Умирући Творац, 15.јул

Оче Мој, ако је могуће да Ме мимоиђе чаша ова; али опет не како Ја хоћу него како Ти. (Матеј 26,39)JNNSer 206.1

Сотона је жестоким искушењем наваљивао на Исусово срце. Спаситељ није могао да види преко гроба. Нада Му није показивала да ће изаћи из гроба као победник нити говорила о томе да је Отац прихватио Његову жртву. Бојао се да је грех тако одвратан Богу да ће Њихово раздвајање бити вечно. Христос је осећао патњу коју ће осећати грешник, када се милост не буде више заузимала за грешни људски род. Осећање греха који је навукао Очев гнев на Њега као на човекову замену, загорчало је чашу коју је пио и сломило срце Божјег Сина.JNNSer 206.2

Зачуђени анђели били су очевици Спаситељеве ужасне агоније. Небеске војске заклониле су своје лице од страховитог призора. Беживотна природа изразила је своје саучешће према вређаном и умирућем Творцу. Сунце је одбило да гледа овај страшан призор. Његови сјајни зраци обасјавали су Земљу у подне, а онда одједном као да су ишчезли. Потпуна тама, као мртвачки покров, обавила је крст. „Тама би по свој земљи до сахата деветога.” Није било никаквог помрачења или неког другог узрока овој тами тако дубокој као у поноћ кад нема Месеца и звезда. То је било натприродно сведочанство које је дао Бог да би утврдио веру потоњих нараштаја.JNNSer 206.3

Божја присутност била је сакривена у том густом мраку. Од мрака начинио је Себи заклон и сакрио своју славу од људских очију. Бог и Његови свети анђели били су поред крста. Отац је био са својим Сином. Ипак, Његова присутност није била откривена. Кад би Његова слава заблистала из облака, уништила би сваког посматрача. У том часу ужаса, Христос није могао бити утешен Очевом присутношћу. Сам је газио у каци и никог од људи није било уз Њега.JNNSer 206.4

Овим густим мраком Бог је заклонио последњу људску самртну муку свога Сина. Сви који су видели Христове патње били су осведочени у Његово божанство. Када су људи једном видели то лице, никада га нису могли заборавити. Као што је Каиново лице носило траг злочина, тако је Христово лице откривало невиност, мирноћу и доброту - Божји лик. (Чежња векова, стр. 753.754. оригинал)JNNSer 206.5

За даље размишљање: На које начине су дела стварања „плакала” на дан када је Исус умро?JNNSer 206.6