Пријатељ грешника, 22. јул

Кад речем безбожнику: Безбожниче, погинућеш; а ти не проговориш и не опоменеш безбожника да се прође пута својега; тај ће безбожник погинути за своје безакоње; али ћу крв његову искати из твоје руке. (Језекиљ 33,8)JNNSer 213.1

Свако понижавање, укор и окрутност, све на шта је сотона могао да наведе људско срце да измисли, све је окушано на Христовим следбеницима. И оно ће се поново испунити на изразит начин; јер је телесно срце и сада у непријатељству са Божијим законом, и не може се покорити његовим заповестима. Имамо велику предност што живимо под владавином где можемо да обожавамо Бога према налозима савести. Међутим, људска природа данас није у већој мери у складу са Христовим начелима него што је била у протеклим вековима. Свет је и даље у супротности са Исусом. Иста мржња која је изазвала повик: „Распни Га, распни!” и даље делује у деци непослушности. Исти сотонски дух који је у мрачном средњем веку слао људе у тамнице, у прогонство и на ломачу, који је замислио нарочита инквизиторска мучења, који је извршио покољ у Вартоломејској ноћи, који је запалио ватре Смитфилда, и даље ради са злокобном енергијом у непрепорођеним срцима.JNNSer 213.2

Иако се од нас очекује да се у поступању према својим непријатељима угледамо на Христа, ми не смемо, да бисмо сачували мир, заташкавати мане оних за које видимо да греше. Исус, Спаситељ света, никад није постизао мир покривањем безакоња, нити било чиме што би подсећало на компромис. Премда је Његово срце увек било преплављено љубављу према свим људима, никада није био попустљив према њиховим гресима. Био је пријатељ грешника, и не би ћутао док су следили правац који доноси пропаст њиховој души - души коју је Он откупио сопственом крвљу. Строго је укоравао сваки порок. Он се залагао да човек буде веран себи тиме што ће постати све што Бог од њега хоће, веран својим вишим и вечним интересима. Док живи у свету оштећеном и жигосаном клетвом коју је донела непослушност, Он не може бити у миру са тим светом, ако га не упозори, не поучи, не укори. То би значило постизати мир по цену занемаривања дужности. Његов мир састојао се у свесности да је извршио вољу свог Оца, а не у стању ствари насталом као резултат невршења своје дужности. (Review and Herald, 16. јануар 1900)JNNSer 213.3

За даље размишљање: Како се односим према људима који отворено чине грех?JNNSer 213.4