Otkriven učenicima

Da proučimo riječi koje je Krist izgovorio u Gornjoj sobi u noći prije svoga raspeća. Približavao se čas Njegovog stradanja, a On je pokušavao da utješi svoje učenike koje su očekivala velika iskušenja i ispiti.PBŽ 323.6

»Da se ne plaši srce vaše«, rekao jeOn, »verujte Boga, i mene verujte. Mnogi su stanovi u kući oca mojega, a da nije tako, kazao bih vam: idem da vam pripravim mesto...«PBŽ 323.7

»Reče mu Toma: Gospode! ne znam (420) kuda ideš; i kako možemo put znati? Isus mu reče: ja sam put i istina i život; niko neće doći ocu do kroza me. Kada biste mene znali onda biste znali i oca mojega; i otsele poznajete ga, i videste ga...«PBŽ 324.1

»Gospode! pokaži nam oca«, rekao jeFilip, »i biće nam dosta. Isus mu reče: toliko sam vremena s vama i nisi me poznao, Filipe? koji vide mene, vide oca; pa kako ti govoriš: pokaži nam oca? Zar ne veruješ da sam ja u ocu i otac u meni. Reči koje vam ja govorim ne govorim od sebe, nego otac koji stoji u meni on tvori dela.« (Ivan 14,1-10)PBŽ 324.2

Učenici još nisu shvatili Kristove riječi koje su se odnosile na Njegov odnos s Bogom. Njima su mnoga Njegova učenja bila potpuno nejasna. Krist je želio da steknu jasnije saznanje o Bogu.PBŽ 324.3

»Ovo vam govorih u pričama«, rekao je On, »ali će doći vreme kad vam više neću govoriti u pričama, nego ću vam upravo javiti za oca.« (Ivan 16,25)PBŽ 324.4

Kada se Sveti Duh na dan Duhova izlio, apostoli su mnogo potpunije razumjeli istine koje je Isus iznosio u pričama. Mnoga učenja, koja su bila tajna za njih, postala su im jasna. Međutim, čak ni tada učenici nisu primili potpuno ispunjenje Kristovog obećanja. Oni su primili sva saznanja o Bogu koja su mogli podnijeti, ali potpuno ispunjenje obećanja da će im Krist jasno pokazati Oca, trebalo je tek da se ispuni. Tako je to i danas. Naše saznanje o Bogu je djelimično, nepotpuno. Kada se sukob okonča i kada Čovjek Isus Krist bude priznao pred svojim Ocem svoje vjerne saradnike koji su ugrešnom svijetu istinito svjedočili za Njega, oni će jasno razumjeti ono što sada predstavlja tajnu za njih.PBŽ 324.5

(421) Na nebeskom sudu Krist ima svoju proslavljenu ljudsku prirodu. Onima koji Ga prime, On daje silu da postanu Božja djeca, da ih na kraju Bog primi kao svoje, da prebivaju s Njim kroz cijelu vječnost. Ako su u toku ovog života vjerni Bogu, oni će na kraju gledati»lice njegovo, i ime njegovo biće na čelima njihovim«. (Otkrivenje 22,4) Vidjeti Boga je nebeska radost. Za grešnika, spasenog Kristovom blagodeti, nema veće radosti nego da gleda u Božje lice i da Ga upozna kao svoga Oca.PBŽ 324.6

Pismo jasno ukazuje na odnos između Boga i Krista i ono jasno ukazuje na ličnost i postojanje i Jednog i Drugog.PBŽ 325.1

»Bog koji je negda mnogo puta i različnim načinom govorio o ocu preko proroka, govori i nama u posledak dana ovih preko sina koji budući sjajnost slave i obličje bića njegova, i noseći sve u reči sile svoje, učinivši sobom očišćenje greha naših, sede s desne strane prestola veličine na visini, i toliko bolji posta od anđela koliko preslavnije ime od njihova dobi. Jerkome od anđela reče kad:PBŽ 325.2

»Sin moj ti si,
Ja te danas rodih?
i opet »ja ću mu biti otac,
i on će mi biti sin.«PBŽ 325.3

Jevrejima 1,1-5.

Ličnost Oca i Sina i jedinstvo koje postoji među Njima, opisano je u 17. poglavlju Evanđelja po Ivanu u Kristovoj molitvi za svoje učenike:PBŽ 325.4

»Ne molim pak samo za njih, nego i za one koji me uzveruju njihove reči(422) radi; da svi jedno budu, kao ti, oče, što si u meni i ja u tebi; da i oni u nama jedno budu, da i svet veruje da si me ti poslao.« (Ivan 17,20.21)PBŽ 325.5

»Da se ne plaši srce vaše,
verujte Boga, i mene verujte.
Mnogi su stanovi u kući oca mojega.
A da nije tako, kazao bih vam:
idem da vam pripravim mesto.
I kad otidem i pripravim vam mesto,
opet ću doći, i uzeću vas k sebi
da i vi budete gde sam ja.«PBŽ 325.6

Ivan 14,1-3

Jedinstvo koje postoji između Krista i Njegovih učenika ne uništava ličnost nijednog od njih. Oni su jedno u svom cilju, mislima i karakteru, ali ne i kao ličnost. Bog je na taj način jedno s Kristom.PBŽ 325.7