Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents
Исус Најузвишеније Име Од Свих - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    март

    Заступник код Божјег престола, 1. март

    Ко ће осудити?Христос Исус, који умрије, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли се за нас? (Римљанима 8,34)JNNSer 66.1

    Када су се ученици са Маслинске горе вратили у Јерусалим, људи су их гледали, очекујући да на њиховим лицима запазе израз жалости, збуњености и пораза, али могли су видети само радост и победу. Ученици се нису више жалили због изневерених нада. Они су видели васкрслог Спаситеља, а речи Његовог опроштајног обећања непрестано су одјекивале у њиховим ушима.JNNSer 66.2

    Послушни Христовој заповести, чекали су у Јерусалиму да се испуни Очево обећање - да се излије Свети Дух. Нису чекали беспослено. Извештај каже да су били „једнако у цркви, хвалећи и благосиљајући Бога” (Лука 24,53). Окупљали су се, такође, да изнесу своје молбе Оцу у име Исусово. Знали су да имају представника на Небу, заступника код Божјег престола. Пуни свечаног страхопоштовања сагињали су се у молитви, понављајући обећање: „Заиста, заиста вам кажем да што год узиштете у Оца у име Моје, даће вам. Дослије не искасте ништа у име Моје; иштите и примићете, да радост ваша буде испуњена.” (Јован 16,23.24) Све више и више пружали су руку вере, подржану моћним доказом: „Христос Исус, који умрије, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли се за нас.” (Римљанима 8,34)JNNSer 66.3

    Док су чекали испуњење обећања, ученици су понизили своја срца у правом покајању и признавали своје неверовање. Када су призивали у сећање речи које им је Христос упутио пре своје смрти, потпуније су схватили њихово значење. Истине које су биле потиснуте из њиховог сећања сада су се вратиле у њихове мисли, и они су их понављали једни другима. Приговарали су једни другима што су погрешно разумели Спаситеља. Као у некој процесији, призор за призором из Његовог узвишеног живота, ређали су се пред њима. Док су размишљали о Његовом чистом, светом животу, осећали су да никакав напор не би био сувише превелик, ниједна жртва претешка, када би својим животом могли посведочити о благости Христовог карактера. О, када би могли још једном да проживе протекле три године, мислили су, како би се друкчије понашали! (Апостолска црква -Христовим трагом, стр. 35.36. оригинал) JNNSer 66.4

    За даље размишљање: Да ли оно што Исус тренутно чини за мене у мом животу и на небу примам као нешто што се само по себи разуме? Како истински могу да ценим сваки тренутак који проводим са Исусом?JNNSer 66.5

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents