Велики Бог, 16. март

И не владајте се према овоме вијеку, него се промијените обновљењем ума својега. (Римљанима 12,2)JNNSer 81.1

У животу ученика Јована наступило је истинско посвећење. За време блиског дружења са Исусом Христом, често је од Спаситеља добијао опомене и савете; те укоре је понизно прихватао. Када се карактер великога Бога открио пред његовим очима, уочио је своје недостатке, а ово откриће га је учинило понизним и скромним. Из дана у дан, као супротност свом насилничком духу, пратио је Исусову нежност и стрпљивост и слушао Његове поуке о понизности и стрпљивости. Из дана у дан његово срце је чезнуло за Христовом близином све док, коначно, из љубави према Учитељу није изгубио из вида себе. Снага и нежност, достојанство и кротост, сила и стрпљење - особине које је гледао у свакодневном животу Божјега Сина, испуњавале су дивљењем његову душу. Потчинио је свој напрасити, частољубиви карактер Христовој преображавајућој сили, а божанска љубав створила је у њему промену карактера.JNNSer 81.2

У изразитој супротности са посвећењем које се показало у Јовановом животу, било је искуство његовог друга у учеништву, Јуде Искариотског. Јуда је као и његов друг, тврдио да је Христов ученик, али је задржао једино обличје побожности. Није био равнодушан према лепоти Христовог карактера, и често би, док је слушао Спаситељеве речи, осведочење обузимало његову душу, међутим, није могао да понизи своје срце нити да призна своје грехе. Одбацујући божански утицај, осрамотио је Учитеља кога је тврдио да воли. Јован се искрено борио против својих слабости, док је Јуда оптерећивао своју савест и попуштао искушењу...JNNSer 81.3

Јован и Јуда представници су оних који тврде да су Христови следбеници. Оба ученика имали су исте могућности да проучавају и следе божански Узор. Обојица су се свакодневно дружили са Исусом и уживали предност да слушају Његова учења. Сваки од њих имао је озбиљне карактерне недостатке; и сваки од њих је имао приступ божанској благодати која преображава карактер. Али, док је један понизно учио крај Христових ногу, други је показивао да не припада онима који творе Реч, већ само слушаоцима. Један је свакога дана умирао себи и побеђивао грех, и на крају био посвећен истином; док је други, одупирући се преображавајућој сили благодати, попуштајући себичним жељама, коначно постао сотонин заробљеник. (Апостолска црква - Христовим трагом, стр. 557.558. оригинал)JNNSer 81.4

За даље размишљање: Да ли се одупирем Божјој преображавајућој сили у некој области свог живота?JNNSer 81.5