Вођа, 23. септембар

Покажи ми, Господе, путеве своје, научи ме ходити стазама Твојим. (Псалам 25,4)JNNSer 278.1

Господ каже: „Призови Ме у невољи својој!” (Псалам 50,15) Он нас позива да пред Њега изнесемо своје тешкоће и невоље, своју потребу за божанском помоћи. Он нам налаже да будемо брзи да Му се обратимо у молитви. Чим се тешкоће појаве, треба да Му упутимо своје искрене, озбиљне молитве. Својим упорним молитвама пружићемо доказ свог дубоког поверења у Њега. Свест о нашој потреби нагони нас да се озбиљно молимо, а наш небески Отац биће дирнут нашим молбама.JNNSer 278.2

Они који због своје вере трпе понижења или прогонства, често су у искушењу да помисле да их је Бог заборавио. У очима људи они представљају мањину. По свему изгледа да њихови непријатељи ликују над њима. Али нека не муче своју савест! Онај који је патио њих ради, који је носио њихове туге и жалости, није их заборавио!JNNSer 278.3

Божја деца нису остављена сама и без одбране. Молитва покреће руку Свемогућега. Молитвом вере многи „побиједише царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, ојачаше од немоћи, посташе јаки у биткама, растјераше војске туђе” (Јеврејима 11,33.34).JNNSer 278.4

Ако свој живот посветимо Његовој служби, никада нећемо бити у положају за који се Бог није припремио. Без обзира каква је наша ситуација, имамо Вођу који ће усмерити наш пут; ма какве биле наше невоље, имамо сигурног Саветника; ма какве да су наше туге и жалости, ма колика наша усамљеност, имамо Пријатеља који саосећа са нама. Уколико у своме незнању начинимо погрешан корак, Христос нас неће оставити. Његов глас, јасно и одређено, говори: „Ја сам Пут и Истина и Живот!” (Јован 14,6) „Јер ће избавити убогога који цвили и невољнога који нема помоћника!” (Псалам 72,12)JNNSer 278.5

Господ изјављује да ће Му на част служити они који желе да буду близу Њега, да верно обављају Његову службу. (Поуке великог Учитеља, стр. 172.173. оригинал)JNNSer 278.6

За даље размишљање: Ја „никад нећу бити у положају за који се Бог није припремио”. Ако је то истина, зашто постајем узнемирен када се суочавам са тешким околностима?JNNSer 278.7