Небески Првенац, 21. октобар

Знајући да се пропадљивијем сребром или златом не искуписте из сујетнога својег живљења, које сте видјели од отаца; него скупоцјеном крвљу Христа, као безазлена и пречиста Јагњета. (1. Петрова 1,18.19)JNNSer 307.1

Отприлике четрдесет дана после рођења, Јосиф и Марија однели су Христа у Јерусалим да „га метну пред Господа” и принесу жртву. То је било по јеврејском закону, па му се Христос као човекова замена морао повиновати у свакој појединости. Он је већ био подвргнут обреду обрезања, као знаку Његове послушности закону.JNNSer 307.2

Закон је тражио да мајка принесе једногодишње јагње на жртву паљеницу и младог голуба или грлицу као жртву за грех. Међутим, закон је предвиђао да сиромашним родитељима, који нису могли да донесу јагње, могу бити прихваћене две грлице или два голуба, једног за жртву паљеницу, а другог за жртву за грех.JNNSer 307.3

Жртве које су приношене Господу морале су да буду без мане. Ове жртве представљале су Христа и из њих се види да је и сам Исус био без икакве телесне мане. Он је био „безазлено и пречисто јагње” (1. Петрова 1,19). Његов телесни састав није био оштећен никаквом маном; Његово тело било је снажно и здраво. Целог свог живота живео је у складу са природним законима. И физички и духовно био је пример онога што је Бог замислио да човечанство буде послушношћу Његовим законима.JNNSer 307.4

Посвећење првенаца има своје порекло у најстаријим временима. Бог је обећао да ће дати небеског Првенца да спасе грешника. Свако домаћинство требало је да усвоји овај дар посвећујући свог првенца. Он је требало да буде посвећен свештеничкој служби, као Христов представник међу људима.JNNSer 307.5

Приликом ослобођења Израиља из Египта, поново је дата заповест о посвећењу првенаца. Док су Израиљева деца била у египатском ропству, Господ је упутио Мојсија да фараону, египатском цару, каже: „Овако каже Господ: Израиљ је син Мој, првенац Мој. И казах ти: Пусти сина Мојега да Ми послужи. А ти га не хтје пустити; ево Ја ћу убити сина твојега, првенца твојега.” (2. Мојсијева 4,22.23) (Чежња векова, стр. 50.51. оригинал)JNNSer 307.6

За даље размишљање: Ако је Исус био мој савршен „пример”, како се могу угледати на Њега?JNNSer 307.7