Pet ječmenih hljebova dovoljno za mnoštvo

(45) Sav dan narod je u stopu pratio Krista i Njegove učenike, dok je učio pored mora. Slušao je Njegove prijatne riječi, tako jednostavne i tako jasne da su bile kao mehlem iz Galada za njihove duše. Njegova božanska iscjeliteljska ruka donijela je zdravlje bolesnima i život onima koji su umirali. Dan im je izgledao kao nebo na Zemlji i niko nije bio svjestan koliko dugo ništa nisu jeli.PBŽ 27.1

Sunce se naginjalo prema zapadu, a narod je još uvijek oklijevao. Najzad, učenici su došli lsusu sa zahtjevom da raspusti narod radi njega samoga. Mnogi su izdaleka došli i od jutros ništa nisu jeli. U okolnim varošicama i selima možda bi mogli da kupe hrane. Međutim, Isus je rekao: »Podajte im vi neka jedu.« (Matej 14,16) Tada, okrećući se Filipu, upitao je:»Gde ćemo kupiti hleba da ovi jedu?« (Ivan 6,5)PBŽ 27.2

Filip je pogledao mnoštvo glava i pomislio da je nemoguće obezbijediti hranu za tako veliko društvo. On je odgovorio da hljeba za 200 groša (oko 34 dolara) neće biti dovoljno da, kada se razdijeli, svako dobije malo.PBŽ 27.3

Isus se raspitivao koliko je hrane moguće naći u mnoštvu. »Ima jedno momče«, rekao je Andrija, »koje ima pet hljebova ječmenih i dvije ribe; ali šta je to za toliki svijet!« (stih 9) Isus je zatražio da Mu to donesu. Tada je naložio učenicima da pozovu narod da sjedne na travu. Kada je ovo izvršeno, On je uzeo hranu i »pogledavši (46) na nebo blagoslovi, i prelomivši dade učenicima svojim, a učenici narodu. I jedoše svi, i nasitiše se, i nakupiše (47) komada što preteče dvanaest kotarica punih.« (Matej 14,19.29)PBŽ 27.4

Čudom božanske sile Krist je nahranio mnoštvo. Ipak, hrana koju je dao bila je skromna - samo ribe i ječmeni hljeb, što je bila svakidašnja hrana galilejskih ribara.PBŽ 28.1

Krist je mogao da spremi za narod bogat objed, ali hrana pripremljena samo za udovoljavanje želji za jelom ne bi mogla da pruži nikakvu pouku za njihovo dobro. Svojim čudom Krist je htio da pruži pouku o jednostavnosti. Kada bi ljudi danas bili jednostavni u svojim navikama, živeći u skladu s prirodnim zakonima, kao što su to u početku činili Adam i Eva, tada bi bilo dovoljno hrane za potrebe ljudske porodice. Ali, sebičnost i popuštanje želji za jelom donijeli su grijeh i bijedu, neumjerenošću sa jedne strane i oskudicom sa druge strane.PBŽ 28.2

Isus nije želio da popuštanjem želji za raskoši privuče narod k sebi. Tom mnoštvu, umornom i gladnom, poslije dugog i uzbudljivog dana, jednostavan jelovnik postao je čvrsto pouzdanje kako u Njegovu silu, tako i u Njegovu nježnu brigu za njega u svakodnevnim životnim potrebama. Spasitelj svojim sljedbenicima nije obećao raskoš ovoga svijeta; njihova (48) sreća može da prestane sa siromaštvom, ali u Njegovoj riječi postoji zalog da će svim njihovim potrebama bitiu dovoljeno, a i obećanje onoga što je bolje od svakog zemaljskog dobra - postojanu utjehu Njegove prisutnosti.PBŽ 28.3

»Ne brinite se dakle govoreći:
šta ćemo jesti, ili, šta ćemo piti,
ili čim ćemo se odenuti?
Jer zna i otac vaš nebeski da
vama treba sve ovo.
Nego ištite najpre carstva Božijega, i
pravde njegove,
i ovo će vam se sve dodati.«PBŽ 28.4

Matej 6,31-33.

