Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents
Исус Најузвишеније Име Од Свих - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    Онај који је бринуо, 7. мај

    По том познасмо љубав што Он за нас душу своју положи: Ми смо дужни полагати душе за браћу. (1. Јованова 3,16)JNNSer 135.1

    „Јер Син Човечиј није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.” Међу својим ученицима Христос је у сваком смислу био Онај који је бринуо и носио терет. Он је делио њихово сиромаштво, за њих показивао самоодрицање, ишао је пред њима да поравна тешка места и ускоро ће завршити своје дело на Земљи полагањем свога живота. Начело по коме је Христос деловао треба да покреће вернике Цркве која је Његово тело. Љубав је план и основа спасења. У Христовом царству највећи су они који следе пример који је Он дао и делују као пастири Његовог стада.JNNSer 135.2

    Павлове речи откривају право достојанство и част хришћанског живота: „Јер премда сам слободан од свију, свима себе учиних робом”, „не тражећи своје користи него многијех, да се спасу.” (1. Коринћанима 9,19; 10,33)JNNSer 135.3

    У питањима савести душа мора остати слободна. Нико не сме да влада туђим умом, да доноси суд уместо другога или му прописује дужност. Бог свакој души даје слободу мишљења и слободу да следи своја убеђења. „Тако ће дакле сваки од нас дати Богу одговор за себе.” Нико нема право да утопи своју личност у личности другога. У свему што је повезано са начелом треба „сваки да буде увјерен за своју мисао” (Римљанима 14,12.5). У Христовом царству не постоји никакво угњетавање од господара, никакве принуде на одређено понашање. Небески анђели не долазе на Земљу да владају и захтевају одавање поштовања, већ као весници милости да сарађују са људима на уздизању човечанства.JNNSer 135.4

    Начела и речи из Спаситељевог поучавања у својој божанској лепоти пребивале су у сећању вољеног ученика. До последњих Јованових дана тежиште његовог сведочанства Црквама било је: „Јер је ово заповијест коју чусте испочетка, да љубимо један другога.” „Потом познасмо љубав што Он за нас душу своју положи: Ми смо дужни полагати душу за браћу.” (1. Јованова 3,11.16) (Чежња векова, стр. 550.551. оригинал)JNNSer 135.5

    За даље размишљање: Исус је показивао љубав која је увек настојала да подигне изгубљене. Да ли моја љубав према Исусу подиже иког другог осим мене?JNNSer 135.6

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents