Они који размишљају о последицама убрзавања или ометања Јеванђеља обично мисле о последицама које то оставља на њих или на свет. Ретки размишљају како то делује на Бога. Мало људи мисли на патње које је грех проузроковао нашем Створитељу. Цело Небо трпело је у Христовој самртној борби; то трпљење није ни почињало нити се завршавало Његовим појављивањем у обличју човека. Крст нашим отупелим чулима открива бол који је грех, од самог свог зачетка, наносио Божјем срцу. Богу наноси бол свако удаљавање од правде, свако окрутно дело, сваки човеков неуспех да достигне божански идеал. Кад су некада давно на Израиљ дошле невоље као неизбежна последица одвајања од Бога - подложност непријатељима, окрутност и смрт, било је речено да „стадоше служити Господу; и сажали Му се ради муке синова Израиљевијех”. „У свакој тузи њиховој Он бјеше тужан... и подиже их и носи их све вријеме.” (Судије 10,16; Исаија 63,9)JNNSer 105.2

Његов „Дух моли се за нас уздисањем неисказанијем”. Док „сва твар уздише и тужи с нама” (Римљанима 8,26.22), срце бесконачног Оца саосећа у болу. Наш свет је велика кућа јада, призор такве беде да се не усуђујемо ни својим мислима да дозволимо да се њоме баве. Да смо схватили колика је, терет би био заиста неподношљив. Али Бог све то осећа. Да би уништио грех и његове последице, Он је жртвовао свога Најдражега и нама дао моћ да у сарадњи с Њим, том призору беде учинимо крај. „И проповједиће се ово Јеванђеље о царству по свему свијету за свједочанство свијем народима. И тада ће доћи посљедак.” (Матеј 24,14) (Васпитање, стр. 263.264. оригинал)JNNSer 105.3

За даље размишљање: Када је Бог тога дана с Неба објавио да је Исус Његов љубљени Син који је по Његовој вољи, знао је шта чека Исуса - живот патње и смрт. Као што је Елен Вајт забележила, цело небо је патило са Исусом. Да сам ја био на Небу у то време када је Исус патио на Земљи да спасе пало човечанство од греха, шта сам могао да кажем или учиним да утешим Бога Оца?JNNSer 105.4

Извор благослова, 7. април

Кладенац живота, 9.април