6 - ЗДРАВ УМ

Извор истинске среће. — Неки људи имају болесну машту и веру сматрају тиранином који над њима влада гвозденом палицом. Такви људи непрестано тугују због изопачености и ридају због неког нестварног зла. У њиховим срцима нема љубави; на њиховим лицима увек се види намрштеност. Они се згражавају због невиног смеха младих, или било чијег. Они сматрају да су сви облици рекреације или забаве грех, мислећи да ум мора стално бити строг, напрегнут до крајњих граница. То је једна крајност.УКЛ 45.1

Други сматрају да ум мора увек бити опуштен, да мора смишљати нове забаве и промене да би био здрав. Они се на то навикавају и тако постају зависни од узбуђења и нелагодно им је кад их нема. То нису прави хришћани. Они одлазе у другу крајност.УКЛ 45.2

Права хришћанска начела отварају свима извор среће чија је висина и дубина, дужина и ширина немерљива. Христос у нама је Извор воде која тече у живот вечни. То је непресушни извор од кога хришћанин може пити кад хоће, извор који никада не пресушује. (1Т 565,566; 1867)УКЛ 45.3

Ватреност која брзо бледи. — Не треба да дајемо потпору духу усхићења који изазива краткотрајно одушевљење, а онда брзо бледи остављајући за собом разочарање и потиштеност. Потребан нам је Хлеб живота који долази с Неба и даје живот души. Проучавајте Божју реч. Не допустите да вама господаре осећања. Сви који раде у Господњем винограду морају схватити да осећања нису исто што и вера. Од нас се не тражи да увек будемо у стању неког заноса. Међутим, потребно је да имамо чврсту веру у Божју реч као у Христово тело и крв. (Lt 17, 1902; Ev 138)УКЛ 45.4

Ни хладна правоверност ни безбрижни либерализам. — Од јасног познавања основне истине не зависи напредак реформе. Док се на једној страни, опасност сакрива у осиромашеној филозофији и тешкој, хладној правоверности, са друге стране у безбрижној слободи постоји друга велика опсност. Темељ сваке далекосежне реформе постављен је у Божјем закону. Ми треба да прикажемо потребу послушности овом Закону јасним и одређеним цртама. Његова начела треба примењивати пред људима. Она су тако вечна и неумитна као и сам Бог. (У потрази за бољим животом, 129; 1905)УКЛ 46.1

Потреба за уравнотеженим умом. — У посланицама се много говори о томе како треба бити здрав у вери. То треба да нас поучи о опрезности. У своје искуство не смемо уносити своје склоности и изразите црте карактера, јер би то драгоцена, узвишена и оплемењујућа начела истине приказало у погрешном светлу, што би друге људе повело на странпутицу. Бити здрав у вери значи више него што многи схватају. То значи исправљање свих заблуда које постоје у нашим мислима и поступцима да не бисмо кварили Божју реч.УКЛ 46.2

За ово наше време потребни су уравнотежени умови, здрави, беспрекорни хришћани. Многи од оних који проповедају Христа имају нездраво искуство. Они не могу поднети ништа што је неповољно. Изгубе стрпљење када помисле да их је неко на било који начин омаловажио или увредио, или ако њихова браћа према њима нису поступала благо и пажљиво како су очекивали. Велики Лекар би их својом неупоредивом умешношћу вратио у стање доброг моралног здравља; међутим, болесник одбија рецепт који Он нуди. Те особе можда ће за кратко применити Божју реч у свом случају, али не постају »творци« те Речи. Они брзо потпадају под утицаје који погодују њиховим природним склоностима делујући насупрот свему што су дотада постигли. (RH, 28. јул 1896.)УКЛ 46.3

Неговати све способности. — Ако се одређене способности развијају на рачун других, у нама се не извршава у потпуности Божја намера, јер све способности имају узајамне везе и у великој мери зависе једне од других. Једна способност не може се делотворно употребити без удела свих у напору да се сачува равнотежа. Ако се једној способности поклони сва пажња и сва снага, док друге мирују, у тој једној способности појавиће се јака склоност одлажења у крајности, јер остале способности нису биле неговане. Неки умови кржљају без одговарајуће равнотеже. Сви умови, природно, нису грађени на исти начин. Наши се умови разликују; неки су јаки у одређеним тачкама, а врло слаби у неким другим. Недостаци који се тако показују не смеју постојати.УКЛ 46.4

Када би они који их имају негом и вежбањем ојачали слабе тачке својег карактера, постали би јаки. (3Т 33; 1872)УКЛ 47.1

