Апостол је гледао у оно што га чека, не с несигурношћу или страхом, већ с радосном надом и чежњивим ишчекивањем. Када је стао на место свога мучеништва, није видео мач крвника или земљу која ће за неколико тренутака примити његову крв, већ је тог летњег дана подигао поглед према плавом небу и према престолу Свемогућега.JNNSer 257.2

Тај човек вере гледао је лестве из Јаковљевог виђења, лестве које су представљале Христа, који је повезао Небо и Земљу, ограниченог човека са бескрајним Богом. Његова вера ојачала је када је схватио како су се патријарси и пророци ослањали на Онога који је и њему био Утеха и Ослонац и за кога ће и он дати свој живот. Од тих светих људи који су из столећа у столеће сведочили за своју веру, он је пратио уверавања да је Бог истинит и веран. Своје пријатеље апостоле који су се проповедањем Јеванђеља суочили са верским лицемерјем и незнабожачким сујеверјем, прогонствима и презиром, који нису марили ни за свој живот само да би могли високо уздигнути видело крста усред мрачног лавиринта неверства - и њих је слушао како сведоче за Исуса као Божјег Сина, као Спаситеља света. Са мучилишта, са ломача, из тамница, из понора и пећина земаљских, допирали су до његових ушију победнички покличи мученика. Он је слушао сведочење непоколебљиве душе, која, иако одбачена, измучена и прогоњена, пружа неустрашиво и свечано сведочанство о својој вери, говорећи: „Знам коме веровах!” Сви они су, дајући свој живот за веру, објавили свету да је Онај у кога су се уздали способан да им осигура потпуно спасење.JNNSer 257.3

Откупљен Христовом жртвом, опран од греха у Његовој крви, одевен у одећу Његове праведности, Павле је сведочио самоме себи да је његова душа драгоцена у очима његовог Откупитеља. Његов живот је био сакривен са Христом у Богу и он је остао дубоко уверен да је Онај који је победио смрт у стању да сачува и оне који су Му поверени као свети залог. Његов ум ухватио се за Спаситељево обећање: „И Ја ћу га васкрснути у последњи дан!” (Јован 6,40) Његове мисли и наде биле су усредсређене на Други долазак његовог Господа. И када се мач крвника спустио и сенка смрти покрила мученика, његова последња мисао била је посвећена будућности, као што ће то бити и његова прва мисао после великог пробуђења, да сретне великог Дародавца живота, који ће га добродошлицом дочекати да уђе у радост благословених. (Апостолска црква -Христовим трагом, стр. 511-513. оригинал)JNNSer 257.4

За даље размишљање: Да ли познајем Онога у кога верујем, Онога који је моја једина нада?JNNSer 257.5

Најискренији Пријатељ, 1. септембар

Једини Помоћник, 3. септембар