Спаситељ који опрашта грехе, 30. октобар

Ако признајемо гријехе своје, вјеран је и праведан да нам опрости гријехе наше, и очисти нас од сваке неправде. (1. Јованова 1,9)JNNSer 316.1

Бог не диже руке од нас због наших греха. Можемо погрешити и жалостити Његовог Духа, али када се покајемо и дођемо к Њему скрушена срца, Он нас неће одбити. Уклонимо препреке. Неговали смо погрешна осећања и било је охолости, самодовољности, нестрпљивости и мрмљања. Све нас ово одваја од Бога. Морамо признати грехе; милост мора дубље деловати на срце. Они који су слаби и обесхрабрени могу постати снажни у Богу и чинити племенита дела за Господара. Али морају радити из племенитих побуда; не смемо бити под утицајем себичних побуда.JNNSer 316.2

Морамо учити у Христовој школи. Ништа осим Његове праведности не може нам дати право ни на један благослов завета милости. Дуго смо времена чезнули за овим благословима и покушавали да их добијемо, али их нисмо примили зато што смо неговали мисао да можемо учинити нешто што би нас удостојило да их добијемо. Нисмо одвратили поглед од самих себе верујући да је Христос живи Спаситељ. Не смемо мислити да ће нас спасити наше властите врлине и заслуге; Христова милост наша је једина нада за спасење. Господ обећава преко свог пророка: „Нека безбожник остави свој пут и неправедник мисли своје; и нека се врати ка Господу, и смиловаћу се на њ, и к Богу нашему, јер прашта много.” (Исаија 55,7) Морамо веровати у јасно обећање и не прихватати тренутна осећања уместо вере. Кад у потпуности будемо веровали Богу, кад се поуздамо у заслуге Исуса као Спаситеља који опрашта грехе, примићемо сву помоћ коју можемо пожелети.JNNSer 316.3

Ми гледамо на себе као да имамо силу да се сами спасемо, али Исус је умро за нас управо зато што смо беспомоћни и то не можемо учинити. У Њему је наша нада, наше оправдање и наша праведност. Не треба да паднемо у малодушност нити да се бојимо да немамо Спаситеља или да Он нема милосрђа према нама. Управо у овом тренутку Он врши своју службу за нас позивајући нас да Му приђемо у својој беспомоћности и примимо спасење. Ми Га срамотимо својим неверовањем. (Selected Messages, св. 1, стр. 350.351)JNNSer 316.4

За даље размишљање: Каква је улога осећања у мом духовном искуству? Како чиним да вера, пре него осећања, буде извор мојих поступака?JNNSer 316.5