Покренути све снаге свог ума. — Да би људи имали добро уравнотежен ум, морају запрегнути и развијати све снаге свог ума. Свет је пун једностраних људи који су постали такви јер су неговали само једну групу својих шособности, док су друге остављали да због запостављања закржљају.УКЛ 47.2

Образовање већине младих је промашено. Они претерују у учењу запостављајући оно што се односи на практичан пословни живот. Људи постају родитељи не размишљајући о својим одговорностима, па тако њихови потомци на скали људских недостатака падају још ниже место. Тако запажамо да се људски род брзо креће у смеру дегенерације.УКЛ 47.3

Стална усмереност према учењу, како се то примењује у школама [година 1872], онеспособљава младе људе за практичан живот. Људски ум тражи акцију. Ако није активан у жељеном смеру, биће акти ван у погрешном. Да бисмо сачували равнотежу ума, у школама се морају удружити рад и учење. (3Т 152,153, 1872)УКЛ 47.4

Услови за напредовање доступни свима. — Потребни су разумни млади људи који знају да цене интелектуалне способности које им је Бог дао и који их негују с највећом пажњом. Вежбање и примена их развија тако да карактер, ако се не занемари неговање срца, има изгледа да стекне поуздану равнотежу. Услови за напредовање доступни су свима. Нека зато нико не разочара Великог Учитеља када дође и затражи род, а осим лишћа не нађе ништа друго. Жеља удружена с чврстом намером, посвећена Христовом милошћу, учиниће чуда. (MS 122, 1899)УКЛ 47.5

Тело, ум и срце под Божјим надзором. — Онај ко истински воли Бога и боји Га се настојећи да доследно спроводи Његову вољу,УКЛ 47.6

покориће своје тело, ум, срце, душу и снагу Богу у службу. Тако је било с Енохом. Он је ходио с Богом... Они који су одлучни у намери да између своје и Божје воље ставе знак једнакости, морају служити Богу и бити Му угодни у свему. Карактер ће тако бити складан, добро уравнотежен, доследан, ведар и прав. (Lt 128, 1897.; HP 190)УКЛ 48.1

Телом треба да владају способности ума. — Право васпитање обухвата цело биће. Оно учи правилном усмеравању човековог бића. Оно нам омогућава да најбоље искористимо мозак, кости и мишиће, тело, ум и срце. Умне способности, као узвишенија сила, треба да господаре царством тела. Природне жеље и страсти морају доспети под надзор савести и духовних осећања. Христос стоји на челу човечанства и Његова је жеља да нас у својој служби поведе узвишеним и светим стазама чистоте. Чудесним деловањем Његове благодати, треба да постанемо потпуни у Њему. (У потрази за бољим животом, 398,399)УКЛ 48.2

Развијен ум и широк карактер. — Божји радници морају се изграђивати као свестрани људи, што значи да треба да изграде ширину карактера, а не да буду једнострани, истрошени, навикли да раде само на један начин, људи који су се нашли у колотечини, немоћни да виде и осете, да се њихове речи и одбрана истине морају прилагођавати врсти људи међу којима се крећу и околностима које им се намећу. Сви непрекидно треба да теже складној развијености свога ума, и савладавању неуравнотежености карактера. То мора бити ваш стални предмет проучавања ако желите постати корисни, успешни Божји сарадници. (Lt 12, 1887; Ev 106)УКЛ 48.3

Сваштарење и безначајности доприносе кржљању ума. — У ум сваког ученика и студента треба се утиснути мисао да ће васпитање остати без резултата ако разум није навикнут да схвата истине божанског откривења и ако срце не прихвати науку Христовог Јеванђеља. Ученик или студент који уместо широких начела Божје речи прихвата општеприхваћене идеје, а своје време и пажњу троши на сваштарење и безначајности, утврдиће да његов ум кржља и малаксава. Његов ум губи способност напредовања. Ум се мора навикнути да увиђа и схвата значајне истине о вечном животу. (RH, 11. новембар 1909; FE 536)УКЛ 48.4

Не преоптерећујте ум бескорисним садржајима. — Васпитање, како се примењује у савременим школама (1897), једнострано је па према томе и погрешно. Као они које је Син Божји откупио, ми смо Његово власништво и зато своје власништво треба да стиче у Христовој школи. За наше школе треба бирати мудре учитеље. Учитељи раде с људским умовима па су одговорни пред Богом да у те умове утисну сазнање о потреби упознавања Христа као личног Спаситеља. Ипак, нико не може истински васпитавати оне који су Божје откупљено благо, ако и сам није научио у Христовој школи како треба учити друге.УКЛ 49.1

