Пример, 8. новембар

А камоли Бог неће одбранити избранијех својијех који Га моле дан и ноћ? (Лука 18,7)JNNSer 326.1

„Зато суд одступи натраг, и правда стоји далеко, јер истина паде на улици и правда не може да прође. И истине је нестало, и ко се уклања ода зла, постаје плијен.” (Исаија 59,14.15) Ове речи испуниле су се у Христовом животу на Земљи. Он је био веран Божјим заповестима, одбацујући људску традицију и захтеве који су постављани уместо њих. Управо због тога био је омрзнут и прогањан. Ова историја се понавља. Закони и људска традиција уздижу се изнад Божјег закона, а они који су верни Божјим заповестима трпе понижење и прогонство. Христос је због своје верности Богу био оптужен да крши Суботу и хули на Бога. Говорили су да је опседнут демонима, објављивали да је Велзевул. Његове следбенике на сличан начин оптужују и погрешно представљају. Сотона се нада да ће их тако навести на грех и срамоту бацити на Бога.JNNSer 326.2

Карактер судије у овој краткој причи, судије који се није бојао Бога нити срамио људи, Христос је представио да би приказао врсту суђења које је тада обављано и с којим ће се ускоро и сам суочити приликом свог суђења. Он је желео да Његов народ из свих времена схвати колико се мало у тренутку невоље може ослонити на земаљске управитеље и судије. Божји изабраници често морају стати пред људе на службеним положајима који Божју реч нису учинили својим водичем и саветником, и који следе своје непосвећене, неукроћене нагоне.JNNSer 326.3

Христос је говорећи о неправедном судији показао шта морамо чинити. „А камоли Бог неће одбранити избранијех својијех који Га моле дан и ноћ?” Христос, наш пример, није ништа учинио да се одбрани или ослободи. Он је Богу у руке предао свој случај. Ни Његови следбеници не смеју оптуживати или осуђивати, или прибегавати сили да себе избаве.JNNSer 326.4

Када се појаве наизглед необјашњиве невоље, не смемо дозволити да поремете наш мир. Без обзира колико се неправедно према нама поступа, не смемо се гневити. Гајењем духа освете само ћемо себи нанети штету. Поткопаћемо своје поверење у Бога и ожалостити Светог Духа. Уз нас се налази сведок, небески весник, који ће уместо нас подигнути заставу насупрот нашим непријатељима. Он ће нас заштитити светлим зрацима Сунца праведности, кроз које сотона не може да продре. Он не може да заобиђе тај штити свете светлости. (Поуке великог Учитеља, стр. 170-172. оригинал)JNNSer 326.5

За даље размишљање: Уколико се не осветим када ми неко учини нешто нажао, како ће ме Бог одбранити?JNNSer 326.6