Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents
Исус Најузвишеније Име Од Свих - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    Бескрајна Љубав, 12. јануар

    Ако ли не опраштате људима гријеха њиховијех, ни Отац ваш неће опростити вама гријеха вашијех. (Матеј 6,15)JNNSer 16.1

    Када се неко окрене од несавршених људи да би посматрао Исуса, у његовом карактеру догађа се божанско преображење. Христов Дух, делујући на срце, прилагођава га Његовом лику. А онда, на вама је да уздигнете Исуса. Нека ваше духовне очи посматрају „Јагње Божје које узе на се гријехе свијета” (Јован 1,29). Када се будете укључили у Његово дело, сетите се да „ће онај који обрати грјешника с кривога пута спасти душу од смрти и покрити мноштво гријеха” (Јаков 5,20).JNNSer 16.2

    „Ако ли не опраштате људима греха њихових, ни Отац ваш неће опростити вама греха ваших.” (Матеј 6,15) Ништа не може оправдати непомирљив дух. Онај ко је немилостив према другима показује да ни он сам нема дела у Божјој благодати која опрашта грехе. Божанско опроштење привлачи душу залуталога великом срцу Бескрајне Љубави. Река божанског сажаљења тече у душу грешника, а из ње у душе других. Нежност и милост које је Христос показао у свом савршеном животу, видеће се у животу оних који имају део у Његовој благодати. Али „ако ко нема Духа Христова, он није Његов” (Римљанима 8,9). Такав се отуђио од Бога, и једино је спреман за вечно одвајање од Њега.JNNSer 16.3

    Истина, он је некада примио опроштење од Бога, али његов немилостиви дух показује да сада одбацује Божју љубав која опрашта. Он сам одвојио се од Бога и налази се у истом положају у коме је био пре опроштења. Он се одрекао свога покајања, а његови греси оптерећују га као да се никада и није покајао.JNNSer 16.4

    Међутим, велика поука ове кратке приче крије се у разлици између Божјег сажаљења и тврдоће човековог срца, у чињеници да божанска милост која опрашта треба да буде мера његове способности опраштања...JNNSer 16.5

    Нама се не прашта зато што опраштамо, већ док опраштамо. Темељ потпуног опроштења налази се у незаслуженој Божјој љубави, а ми својим понашањем према другима показујемо да ли је та љубав постала и наша. (Поуке великог Учитеља, стр. 250.251. оригинал)JNNSer 16.6

    За даље размишљање: Да ли сам склон томе да одређујем вредност греха, сматрајући да су неки гори од других? Како ова склоност утиче на моју способност да опраштам грехе за које ја можда нисам крив?JNNSer 16.7

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents