Гост, 15. децембар

Ево стојим на вратима и куцам: Ако ко чује глас Мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њим, и он са Мном. (Откривење 3,20)JNNSer 364.1

Наш Спаситељ је ценио тихи дом и пажљиве слушаоце. Он је чезнуо за људском нежношћу, љубазношћу и топлином. Они који су прихватали небеско поучавање, које је Он увек био спреман да да, били су веома благословени. Док је мноштво ишло за Христом преко отворених поља, откривао им је лепоте из света природе. Тежио је да отвори очи њиховог разума, да би могли видети како Божја рука одржава свет. Да би покренуо уважавање Божје доброте и доброчинства, управљао је пажњу својих слушалаца на росу која нежно пада, на благе пљускове кише и на сјајно Сунце подједнако поклоњено и добрима и злима. Желео је да људи потпуније схвате пажњу коју Бог поклања људским оруђима која је створио. Међутим, мноштво није било спремно да слуша, па је у дому у Витанији Христос налазио одмор од исцрпљујућег сукоба у јавном животу. Ту је захвалним слушаоцима отварао књиге Провиђења. У овом присном разговору својим слушаоцима откривао је оно што није покушавао да каже том разноликом мноштву. Није имао потребе да својим пријатељима говори у причама.JNNSer 364.2

Док је Христос износио своје дивне поуке, Марија је седела крај Његових ногу, као предан слушалац пун поштовања. Једном приликом, Марта, заузета бригом око припремања обеда, дошла је Христу говорећи: „Господе, зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.” То је било у време Христове прве посете Витанији. Спаситељ и Његови ученици управо су стигли са свог заморног пешачења из Јерихона. Марта се бринула да им обезбеди удобност и у својој брижности заборавила љубазност коју дугује свом Госту. Исус јој је одговорио благим и стрпљивим речима: „Марта, Марта, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно. Али је Марија добри дијел изабрала, који се неће узети од ње.” (Лука 10,40-42) Марија је у свој ум слагала драгоцене речи које су силазиле са Спаситељевих усана, речи које су јој биле драгоценије од најскупоценијих земаљских драгуља.JNNSer 364.3

То „једно” што је било потребно Марти био је благи дух оданости, дубље старање за знање о будућем бесмртном животу и врлинама неопходним за духовно напредовање. Требало је да се мање стара за пролазно, а више за оно што ће вечно трајати. (Чежња векова, стр. 524.525. оригинал)JNNSer 364.4

За даље размишљање: Шта могу да учиним да Исусу данас пожелим добродошлицу у свој дом и срце?JNNSer 364.5