На челу људског рода, 25.април

Који је обличје Бога што се не види, који је рођен прије сваке твари. (Колошанима 1,15)JNNSer 122.1

Ово је време у коме сваки човек на одговорном положају и сваки верник Цркве треба сваку појединост из свог рада потпуно да усклади са учењима Божје Речи. Неуморном будношћу, ватреном молитвом, Христовим речима и делима, треба да покажемо свету какву Цркву Бог жели да има.JNNSer 122.2

Са свог узвишеног положаја, Христос, Цар славе, Величанство неба, видео је у каквом стању се људи налазе. Он је осетио сажаљење према људским бићима утонулим у слабости и грехе, и дошао је на ову Земљу да открије шта Бог значи човечанству. Напустивши царске дворове, и заоденувши своју божанску природу људском, лично је дошао на овај свет да би нас ради показао савршен карактер. Он није изабрао да борави међу богатима на земљи. Био је рођен у сиромаштву, од скромних родитеља, и живео у презреном селу Назарету. Чим је био довољно стар да држи алат, делио је терет старања о породици.JNNSer 122.3

Христос се понизио и стао на чело људског рода, да се суочи с искушењима и издржи невоље с којима се људи суочавају и које морају издржати. Он је морао да сазна шта људски род мора да претрпи од палог непријатеља да би знао како да помогне онима који се суочавају с искушењем.JNNSer 122.4

Христос је постављен да буде наш Судија. Отац није Судија. Ни анђели то нису. Онај исти који је узео човекову природу, који је у овом свету живео савршеним животом, треба да нам суди. Само Он и може да нам буде Судија. Да ли ћете ово запамтити, браћо? Да ли ћете запамтити, проповедници? Да ли ћете запамтити, очеви и мајке? Христос је узео људску природу да би могао бити наш Судија. Ниједан од нас није постављен да суди ближњима. Све што можете учинити јесте да себе дисциплинујете. Преклињем вас у име Христово да послушате савет који вам Он даје да се никада не постављате на место судије. Ова порука је из дана у дан одзвањала у мојим ушима: „Сиђите са судијске столице. Сиђите понизно.”JNNSer 122.5

Никада није било важније него сада да се одрекнемо себе и свакога дана узимамо свој крст. У којој мери смо вољни да се одрекнемо себе? (Testimony Treasures, св. 3, стр. 382.383)JNNSer 122.6

За даље размишљање: Шта је мој крст? Шта ћу узети данас док следим Христа?JNNSer 122.7