У скалду са светлом које сам добила од Бога морам вам рећи да ми је познато да ученици и студенти троше много времена и новца на стицање знања које је за њих безвредно; оно их не оспособљава да послуже својим ближњима у изградњи карактера којим ће бити оспособљени за јединство са светима и анђелима у оној вишој школи. Уместо да младе умове преоптерећујемо гомилом одбојних и непотребних појмова који им у многим случајевима неће бити ни од какве користи, њима треба пружити практично васпитање. Време и новац троши се за стицање бескорисног знања. Ум треба учити пажљиво и мудро да проводи време бавећи се библијском истином. Главни циљ васпитања треба да буде стицање знања о томе како да славимо Бога коме припадамо и по праву стварања и по праву откупљења. Резултат васпитања треба да буде оспособљеност да разумемо Божји глас...УКЛ 49.2

Као лоза са Правога Чокота, и Божја реч је јединство различитости. У њој налазимо савршено, натприродно, тајанствено јединство. Она садржи божанску мудрост која је темељ потпуног и истинског васпитања. Међутим, многи се према овој Књизи равнодушно односе.УКЛ 49.3

Као никада досад, ми данас треба да схватимо истинску науку о васпитању. Ако то пропустимо, никада нећемо добити место у Божјем царству. »А ово је живот вјечни да познају Тебе, јединога истинитога Бога, и кога си послао, Исуса Христа.« (Јован 17,3) Ако је то цена Неба, зар онда своје васпитање не треба да водитимо у том смеру? (Christian Educator, 8/1897)УКЛ 49.4

Владати другима гвозденом палицом срамоти Бога. — Бог неће одобрити ниједан план по коме би човек и на најблажи начин владао својим ближњима и тлачио их. У тренутку када неко почне да влада другима гвозденом палицом, он срамоти Бога и доводи у смртну опасност своју душу и душу своје браће. (7Т 181, 1902)УКЛ 49.5

Треба уравнотежити различите умове. — На овом месту скупљени смо као људи различитих умова, различитог васпитања и образовања не очекујући да сваки ум радиделује по истом калупу. Међутим, поставља се питање да ли смо ми оних неколико лоза прицепљених на Чокот? Расправимо то и питајмо о томе учитеље и студенте. Видимо да ли смо стварно прицепљени на прави Чокот. Ако јесмо, можда ћемо имати различите приступе, различите тонове и различите гласове. Можда ћеш ти гледати на прилике с једног становишта; премда се наше идеје разликују с обзиром на Свето писмо, оне нису супротстављене Писму, већ та разлика може бити само у идејама. Можда ће се мој ум кретати њему најближим стазама, а неко други можда ће мислити и посматрати догађаје у складу с особинама свог карактера исказујући велико занимање за једну страну, коју неко други неће видети. (MS 14, 1894)УКЛ 50.1

Исоп, кедар и палма. — У свему што је Господ планирао за људе нема ничега што би било тако узвишено као Његов план да људима подари различите дарове. Црква је Његов врт, украшен различитим дрвећем, биљкама и цвећем. Он не очекује да исоп има величину кедра, нити да маслина достигне висину величанствене палме. Многи су примили само ограничено верско и интелектуално образовање, али Бог за њих има посао ако су вољни да понизно раде, уздајући се у Њега. (Lt 122, 1902; Ev 98,99)УКЛ 50.2

Карактери се разликују као и цвеће. — Од бескрајне шароликости биљака и цвећа можемо научити значајну поуку. Нису сви цветови исти обликом и бојом. Неки од њих имају лековита својства. Неки стално шире угодан мирис. Има такозваних хришћана који сматрају својом дужношћу да све друге хришћане учине сличнима себи. То је човеков, а не Божји план. У Божјој цркви има места за карактере који се могу разликовати као цвеће у врту. У Његовом духовном врту има много различитих врста цвећа. (Lt 95, 1902; Ev 99)УКЛ 50.3

Способности ума и тела — Божји дар. — Божји захтеви треба да се урежу у савест. Људи и жене морају да се пробуде и схвате дужност владања самим собом, потребу чистоте и ослобођења од сваке искварене жеље и навике. У њих је потребно утиснути чињеницу да су све њихове умне и телесне снаге Божји дар и да их зато Њему за службу треба сачувати у најбољем могућем стању . (У потрази за бољим животом, 130; 1905)УКЛ 50.4

Бог жели складне карактере. — Бог кори људе зато што их воли. Он жели да буду јаки у Његовој сили, да њихов ум буде потпуно уравнотежен, а карактер складан; они ће тада послужити као узор Божјем стаду водећи их заповешћу и примером све ближе Небу. Они ће тада изграђивати свети храм за Бога. (MS 1, 1883; 1SM 48)УКЛ 51.1