivi blagoslovi silaze na njih, a kako malo vraćaju svom Darodavcu! Neka oni koji su zaista hodočasnici i stranci na Zemlji sada pošalju svoje blago pred sobom u nebesku zemlju u obliku tako potrebnih darova za Gospodnju riznicu. (R&H, 18. decembar 1888.)SPS 138.3

Najveća opasnost

Bilo mi je pokazano da ne postoji nedostatak sredstava među adventistima koji drže subotu. Trenutno je njihova najveća opasnost u nagomilavanju imovine. Neki stalno uvećavaju svoje brige i poslove, preopterećeni su. Rezultat je da su gotovo zaboravili na Boga i potrebe Njegovog dela; oni su duhovno mrtvi. Trebali bi da daju svoj prinos kao žrtvu Bogu. Žrtva se ne povećava, već se smanjuje i troši... Veliki deo sredstava među našim vernicima pokazuje se štetnim za one koji ih čuvaju. (1T 492)SPS 138.4