Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents
Исус Најузвишеније Име Од Свих - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First

    Невидљиви, 11. новембар

    Вјером остави Мисир, не побојавши се љутине цареве; јер се држаше Онога који се не види, као да Га виђаше. (Јеврејима 11,27)JNNSer 329.1

    Васпитање које је Мојсије добио у Египту било му је помоћ у многом погледу; али, најдрагоценија припрема за његово животно дело била је она коју је стекао док је био запослен као пастир. Мојсије је био плаховите нарави. У Египту као успешан војсковођа или миљеник фараона и народа, навикао је да га хвале и да му ласкају. Он је привлачио народ. Надао се да ће својим снагама извршити дело ослобођења Израиља. Поука коју је требало да научи као Божји представник веома се разликовала. Док је своје стадо водио кроз планинску дивљину и на зелене ливаде у долинама, он је учио о вери и понизности, стрпљењу, кротости и пожртвовању. Научио је да брине о слабима, да негује болесне, да тражи изгубљене, да подноси непокорне, да води рачуна о јагањцима и храни старе и слабе.JNNSer 329.2

    У овом послу Мојсије се приближио Великом Пастиру. Он је био чврсто сједињен са Свецем Израиљевим. Он више није замишљао да ће извршити велики посао. Желео је да изврши посао који му је био поверен, верно, као Богу. Препознао је Божје присуство у својој околини. Цела природа му је говорила о Невидљивом. Познавао је Бога као личног Бога и разматрајући Његов карактер, све потпуније прихватао сазнање о Његовој присутности. Он је нашао уточиште у вечном наручју.JNNSer 329.3

    После оваквог искуства, Мојсије је чуо позив са Неба да свој пастирски штап замени скиптром власти, да напусти своје стадо оваца и преузме вођство Израиља. Божанско наређење затекло га је притиснутог малодушношћу, недостатком самопоуздања и спорим изражавањем. Био је опхрван осећањем своје неспособности да буде представник Бога. Међутим, прихватио је задатак, потпуно поклањајући своје поверење Господу. Величина његовог задатка покренула је најбоље снаге његовог ума. Бог је благословио његову послушност и он је постао речит, пун наде, присебан, оспособљен за највећи задатак који је икада поверен човеку. За њега је написано: „Али не уста више пророк у Израиљу као Мојсије, којега Господ позна лицем к лицу.” (5. Мојсијева 34,10) (У потрази за бољим животом, стр. 474.475. оригинал)JNNSer 329.4

    За даље размишљање: Од чега морам да се одучим да бих вршио узвишенију службу за Бога?JNNSer 329.5