Kada se mnoštvo nahranilo, hrane je ostalo u izobilju. Isus je naredio svojim učenicima: »Skupite komade što pretekoše da ništa ne propadne.« (Ivan 6,12) Ove riječi imaju dublje značenje od samog sakupljanja hrane u korpe. Pouka je bila dvostruka. Ništa ne smijemo da bacimo. Mi ne smijemo da dopustimo da nam izmakne bilo kakva zemaljska prednost. Ne smijemo ništa da zanemarimo što bi moglo da posluži na korist ljudskom biću. Sve što može da otkloni potrebe gladnih na Zemlji treba pokupiti. Istom brižljivošću treba da cijenimo i hljeb s Neba da bismo udovoljili potrebama duše. Mi treba da živimo od svake Božje riječi. Sve što je Bog govorio mora se sačuvati. Ne smijemo zanemariti nijednu riječ koja se odnosi na naše vječno spasenje. Nijedna riječ ne smije beskorisno da padne na zemlju.PBŽ 28.5

Čudo sa hljebovima uči nas pouci o zavisnosti od Boga. Kada je nahranio pet hiljada ljudi, Krist nije imao hranu pri ruci. Očigledno je da nije imao nikakvih sredstava na raspolaganju. Bio je u pustom mjestu s pet hiljada ljudi,osim žena i djece. On nije pozvao mnoštvo da Ga tamo prati. Željni Njegove prisutnosti, došli su bez ikakvog poziva ili naređenja, a On je znao da su gladni i umorni poslije cjelodnevnog slušanja Njegovih pouka. Bili su daleko od doma,a noć se približavala. Mnogi od njih nisuimali nikakav novac za nabavku hrane. On, koji je njih radi postio četrdeset dana u pustinji, nije mogao da dozvoli da se posteći vrate svojim kućama.PBŽ 29.1

Božje proviđenje odredilo je Krista da bude tamo gdje se nalazio i On je u svemu zavisio od svoga Nebeskog Oca,čak i u dobijanju sredstava za udovoljavanje (49) ličnim potrebama. Kada se budemo našli u tjesnacu, treba da znamo da zavisimo od Boga. U svakoj opasnosti treba da tražimo potporu od Njega, jer On upravlja beskrajnim izvorima pomoći.PBŽ 29.2

U ovom čudu Krist je primio pomoć od Oca, podijelio je svojim učenicima, učenici narodu, a narod jedan drugome. Tako će svi koji su ujedinjeni sa Kristom primiti od Njega hljeb života i dijeliti drugima. Kristovi učenici su naimenovani posrednici u odnosima između Njega i naroda.PBŽ 29.3

Kada su učenici čuli Spasiteljev nalog:»Dajte im vi neka jedu«, odmah su im pale na um sve teškoće. Zato su upitali:PBŽ 29.4

»Hoćemo li ići u sela da kupimo hrane?« Šta je Krist rekao: »Dajte im vi neka jedu.« Učenici su donijeli lsusu sve što su imali, a On ih nije pozvao da jedu. Onim je zapovjedio da posluže narod. Hrana se umnožavala u Njegovim rukama,a ruke apostola, ispružene Kristu, nikada nisu bile prazne. Mala zaliha bila je dovoljna za sve. Tek kada se mnoštvo nahranilo, učenici su sa Isusom jeli oddragocijene hrane koju je Nebo dalo.PBŽ 30.1

Često nam se stegne srce kada zapazimo potrebe siromašnih, neukih, nesrećnih. Tada se pitamo; »Kakve koristi može biti od naših slabih snaga i malih izvora pomoći za udovoljavanje ovim ogromnim potrebama? Da li ćemo čekati nekoga ko ima veće sposobnosti da upravlja poslom ili neku organizaciju da ona to preuzme? Krist kaže: »Dajte im vi neka jedu.«Upotrijebite sredstva, vrijeme, sposobnosti koje imate. Donesite lsusu svoje ječmene hljebove.PBŽ 30.2

Iako su vaši izvori za pomoć moždanedovoljni da nahrane hiljade potrebnih, oni će možda biti dovoljni da se nahrani jedan nevoljnik. U lsusovoj ruci oni mogu da nahrane mnoge. Kao i učenici, dajte ono što imate. Krist će (50) umnožiti dar. On će nagraditi pošteno, jednostavno pouzdanje u Njega.PBŽ 30.3

»Koji s tvrđom seje,
s tvrdom će i požnjeti;
a koji blagoslov seje,
blagoslov će požnjeti...Bog je kadar
učiniti da je među vama izobilna sva-
ka blagodat, da u svemu svagda sva-
ko dovoljstvo imajući izobilujete za
svako dobro delo; kao što je pisano:
Prosu, dade siromasima;
Pravda njegova ostaje vavek.
A koji daje seme sejaču, daće hleb
za jelo: i umnožiće seme vaše, i daće
da uzrastu žita pravde vaše; da se u
svemu obogatite za svaku prostotu.«PBŽ 30.4

2. Korinćanima 9,6-11.PBŽ 30.5